Vlada Grčke priznaje da je bila primorana na "određene ustupke", ali negira da je kapitulirala u pregovorima sa ministrima finansija evrozone. Dok premijer Aleksis Cipras govori o "dobijenoj bici", leva frakcija Sirize vrh partije optužuje za izdaju
Prelazno rešenje
Prošlog utorka svi su odahnuli: Grčka je na vreme dostavila korigovanu listu sa reformama koje ima nameru da sprovede, što je bio uslov za produžetak finansijske pomoći, lista je za ministre finansija evrozone bila prihvatljiva, Evropska komisija se još nakon burnog okončanja pregovora krajem prošle nedelje blagonaklono izjasnila o naporima grčke vlade da nađe kompromis sa poveriocima, tako da će ugovor o pomoći Grčkoj biti produžen za još četiri meseca, što znači da u tom periodu prezadužena zemlja neće bankrotirati, banke će ostati likvidne, Grčka neće biti izbačena iz evrozone… Ali, šta posle?
To niko ne zna. Za sada se vlada Aleksisa Ciprasa obavezala da će se privatizacije koje još nisu realizovane „preispitati“; da će privatizacije koje su započete biti sprovedene; da će se odlučno boriti protiv korupcije i utaje poreza; da podizanje minimalnog dohotka doduše ostaje zacrtano kao cilj, ali se ne navode ni datum kada bi to moglo da bude realizovano niti visina povećanja.
U dokumentu se na više mesta precizira da „svi“ reformski poduhvati moraju da budu usaglašeni sa „institucijama, a pod „institucijama“ se podrazumevaju Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond, dakle ozloglašena Trojka, koja je i do sada odlučivala o sudbini Grčke a čiji je mandat Siriza obećavala da ukine, samo što se sada koristi drugi termin. Zato u Berlinu govore o „kapitulaciji Sirize“, ali ne toliko glasno i slavodobitno da potpuno zagluše premijera Aleksisa Ciprasa koji kod kuće produženje ugovora o pomoći prodaje kao „dobijenu bitku“.
A da rat tek predstoji, svi se slažu. Jer tek predstoje pregovori u dugoročnijem ugovoru za Grčku koji bi trebalo da obuhvati način „održive“ otplate (ili brisanja) duga od oko 320 milijardi evra, način na koji bi trebalo da se pokrene posustala grčka privreda, da se smanji nezaposlenost itd., a neoliberalno viđenje Trojke, koja se sada drugačije zove, i Sirize se suštinski razlikuju.
Siriza je dovela u pitanje politiku stroge štednje koju je pod pritiskom Berlina prihvatila čitava evrozona i koja je uslov za finansijsku pomoć ugroženim zemljama. Vlada kancelarke Angele Merkel nije pokazala spremnost na ustupke, jer se radi „o principu poštovanja ugovora“, čije bi kršenje ugrozilo čitavu strukturu Evropske unije.
Pritom udarni dvojac Sirize, premijer Aleksis Cipras i ministar finansija Janis Varufakis, nemaju ni jednog jedinog saveznika u EU. Njihovi dramatični nastupi, način na koji se oblače i zatežu do poslednjeg trenutka, zapravo sve što zastupaju, ide na živce njihovim zapadnim kolegama. Jedina šansa Sirize je da i dalje oteže i nada se da će na parlamentarnim izborima u Španiji na jesen ove godine pobediti njihov španski pandan i saveznik Podemos. A onda bi to bio, što bi rekli Amerikanci, a whole new ballgame. Dotle će biti još mnogo dramatičnih pregovora na ivici izbacivanja Grčke iz evrozone.
andrej ivanji
Četvoromesečni sporazum „Most“, koji je postignut na sastanku Evrogrupe u petak, 20. februara, između nove grčke vlade i grčkih poverioca, ostavio je Grcima slatkasto-gorki ukus u ustima. Nakon iscrpljujućih pregovora koji su protekli pod ogromnim pritiskom, dve strane su postigle sporazum za naredna četiri meseca, koji više liči na „prekid vatre“ nego na „mirovni sporazum“.
Grčkoj je pružena prva pomoć, dat joj je „poljubac života“, ali moraće da ga plati. Zemlja je spasena od „iznenadne smrti“ finansijskim gušenjem i izlaskom iz evrozone, ali će i sledećih 120 dana biti pod budnim okom poverioca, sa ciljem da se postigne konačni sporazum o izmirenju grčkog duga i ostanku zemlje u evrozoni.
„Grčka ostavlja iza sebe Trojku, Memorandum i mere štednje“, izjavio je ministar finansija Janis Varufakis. A premijer Aleksis Cipras je rekao: „Uspeli smo da zemlji povratimo izgubljeno dostojanstvo (…), spasili smo je od prevremene smrti koju su joj spremale slepe konzervativne snage, a rok nam je isticao 28. februara. Dobili smo bitku, ali ne i rat, jer su teški pregovori još uvek pred nama.“
NITI SLAVLJE, NITI PLAČ: Za grčku levičarsku vladu za sada je najveći uspeh što je dobila na vremenu. Nove mere štednje kao što su dodatno smanjenje penzija i povećanje poreza, koje bi samo izazvale još veću recesiju, nisu prošle. Evropska centralna banka će ponovo kao zalog da prihvata grčke državne obveznice, ali će zauzvrat Grčka i dalje biti pod stalnom prismotrom i proverom.
Atina se obavezala da će hitno krenuti u sprovođenje reformi, naročito onih koje se tiču utaje poreza i borbe protiv korupcije i šverca, a zauzvrat joj je dozvoljena fleksibilnost u sprovođenju socijalnih mera koje treba da ublaže humanitarnu krizu: obustavljanje aukcija osnovnih stambenih jedinica opterećenih hipotekom, besplatna struja za najsiromašnije, otplaćivanje poreskog duga na 100 rata, itd.
Vlada je uspela da se izbori za smanjenje ciljanog primarnog suficita za 2015. godinu sa tri odsto na 1,5 odsto; obavezala se da će vratiti dug kreditorima, međutim, tek pošto obezbedi njegovu održivost uz pomoć tehnika „razređivanja“ koje će biti tačno određene do jula.
„Nije da slavim, ali neću ni da plačem“ kaže tridesetčetvorogodišnja Angelika, koja na prethodnim izborima nije glasala za Sirizu, ali spada u onih 80 odsto Grka koji, sudeći po najnovijim anketama, podržavaju rad nove vlade. Istina je da je većina grčkog naroda osetila čudno olakšanje, „kao kad ti neko skine omču s vrata“, kako to slikovito opisuje Elsa, vlasnik male porodične taverne. A „omča“ – to je bila omrznuta Trojka i Memorandum koji je Grčkoj nametnut.
Grčkom više neće vladati tehnokrate Trojke u sivim odelima, koji su svaka tri meseca dolazili u Atinu, ispitivali i ponižavali vladine ministre, a zatim mejlom slali svoja naređenja koja su uticala na sudbine miliona ljudi. „U suštini Grčkom su do sada vladala trojica tehnokrata, koji su stanovali u svitama atinskog Hiltona i odlučivali o životima hiljada Grka: da li će ili neće imati posla, da li će moje dete sutra imati da jede ili neće. S tim je gotovo,“ izjavio je poznati grčki novinar Kostas Hardavelas.
Po mišljenju većine Grka ovaj dogovor nove vlade je doprineo da zemlja, koja je donedavno bila tretirana kao dužnička kolonija, sada izađe iz evropskog podruma i vrati se u red ravnopravnih partnera. „Osećamo se kao da smo izašli iz podruma Evrope, gde su nas neprekidno i bez milosti mučili“, izjavio je Tasos Papas, urednik dnevnih novina „Efimerida ton Sintakton“.
NEŽELJENI GOST U BRISELU: Ministar finansija Grčke Janis Varufakis
NIJE ŠIJA NEGO VRAT: Međutim, za opoziciju, naročito za konzervativnu Novu demokratiju, koja je donedavno bila na vlasti, ovaj sporazum nije ništa drugo do produžetak istog Memoranduma koji se samo opisuje drugim rečima. Novi sporazum između Atine i poverioca zaista izaziva zabrinutost u vladi da će biti primorana da „zamrzne“ svoja predizborna obećanja. Takođe strahuju od reakcija Sirizinih poslanika, naročito sa tzv. leve platforme: „Naše crvene linije neće biti pregažene. Nijedan sporazum neće poništiti naš radikalni, antimemorandumski i progresivni program. Ne dolaze u obzir nikakva privatizacija, niti rasprodaja naših aerodroma i luka“, insistira Panajotis Lafazanis, novi ministar „Produktivnih rekonstrukcija“ i glavni čovek Sirizinog levog bloka.
Najburnije reakcije su stigle od dva čuvena grčka devedesetogodišnjaka. Prvi je iz Brisela reagovao Sirizin devedesettrogodišnji poslanik u Evropskom parlamentu, narodni heroj Manolis Glezos, koji je kao tinejdžer 1941. skinuo nacističku zastavu sa Akropolja: „Preimenovanje Trojke u Institucije, Memoranduma u Sporazum, a Kreditora u Saradnike, to je kao kad krstiš ribu u meso, a zapravo se ništa ne menja. Ja s moje strane tražim izvinjenje od grčkog naroda, jer sam učestvovao u stvaranju ove iluzije. Ali pre no što se zlo nastavi i bude prekasno, hajde da nešto preduzmemo.“
Sa iste talasne dužine se oglasio i devedesetpetogodišnji kompozitor i borac, legendarni Mikis Teodorakis, koji je pozvao lidere Sirize „da pronađu snagu i da kažu Ohi Šojbleovom Najn„.
Odgovarajući na te izjave, portparol grčke vlade Gabrijel Sakelaridis nazvao je stav Manolisa Glezosa zabludom, jer da „vlada postepeno ostvaruje pobede. Ne možemo u roku od tri nedelje sve da promenimo jer nemamo čarobni štapić. Nismo dobili rat, ali sada uspešno postavljamo temelje jednoj politici bez mera štednje i bez smanjenja plata i penzija.“
U redovima Sirize sve su glasniji glasovi protiv novog sporazuma i vlada će morati da balansira između ideologije i predizbornih obećanja s jedne, i realnih brojeva i tvrdog stava poverioca s druge strane.
Nekonvencionalnog ministra finansija Janisa Varoufakisa proteklih dana su u Berlinu optuživali da igra „na američku kartu“, da je „tvrd orah“ i „nepredvidiv igrač“, čak su zahtevali od premijera Ciprasa da ga skloni sa mesta ministra finansija.
„To znači da radi dobar posao kao pregovarač“, primetili su neki članovi vlade koji vrlo dobro znaju da u julu počinje težak posao, kad bude završen i konačni dogovor o prelasku iz memorandumske Grčke u Grčku razvoja i socijalnog blagostanja. Ili, kako kaže novinar i izdavač Nikos Hadzinikolaou: „Ovo je naša poslednja šansa. Najteži period za Grčku tek dolazi, jer su stvarni pregovori zapravo tek sad započeli.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Počinje sa radom superagencija u Mađarskoj koja treba da otkrije da li je i kako nezakonito stečena imovina oligarha i drugih partijskih prijatelja Viktora Orbana
Alternativa za Nemačku je zgazila konkurenciju na izborima u Saksoniji-Anhalt, ali je za tri mandata kratka da formira Vladu. Kakve su poruke izbora i šta dalje?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
