Alternativa za Nemačku (AfD) je najavila politički zaokret ukoliko dođe na vlast u nemačkoj pokrajini Saksoniji-Anhaltu. Ona teži samostalnom formiranju vlade i želi da njen vodeći kandidat Ulrih Zigmund postane premijer pokrajine. Pokrajinski ogranak AfD-a službe bezbednosti smatraju „dokazano ekstremno desničarskim“.
U nacrtu programa svoje buduće vlade stranka najavljuje dalekosežne promene, piše DW.
Radikalno pooštravanje politike azila
„Deportovati od prvog minuta!“ To je glavno obećanje AfD-a u Saksoniji-Anhaltu u slučaju izborne pobede. Cilj je da se deportuje što više ilegalnih doseljenika, „koliko god je to moguće“, navodi se u izbornom programu.
Kada je reč o politici azila, stranka najavljuje pooštravanje mera na svim nivoima. Hoće češću primenu pritvora pred deportaciju, zahteva uvođenje obaveznog rada za tražioce azila i hoće da ukine sva sredstva namenjena integraciji migranata. Ponude pomoći migrantima koje finansira država AfD naziva „industrijom azila“.
Osim toga, stranka želi da iz zajedničke nastave isključi decu i mlade koji nemaju trajno pravo boravka u Nemačkoj. AfD takođe planira da u pokrajinskoj vladi osnuje „štab za remigraciju“, koji bi koordinirao politiku azila Saksonije-Anhalta.
Sporno je koje bi od tih mera pokrajinska vlada uopšte smela da sprovede. Uvođenje posebnih odeljenja za izbeglice moglo bi, na primer, da bude u suprotnosti s pravilima međunarodnog i evropskog prava. O tome ko sme da bude deportovan, a ko ne, odlučuje savezna država, a ne pojedinačne pokrajine.
Antimigraciona politika
AfD se protivi doseljavanju u Nemačku. U programu buduće vlade zahteva „zaokret od 180 stepeni u migracionoj politici“. Izričiti cilj je, dakle, da se smanji broj doseljenika u Saksoniji-Anhaltu.
Međutim, ta pokrajina već godinama pati od velikog nedostatka kvalifikovane radne snage, posebno u oblasti nege bolesnih i starijih osoba.
AfD problem nedostatka stručne radne snage hoće da reši povratkom nemačkih stručnjaka koji su se iselili. U tu svrhu namerava da pokrene „program povratka“. Kao podsticaje planira takozvanu „premiju za povratak“, pomoć u traženju stana i pronalaženju mesta u vrtiću. Sve to bilo bi namenjeno porodicama koje se iz inostranstva vraćaju u Saksoniju-Anhalt.
Nije jasno na koliko povratnika AfD računa, niti koliko novca namerava da izdvoji za taj „program povratka“.
Saksonija-Anhalt je već više od 30 godina snažno pogođena iseljavanjem. Nijedna nemačka savezna pokrajina nije izgubila više stanovnika od ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine.
Ugledni ekonomski stručnjaci, poput Rajnta Gropa, predsednika Lajbnicovog instituta za ekonomska istraživanja, upozoravaju da bi se nedostatak kvalifikovane radne snage drastično pogoršao ukoliko AfD dođe na vlast.
„Upravo visokokvalifikovani stručnjaci imaju alternative. Ako steknu utisak da nisu poželjni ili da moraju da računaju s neprijateljskim odnosom prema njima, odlučiće se za druge regione“, ocenio je Grop u intervjuu za dnevni list „Velt“.
Približavanje Rusiji
Šesnaest nemačkih saveznih pokrajina ima ograničena ovlašćenja u spoljnoj i bezbednosnoj politici, ali mogu da utiču na političke rasprave. Eventualni premijer iz redova AfD-a imao bi znatno veću političku težinu.
Kada je reč o odnosima s Rusijom, AfD u izbornom programu zahteva ponovno približavanje toj zemlji i ukidanje sankcija. Od početka ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine 2022. godine, Nemačka je u velikoj meri obustavila uvoz nafte iz Rusije.
Zahtev za ukidanje sankcija uglavnom je simboličnog karaktera, jer savezna pokrajina mora da poštuje sankcije uvedene na saveznom nivou. Ipak, premijer iz redova AfD-a mogao bi da nametne nove akcente u raspravi o toj temi u uticajnom Bundesratu, domu nemačkih saveznih pokrajina.
AfD takođe hoće da uvede nastavu ruskog jezika u školama i da u tu svrhu ciljano privuče nastavnike kojima je ruski maternji jezik.
Kada je reč o Ukrajini, AfD zaoštrava ton i zahteva „ofanzivu povratka“ za ukrajinske izbeglice. Međutim, o konkretnoj deportaciji Ukrajinaca iz Nemačke ne može da se odlučuje na nivou pokrajine. Ta pitanja uređuje savezna politika.
Uspostavljanje građanskih straža
Posebno je sporan zahtev AfD-a za uspostavljanje svojevrsne pomoćne policije. Redovna policija je „preopterećena“ zadatkom da garantuje bezbednost, navodi AfD u programu buduće vlade Saksonije-Anhalta.
„Zato ćemo, kao treći stub bezbednosne arhitekture na lokalnom nivou, uspostaviti dobrovoljnu građansku stražu“, navodi se u programu.
Ugledni pravnik i kriminolog Tomas Feltes sa Rurskog univerziteta u Bohumu upozorava na opasnosti takve ideje.
„Zadatak policije je da sprečava opasnosti i garantuje zaštitu javnosti. Samo ona pritom sme da primenjuje silu“, piše Feltes u autorskom tekstu za portal „Legal tajms onlajn“.
„Građanska straža“ ili „građanska milicija“ čak bi negativno uticala na javnu bezbednost, smatra on.
„Tamo gde deluju takve grupe, strah od kriminala se samo podstiče, i to kako među učesnicima tako, pre svega, i među svima ostalima, a ne samo među ‘zabrinutim’ građanima“, objašnjava Feltes.
Istorija i kultura
Centralna tačka programa buduće vlade AfD-a jeste takozvana politika identiteta. Stranka želi da pozitivnu sliku Nemačke učini delom svog programa i zalaže se za suštinski drugačiji pogled na istoriju.
Suočavanje s nemačkim zločinima počinjenim tokom nacionalsocijalizma AfD naziva „ovekovečavanjem kompleksa krivice“. Zbog toga hoće da promeni nastavne planove u školama.
Stranka takođe najavljuje borbu protiv društvene raznolikosti. Zastave duginih boja, kao simbol društvene raznolikosti, trebalo bi da budu zabranjene u školama.
Svetski poznatu arhitekturu Bauhausa, koja je svoj procvat doživela upravo u Saksoniji-Anhaltu, AfD odbacuje kao „previše globalističku“ i zahteva „patriotsku kulturnu politiku“. U skladu s tim planira i preraspodelu sredstava za finansiranje kulture.
Posebno bi bili pogođeni brojni projekti za razvoj demokratije koji za svoj rad dobijaju državnu podršku. AfD u svom programu odbacuje svaki nastavak njihovog finansiranja.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
