Predsednik Rusije Vladimir Putin je čvrsto u sedlu i ima dobre izglede da uskoro dobije peti mandat. Ekonomija je stabilna uprkos sankcijama
„Naši zadaci rastu kao grudva snega, ali mi smo Rusija, mi smo zimska zemlja, volimo sneg, pogledajte koliko ga je palo“, rekao je Vladimir Putin na partijskom kongresu Jedinstvene Rusije sredinom decembra.
Bio je pun optimizma u pogledu ove godine. Najveći politički događaj će biti predsednički izbori u martu, iako je njihov ishod verovatno već sada jasan. Putin se kandiduje peti put, ni ovaj put nema konkurenciju koje bi se morao plašiti, piše Dojče vele
Jedina prodavnica u selu
Moskovski politikolog Aleksandar Kinev kaže da ne igra nikakvu ulogu to koliko je Putin u narodu popularan posle dve godine rata i gubitaka u Ukrajini. „Ako selo ima samo jednu prodavnicu, neće vam pasti na pamet da merite njenu popularnost“, kaže Kinev.
„Doduše, ljudi su mnogo čim nezadovoljni. Ali političko polje je očišćeno. Zemlja je ogromna i niko nema resurse da se bori za predsedničko mesto“, dodaje politikolog.
Niko osim Putina. Zato će za njega najveći izazov biti pokretanje birača kako bi obezbedio veliku izlaznost i makar privid legitimiteta.
Sociolog Denis Volkov iz ruskog centra Levada kaže da Kremlju nije cilj da Putina učine popularnijim, već da podstaknu ljude da uopšte izađu na izbore.
„Putinov zadatak jeste da ne naljuti previše ljude“, objašnjava Aleksandar Kinev. Većina Rusa je prema njemu ionako oduvek apolitična i boji se promena.
On dodaje da je društvo umorno od „specijalne vojne operacije“ kako se u Rusiji zvanično naziva rat u Ukrajini. „Ljudi žele da to što pre prođe“.
Brojni Rusi su optimistični
Denis Volkov procenjuje da u Rusiji vlada atmosfera sa znatno više optimizma nego početkom rata. Broj onih koji svoju situaciju procenjuju kao znatno pogoršanu u odnosu na prethodnu godinu opao je za polovinu. Ovaj sociolog smatra da će se taj trend nastaviti i to iz više razloga.
Vlada je učinila mnogo da ublaži dejstvo zapadnih sankcija i da stabilizuje finansijski sistem. Ruska privreda do sada nije doživela kolaps niti će u ovoj godini.
Moskovska ekspertkinja za ekonomiju Natalja Subarevič zastupa taj stav. „Ruska ekonomija je robusna. Sankcije Evropske unije neće delovati drugačije nego do sada. One zapravo uopšte ne deluju, jer za sankcionisanu robu postoje brojni drugi putevi isporuke izvan Evropske unije“, kaže ona.
Izvozi se sve više u Kinu, Indiju i na Srednji Istok. Subarevič računa da će prihodi od izvoza energenata tokom godine biti „manje-više uredni“.
Ova profesorka Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov pretpostavlja da će Rusija biti u stanju da poveća izdatke za „podršku specijalnoj vojnoj operaciji“.
Rat? Koji rat?
Prema sociologu Volkovu, neuspeh ukrajinske kontraofanzive doprinosi dobrom raspoloženju u Rusiji. On to objašnjava iščezavanjem straha od vojnog poraza i posledica.
Isporuke oružja Ukrajini koje stižu sa Zapada, Rusima su samo na početku bile povod za zabrinutost. U međuvremenu je porastao broj onih koji veruju da Rusija uspešno vodi rat.
„Rat je postao rutina, pozadina na koju se odavno naviklo, a u njega najveći broj ljudi nije uključen“, kaže Volkov. „Da, negde se vodi rat, ali to je daleko.“
Aleksandar Kinev kaže da je početkom rata, u februaru i martu 2022., postojala makar teoretska šansa smene vlasti, „da su svi oni koji inače organizuju proteste masovno izašli na ulice, umesto da masovno napuste Rusiju“.
Radi se o stotinama hiljada ljudi koji su početkom rata napustili zemlju iz protesta protiv Putinove politike ili iz straha od mobilizacije, odlazeći mahom u zemlje poput Gruzije ili Srbije.
Džinovska mašinerija za represiju
Istoričarka Irina Šerbakova, koja živi u inostranstvu, žestoko osporava ovakvo tumačenje. Ona je među osnivačima organizacije za zaštitu ljudskih prava Memorijal, koja je 2021. u Rusiji zabranjena, a godinu dana kasnije dobila Nobelovu nagradu za mir.
Šerbakova ukazuje na atmosferu straha u Rusiji: „Džinovska mašinerija za represiju je pokrenuta. Duga ruka diktature sve dublje prodire u život ljudi, pokušava sada da otkloni iz kulturnog života neprilagođene i one koji ne pristaju, da ih isključi i ocrni.“
Šerbakova navodi primer zakona koji međunarodni LGBT pokret označava kao „ekstremistički“. Ona zato ne vidi pozitivne perspektive u sledećoj godini.
Ona dodaje da u pogledu rata u Ukrajini mnogi ljudi u Rusiji naprosto beže od stvarnosti: „Pokušavaju da se od njega distanciraju, koliko god mogu, recimo tako što neke stvari ne izgovaraju glasno.“
Prema njoj ljudi u Rusiji više ne veruju u institucije i demokratiju. „Oni umesto toga veruju u stabilnost Putinovog režima, pa se boje, da bi sve bilo još gore ako bi dodatno zaljuljali brod.“
Ipak, Irina Šerbakova pokušava da s optimizmom gleda u budućnost. Kaže da se ne treba prepustiti osećaju „da će rat trajati dugo i da će Putin večno živeti“.
Ona ukazuje na istorijska iskustva kao što je pad Berlinskog zida – takvi režimi mogu da ispare za nekoliko sati, kada je vreme za to zrelo i u odgovarajućim okolnostima.
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Na mestu domova koje su stanovnici Marijupolja izgubili u ruskim napadima danas niču nove zgrade u koje se useljavaju Rusi. Bivši stanovnici tvrde da se tako brišu tragovi rata i potiskuje lokalno stanovništvo
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
