Foto: Jason Franson/The Canadian Press via AP
Separatisti Alberte, šeste po veličini provincije, žele otcepljenje. Sakupili su i potpise za referendum, a šta to znači i hoće li izglasati nezavisnost
„Da li ste saglasni da provincija Alberta treba da prestane da bude deo Kanade i postane nezavisna država?“ – ovakvo referendumsko pitanje moglo bi na jesen ove godine da se nađe pred stanovnicima šeste po veličini kanadske provincije.
Separatisti iz Alberte objavili su u ponedeljak (4. maj) da su sakupili više od 300.000 potpisa za raspisivanje refereduma, što je za oko 120.000 potpisa više od neophodnih kako bi ovakva rasprava uopšte mogla da se vodi.
Za takav predlog i odlučivanje o njemu potrebno je 178.000 potpisa.
Potpise sada treba da ratifikuju izborni zvaničnici, a proces je obustavljen dok sudija ne donese odluku u pravnom sporu povodom predložene mere, piše „Tajm“.
Glasanje „za” ne bi automatski dovelo do nezavisnosti, piše AP. Morali bi da se vode pregovori sa saveznom vladom, a Danijel Belan, profesor političkih nauka na Univerzitetu Mekgil u Montrealu, rekao je da bi neke autohtone grupe, koje već koriste sudove kako bi sprečile referendum o nezavisnosti, mogle da koriste različite institucije da spreče ostvarenje nezavisnosti.
Mič Silvestre, vođa pokreta „Stay Free Alberta”, stigao je u ponedeljak u kancelariju za glasanje u Edmontonu, glavnom gradu Alberte, predvodeći konvoj od sedam kombija sa potpisima.
„Ovaj dan je istorijski u istoriji Alberte”, rekao je. „Ovo je prvi korak do narednog koraka – prošli smo treću rudnu i sada smo u finalu Stelni kupa (hokejaškog takmičenja)”.
Rekao je da je većina listića prošla petostruke provere kako bi se potpisi potvrdili, prenosi AP.
Izborna komisija Alberte mora sada da proveri potpise. Međutim, taj proces ne može početi dok sudija ne donese odluku u pravnom sporu povodom predloga.
Tužbu su podnele grupe Prvih naroda u Alberti, koje tvrde da bi izdvajanje provincije iz Kanade predstavljalo kršenje ugovornih prava.
U zavisnosti od sudske odluke i potvrde potpisa, predloženi referendum mogao bi da se nađe na glasačkom listiću u Alberti već u oktobru.
Pokret za otcepljenje Alberte postoji već decenijama, ali je dobio zamah tokom prošle godine pošto je Liberalna partija, predvođena premijerom Markom Karnijem, pobedila na saveznim izborima u Kanadi.
„Alberta Prosperity Project“, organizacija koja podržava nezavisnost provincije, saopštila je da „suverenitet Alberte nosi obećanje ekonomskog prosperiteta, političkog osnaživanja, očuvanja kulture, zelenije energije i jače pozicije na globalnoj sceni“.
„Preuzimanjem kontrole nad sopstvenim resursima, zakonima i politikama, Alberta može zacrtati put ka budućnosti koja je u skladu sa težnjama i dobrobiti njenog stanovništva, obezbeđujući nasleđe prosperiteta za buduće generacije“, saopštila je grupa.
Konzervativna partija ima značajnu prednost među registrovanim biračima u Alberti, a mnogi stanovnici provincije protive se saveznoj liberalnoj vladi, koja upravlja Kanadom oko jedne decenije. Nakon pobede Liberalne partije na saveznim izborima 2025, stotine demonstranata okupile su se ispred skupštine Alberte i izrazile želju da se provincija odvoji od Kanade.
Mnogi stanovnici Alberte optužuju saveznu liberalnu vladu da blokira projekte naftovoda i otkazuje projekte vezane za naftu i gas. Privreda provincije se u velikoj meri zasniva na eksploataciji nafte i gasa, kao i na rudarstvu i kamenolomima.
Prošle godine, premijerka Alberte Danijel Smit, liderka Ujedinjene konzervativne partije, izjavila je da bi referendum o nezavisnosti provincije mogao biti stavljen na glasački listić ukoliko građanska peticija prikupi potreban broj potpisa.
„Da budem jasna od samog početka, naša vlada neće pokrenuti glasanje o odvajanju od Kanade na referendumu“, rekla je tada. „Međutim, ako građanska inicijativa uspe da prikupi potreban broj potpisa za održavanje referenduma sa takvim pitanjem, naša vlada će poštovati demokratski proces i uključiti to pitanje na pokrajinski referendum 2026. godine.“
U Kvebeku, najvećoj od 10 kanadskih provincija, dva puta se glasalo o nezavisnosti, ali je on i dalje u sastavu Kanade.
Prvi referendum o suverenitetu održan je u maju 1980. godine. Građani Kvebeka su velikom većinom odbacili predlog vlade da se pregovara o suverenitetu uz ekonomsku zajednicu sa ostatkom Kanade.
Drugi referendum, održan oktobra 1995. godine, bio je mnogo neizvesniji. Za ostanak u okviru Kanade glasalo je tek nešto više od jednog procenta onih koji su bili za otcepljenje.
Nakon izuzetno tesnog rezultata, kanadski Vrhovni sud je kasnije presudio da Kvebek ne može jednostrano proglasiti nezavisnost, već da bi u slučaju jasnog rezultata na referendumu morali uslediti pregovori sa Kanadom.
Izvor: Tajm/AP
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Razgovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u Švajcarskoj su otkazani. SAD i pored toga ukidaju pomorsku blokadu Persijskog zaliva nakon elektronski potpisanog Memoranduma o razumevanju. Očekuje se otvaranje Ormuskog moreuza
Dim koji se izvio nad Moskvom nakon udara ukrajinskih dronova i sve veći problemi na frontu približavaju posledice rata Vladimiru Putinu. Iako je pod pritiskom spolja i iznutra, malo je znakova da je spreman da odustane od sukoba koji je sam pokrenuo
Ruski opozicioni umetnik Semjon Skrepecki, poznat po karikaturama Vladimira Putina i drugih ruskih i beloruskih lidera, ubijen je u Bjala Podlaski, saopštile su poljske vlasti
Ukrajina izvela jedan od najvećih napada dronovima na Moskvu u poslednje dve godine. Na snimcima na društvenim mrežama vidi se kako dronovi pogađaju ključnu rafineriju nafte "Gaspromnjefta" i jednu od najvećih moskovskih pijaca „Sadovod"
Predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Irana, Donald Tramp i Masud Pezeškijan, elektronski su potpisali Memorandum o razumevanju kojim je predviđeno okončanje rata između dve zemlje. Vest su potvrdili i američki i iranski zvaničnici, dok je sporazum stupio na snagu odmah po potpisivanju.
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
