Do sitnih sati u petak trajalo je preganjanje 26 lidera članica EU sa jednim jedinim – Viktorom Orbanom.
Mađarski premijer, koji je prethodno popustio oko otpočinjanja pregovora o članstvu sa Moldavijom i Ukrajinom, oko novca nije hteo da popusti. Formalna odluka odgođena je za januar.
Ostali lideri EU su, pak, već obećali Ukrajini da će para biti – pedeset milijardi evra za naredne četiri godine kao podrška budžetu zemlje koja je na udaru ruske invazije.
„Imamo jednoglasnu odluku, minus jedan glas“, rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
„Nije hitno“, rekao je Orban u četvrtak, upitan o novcu za Ukrajinu. On je predlagao da pojedinačne članice skupe novca koliko im je volja, ali da ne diraju budžet EU i da ne primoravaju Mađarsku da uplaćuje novac.
Popuštanje oko pristupnih pregovora
Prethodno je u četvrtak predveče Orban napustio salu kada se glasalo o početku pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom. Sve ostale članice EU glasale su za.
Iako je ostao jogunast, Orban je izlaskom iz sale zapravo dao zeleno svetlo – jer mogao je i da ostane i stavi veto.
„Potpuno je besmislena, iracionalna i pogrešna odluka da se u ovim okolnostima otpočnu pregovori sa Ukrajinom“, ostao je Orban pri svome, makar retorički.
Da li je Orban podmićen?
Evropski poslanici u Briselu šire optužbe prema kojima je Evropska komisija zapravo „podmitila“ Orbana da ne stavi veto na početak pregovora sa Kijevom i Kišinjevom.
Naime, koliko u sredu je Evropska komisija odmrzla desetak milijardi evra namenjenih Mađarskoj zamrznutih zbog uvođenja restriktivnih pravosudnih zakona, jer je zemlja tobože izvršila neophodne pravosudne reforme.
Brisel je ranije zbog raznih postupaka protiv Budimpešte zarobio oko trideset milijardi evra koje je trebalo da odu u mađarski budžet.
Mnogi u pobuni Viktora Orbana vide zapravo neku vrstu reketiranja – dajte mi pare, pa da popustim.
Sledeći tu logiku peovladava mišljenje da će Orban popustiti i oko novca za Ukrajinu – ako Mađarska prvo dobije svoje milijarde.
Šta sada?
U četvrtak su pljuštale reči poput „istorijski“ i „pobeda Evrope“, kad je obznanjeno da će Kijev početi pregovore sa Briselom. Hvalili su to i Mišel i, naravno, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Oni trezveniji, poput nemačkog kancelara Olafa Šolca, više su govorili o simboličkom činu – niko ne veruje da će Ukrajina zbilja ubrzo postati članica EU. „Važan signal podrške“, tako je Šolc opisao ovaj „gest“ EU.
To, naravno, nije kraj natezanja sa Orbanom. Osim oko novca, on će imati priliku da tera svoje i kada se bude usvajao pregovarački okvir za Ukrajinu. I ta odluka, naime, mora da se donese jednoglasno.
Orbana bije glas da je blizak Putinu, mada bi drugi rekli da je blizak samo sebi.
U ovoj stvari je mađarski konzervativac usamljen, uprkos tome što u krugu šefova država i vlada EU ima njemu sličnih desničara. Ali, ljudi poput italijanske premijerke Đorđe Meloni i novog-starog slovačkog premijera Roberta Fica ne dovode u pitanje podršku Ukrajini.
U Poljskoj je pak nedavno smenjena vlast Jaroslava Kačinjskog. Tako je među skepticima po pitanju pomoći Ukrajini zvanično ostao samo Orban.
N.R. /AFP/DPA
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
