Foto: Pexels/Andrea Piacquadio
Trenutno na planeti ima dovoljno odeće da se obuče narednih šest generacija ljudske rase, prema istraživanju British Fashion Council-a. Evropa pokušava da uvede nova pravila za očuvanje životne sredine, najviše zagađuju brendovi kao što su H&M, Zara i Amazon
Evropska unija bori se već godinama da umanji razoran uticaj brze mode. Evropski parlament izglasao je danas na tu temu Izveštaj o strategiji EU-a za održive i tekstilne proizvode koji mogu da se recikliraju. U okviru novih pravila o ekodizajnu pregovara se o zabrani uništavanja neprodate robe.
“Proizvodnja odeće se od 2000. do 2015. godine udvostručila, a trajnost proizvoda se smanjila za trećinu. To je, između ostalog, dovelo do toga da se godišnje odbaci neverovatnih 11 kg odeće po osobi, a odevni predmeti se nose u proseku svega 7-8 puta”, rekla je iz perspektive Odbora za zaštitu potrošača hrvatska evroparlamentarka Biljana Borzan.
Ona je rekla da je takva situacija neodrživa i da između ostalog, Izveštaj poziva na uvođenje digitalne deklaracije preko koje će se lako saznati relevantne podatke o proizvodu: na primer gde je i kada je napravljen, od kojih materijala i može li se reciklirati.
H&M i Zara i Amazon spaljuju neprodatu robu
Izveštaj poziva na zabranu spaljivanja neprodate i vraćene tekstilne robe na nivou Unije. Do sada su velike količine viška i zalihe koje se ne mogu prodati, kao i povraćaji, dovodili do uništavanja potpuno upotrebljivih tekstilnih proizvoda.
“Trenutno se u okviru novih pravila o ekodizajnu pregovara zabrana uništavanja neprodate robe. Brendovi koji se povezuju s takvom praksom su H&M i Zara, kao i Amazon radi porasta online trgovine, ali i luksuzni brendovi poput Burberrya kako bi zadržali visoke cene svojih proizvoda. Prema nekim procenama samo u Nemačkoj se godišnje uništi neprodate robe u vrednosti sedam milijardi evra”, kaže Borzan.
Brza moda uništava i okeane
Borzan objašnjava da zbog “fast food” načina funkcionisanja modne industrije i do 35 odsto globalne mikroplastike ispuštene u okeane potiče iz sintetičkih tekstilnih proizvoda, a između 200.000 i 500.000 tona svake godine uđe u globalnu morsku okolinu.
Obračun sa kompanijama koje kriju podatke
Evropska unija se takođe nada da će se obračunati sa kompanijama koje obmanjuju potrošače lažnim tvrdnjama da njihovi proizvodi štite životnu sredinu.
Takođe žele da spreče green washing praksu, da neke kompanije prilikom reklamiranja proizvoda ističu njihove ekološke karakteristike, a prećutkuju one koje štete životnoj sredini.
Proizvođači će morati da osiguraju da odeća koju prave bude ekološki prihvatljiva i održiva. Takođe bi trebalo više da informišu kupce o tome kako da ponovo koriste, popravljaju i recikliraju svoju odeću.
Samo jedan odsto reciklirane odeće u svetu
Procenjuje se da se u svetu reciklira manje od jedan odsto sve odeće.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, industrija odeće u Evropi ima četvrti najveći uticaj na životnu sredinu i klimu, a premašuju ga samo hrana, stanovanje i transport.
Z.S./BBC/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
