Foto: Jason Franson/The Canadian Press via AP
Separatisti Alberte, šeste po veličini provincije, žele otcepljenje. Sakupili su i potpise za referendum, a šta to znači i hoće li izglasati nezavisnost
„Da li ste saglasni da provincija Alberta treba da prestane da bude deo Kanade i postane nezavisna država?“ – ovakvo referendumsko pitanje moglo bi na jesen ove godine da se nađe pred stanovnicima šeste po veličini kanadske provincije.
Separatisti iz Alberte objavili su u ponedeljak (4. maj) da su sakupili više od 300.000 potpisa za raspisivanje refereduma, što je za oko 120.000 potpisa više od neophodnih kako bi ovakva rasprava uopšte mogla da se vodi.
Za takav predlog i odlučivanje o njemu potrebno je 178.000 potpisa.
Potpise sada treba da ratifikuju izborni zvaničnici, a proces je obustavljen dok sudija ne donese odluku u pravnom sporu povodom predložene mere, piše „Tajm“.
Glasanje „za” ne bi automatski dovelo do nezavisnosti, piše AP. Morali bi da se vode pregovori sa saveznom vladom, a Danijel Belan, profesor političkih nauka na Univerzitetu Mekgil u Montrealu, rekao je da bi neke autohtone grupe, koje već koriste sudove kako bi sprečile referendum o nezavisnosti, mogle da koriste različite institucije da spreče ostvarenje nezavisnosti.
Mič Silvestre, vođa pokreta „Stay Free Alberta”, stigao je u ponedeljak u kancelariju za glasanje u Edmontonu, glavnom gradu Alberte, predvodeći konvoj od sedam kombija sa potpisima.
„Ovaj dan je istorijski u istoriji Alberte”, rekao je. „Ovo je prvi korak do narednog koraka – prošli smo treću rudnu i sada smo u finalu Stelni kupa (hokejaškog takmičenja)”.
Rekao je da je većina listića prošla petostruke provere kako bi se potpisi potvrdili, prenosi AP.
Izborna komisija Alberte mora sada da proveri potpise. Međutim, taj proces ne može početi dok sudija ne donese odluku u pravnom sporu povodom predloga.
Tužbu su podnele grupe Prvih naroda u Alberti, koje tvrde da bi izdvajanje provincije iz Kanade predstavljalo kršenje ugovornih prava.
U zavisnosti od sudske odluke i potvrde potpisa, predloženi referendum mogao bi da se nađe na glasačkom listiću u Alberti već u oktobru.
Pokret za otcepljenje Alberte postoji već decenijama, ali je dobio zamah tokom prošle godine pošto je Liberalna partija, predvođena premijerom Markom Karnijem, pobedila na saveznim izborima u Kanadi.
„Alberta Prosperity Project“, organizacija koja podržava nezavisnost provincije, saopštila je da „suverenitet Alberte nosi obećanje ekonomskog prosperiteta, političkog osnaživanja, očuvanja kulture, zelenije energije i jače pozicije na globalnoj sceni“.
„Preuzimanjem kontrole nad sopstvenim resursima, zakonima i politikama, Alberta može zacrtati put ka budućnosti koja je u skladu sa težnjama i dobrobiti njenog stanovništva, obezbeđujući nasleđe prosperiteta za buduće generacije“, saopštila je grupa.
Konzervativna partija ima značajnu prednost među registrovanim biračima u Alberti, a mnogi stanovnici provincije protive se saveznoj liberalnoj vladi, koja upravlja Kanadom oko jedne decenije. Nakon pobede Liberalne partije na saveznim izborima 2025, stotine demonstranata okupile su se ispred skupštine Alberte i izrazile želju da se provincija odvoji od Kanade.
Mnogi stanovnici Alberte optužuju saveznu liberalnu vladu da blokira projekte naftovoda i otkazuje projekte vezane za naftu i gas. Privreda provincije se u velikoj meri zasniva na eksploataciji nafte i gasa, kao i na rudarstvu i kamenolomima.
Prošle godine, premijerka Alberte Danijel Smit, liderka Ujedinjene konzervativne partije, izjavila je da bi referendum o nezavisnosti provincije mogao biti stavljen na glasački listić ukoliko građanska peticija prikupi potreban broj potpisa.
„Da budem jasna od samog početka, naša vlada neće pokrenuti glasanje o odvajanju od Kanade na referendumu“, rekla je tada. „Međutim, ako građanska inicijativa uspe da prikupi potreban broj potpisa za održavanje referenduma sa takvim pitanjem, naša vlada će poštovati demokratski proces i uključiti to pitanje na pokrajinski referendum 2026. godine.“
U Kvebeku, najvećoj od 10 kanadskih provincija, dva puta se glasalo o nezavisnosti, ali je on i dalje u sastavu Kanade.
Prvi referendum o suverenitetu održan je u maju 1980. godine. Građani Kvebeka su velikom većinom odbacili predlog vlade da se pregovara o suverenitetu uz ekonomsku zajednicu sa ostatkom Kanade.
Drugi referendum, održan oktobra 1995. godine, bio je mnogo neizvesniji. Za ostanak u okviru Kanade glasalo je tek nešto više od jednog procenta onih koji su bili za otcepljenje.
Nakon izuzetno tesnog rezultata, kanadski Vrhovni sud je kasnije presudio da Kvebek ne može jednostrano proglasiti nezavisnost, već da bi u slučaju jasnog rezultata na referendumu morali uslediti pregovori sa Kanadom.
Izvor: Tajm/AP
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
U Iranu je za dva dana američkih vazdušnih udara poginulo najmanje 14 ljudi, a ranjeno još 78, saopštilo je u četvrtak iransko Ministarstvo zdravlja. Teheran udarc uzvraća po država Persijskog zaliva
U albanskim protestima mogu se prepoznati odjeci dugotrajnih demonstracija u Srbiji protiv klijentelizma i nedostatka odgovornosti vlasti, piše Gardijan
Model zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji može da predvidi sklonost državnih službenika ka korupciji razvijen je u Beču
Mehanizam za vanredne situacije koji omogućava graničnim službama da, u izuzetnim okolnostima, privremeno obustave prikupljanje biometrijskih podataka, trebalo bi da bude ukinut 6. septembra
Američka vojska je saopštila da je u noći na četvrtak izvršila 90 vazdušnih udara na Iran. Centralna komanda tvrdi da je to bila rekacija na pojedinačne iranske napada na brodove u Ormuskom moreuzu
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
