U utorak i sredu, dogodile su se eksplozije pejdžera i voki-tokija u Libanu. Na hiljade povređenih i više desetina stradalih, među kojima je bilo i dece. Kako će sve ovo dalje da se odvija, izraelski dnevni list Harec ne pokazuje previše optimizma: „Ta vrsta događaja na Bliskom istoku ne vodi mirnom kraju”
Najmanje dvadeset mrtvih i oko 450 ranjenih u seriji eksplozija voki-tokija – to je bilans krvave srede u Libanu, nakon jednako krvavog utorka kada su eksplodirali pejdžeri, piše Dojče vele (DW).
U sredu je među stradalima bilo najmanje dvoje male dece.
Prethodnog dana je poginulo najmanje 12 ljudi i bilo je blizu tri hiljade ranjenih, veliki broj njih su pripadnici šiitske paravojske Hezbolah. Među pogođenima je bio i ambasador Irana u Libanu Modžtaba Amani.
To je bilans masovnih istovremenih eksplozija aparata u različitim delovima Libana.
Hezbolah je upotrebljavao pejdžere, telekomunikacione aparate koji primaju poruke, zato što je, za razliku od mobilnih telefona, kod njih nemoguće utvrditi lokaciju.
Prema medijskim izveštajima, pretpostavlja se da je Izrael pošiljku pejdžera marke „Gold Apollo“ neprimećeno zaustavio, napunio eksplozivom, i vratio na redovni put.
Pejdžeri su, baš kao i voki-tokiji, bili namenjeni Hezbolahu, koji sada, jednako kao i Iran, optužuje Izrael za ova zbivanja.
Izraelska operacija?
Izrael doduše do sada nije zvanično preuzeo odgovornost za ove akcije, ali one su se desile u kontekstu sukoba u kojem se od 7. oktobra prošle godine nalaze Izrael i Hezbolah.
Tada je Hamas, koji je u EU, SAD i nekim drugim zemljama označen kao teroristička organizacija, upao na izraelsku teritoriju i ubio 1.200 ljudi i uzeo oko 250 talaca.
Iz solidarnosti sa Hamasom, Hezbolah je gađao ciljeve na severu Izraela. Potom su 60.000 Izraelaca napustili mesta u kojima su živeli. A 110.000 ljudi je pobeglo iz južnih delova LIbana.
Izraelski mediji smatraju da iza eksplozija pejdžera stoji Izrael. Tako dnevni list Harec piše da je veoma kratkoročno odlučeno da se aktivira eksploziv u pejdžerima. Navodno je planirano da se to učini na početku većeg sukoba.
Ali, očito su neki pripadnici Hezbolaha primetili da je pejdžer prepariran, pa je izraelska strana donela odluku da odmah eksplodiraju.
Prema pisanju izraelskih novinara pokazalo se da su „operativne jedinice Hezbolaha duboko prožete prepariranim pejdžerima i da su teško oštećene“.
U tekstu u Harecu se još navodi: „To pojačava osećaj nesigurnosti unutar organizacije i moglo bi da u bliskoj budućnosti potkopa njen komandni i kontrolni sistem.“
A onda se, samo dan kasnije, sve ponovilo sa voki-tokijima koji su, navodno, do Hezbolaha stigli isto kad i pejdžeri, pre oko pet meseci.
Neuspeh diplomatije
Gil Mursijano, direktor izraelskog Instituta za regionalnu spoljnu politiku, kaže da je iz izraelske perspektive operacija izvedena zbog toga jer diplomatski dogovor sa Hezbolahom nije na vidiku. Doduše, pejdžeri su aktivirani ranije nego što je planirano.
„Ali u pogledu nerešenog sukoba, koji će se verovatno proširiti, operacija bi trebalo da Hezbolahu stavi do znanja da Izrael trenutno stanje već shvata kao otvoreni rat. A spremnost na eskalaciju je deo rata“, kaže Mursijano.
„Ne radi se samo o tome da se iskoristi jedna operativna mogućnost. Već Izrael pokazuje da će preduzeti sve zamislive mere, kako bi ograničio borbenu moć Hezbolaha“, dodaje on.
Nešto slično je u sredu nagovestio izraelski ministar odbrane Joav Galant, navodeći da se ratne operacije pomeraju ka severu. On je čestitao vojsci i službama, rekavši da su rezultati „impresivni“, ali nije konkretno pominjao eksplozije u Libanu.
Novinar Roni Čatah živi u Bejrutu i uređuje sajt „The Beyruth Banyan“. On kaže da nije jasno kako će reagovati Hezbolah, ali pretpostavlja da, uprkos civilnim žrtvama i velikoj patnji, neće biti akcije odmazde u velikom stilu.
„Posle 7. oktobra se obe strane ustručavaju da ponove scenario iz jula 2006. (jednomesečni rat Izraela i Hezbolaha) ili iz libanskog rata 1982.“, kaže on.
Zato bi se, smatra, rat zadržao u okviru vojnih ciljeva. „Hezbolah neće učiniti ništa što bi moglo da proširi rat izvan toga.“
Uloga sjedinjenih Država
Akcija je izvedena u trenutku kada je u region doputovao Amos Hohstajn, politički savetnik američkog predsednika Džoa Bajdena.
U okviru pokušaja da spreči rat Izraela i Hezbolaha razgovarao je početkom nedelje sa predsednikom Izraela Isakom Hercogom, premijerom Benjaminom Netanjahuom i ministrom odbrane Galantom.
Nameravao je da uveri izraelske političare da ne preduzimaju veće akcije protiv Hezbolaha, a potom da i u Libanu razgovara sa državnim vrhom, koji bi onda, prema planu, trebalo da se dogovori sa Hezbolahom.
Očito gost iz Vašingtona nije bio upućen u planove sa pejdžerima. Međutim, izraelski ministar odbrane Galant je obavestio svog američkog kolegu Lojda Ostina o udaru koji je ubrzo potom i usledio.
Gil Mursijanio kaže da ova akcija ne opterećuje odnose Izraela i Sjedinjenih Država. „Amerikanci su izjavili da nisu bili obavešteni o akciji. Njima je važno da budu posrednici u regionu.“
Roni Čatah ipak smatra da Vašington u ovom slučaju ima problem, jer im nedostaje partner kojem bi se obratili.
„Nema predstavnika, političara, koji bi bio u stanju da okonča konflikt i to na način koji bi koristio zemlji. Isto tako nijedan od tih političara nije u stanju da utiče na Hezbolah da popusti. I obrnuto, čini mi se da Izrael ne uzima uvek u obzir američke interese“, kaže on.
Ne zna se kako će sve ovo dalje da se odvija. Izraelski dnevni list Harec ne pokazuje previše optimizma: „Napad koji se pripisuje Izraelu otkrio je slabosti Hezbolaha i ponizio njegove vođe. Ta vrsta događaja na Bliskom istoku ne vodi mirnom kraju.“
Izvor: Dojče vele
Delegacije Rusije i Ukrajine sastale su se u Istanbulu prvi put licem u lice još od marta 2022. godine. Iako nije postignut dogovor o prekidu vatre, usaglašena je razmena 1.000 zatvorenika sa obe strane, potvrdili su zvaničnici. Ukrajina je zatražila razgovore lidera, a Rusija najavila spremnost da ih „razmotri“.
Iako se predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Volodimir Zelenski, drže po strani, njihovi pregovarači su seli za isti sto da razgovaraju o primirju
Direktorka Evropske kuće istorije dr Konstanca Icel kaže da je veoma impresionirana hrabrošću studenata iz Srbije
Sastanak je bio zatvoren na medije, a nakon sastanka niko se nije obratio javnosti
Do direktnog susreta Putina i Zelenskog ovog četvrtka neće doći, ali bi nekakvih pregovora Kijeva i Moskve ipak trebalo da bude. Uoči susreta u Istanbulu, podsećamo na dosadašnje pokušaje da se dođe do mira u Ukrajini
Republika Srbija je u opasnosti. Ako ostanemo nemi na montirani proces protiv političkih zatvorenika u Novom Sadu i kraljevački slučaj gde su žrtve proglašene za nasilnike, uskoro ćemo svi štrajkovati glađu i žeđu za mrvicu pravde
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Vanredna sednica Visokog saveta tužilaštva
Tužioci bez zaštite od Vučićevih pritisaka Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
