Težak proces formiranja vlasti i nastavak političkih blokada će, prema procenama analitičara, obeležiti period nakon upravo završenih opštih izbora u Bosni i Hercegovini
Na izborima održanim 4. oktobra, tri mesta u Predsedništvu Bosne i Hercegovine osvojili su Denis Bećirović iz reda bošnjačkog naroda (SDP BiH – Socijaldemokratska partija), Željka Cvijanović iz reda srpskog naroda (SNSD – Savez nezavisnih socijaldemokrata) i Darijana Filipović iz reda hrvatskog naroda (HDZ BiH – Hrvatska demokratska zajednica). To su preliminarni podaci Centralne izborne komisije BiH na osnovu više od 90 odsto obrađenih biračkih mesta.
Vodeća bošnjačka stranka, Stranka demokratske akcije (SDA), na političku scenu BiH vraća se ojačana dobrim izbornim rezultatima. Uz HDZ BiH, SNSD i Socijaldemokratsku partiju (SDP) BiH, imaće najviše mandata u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, piše DW.
SDA je osvojila najviše mandata i u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH, ispred SDP-a i HDZ-a BiH. Etničke nacionalne stranke ostvarile su pobede i u devet kantona Federacije BiH. U Kantonu Sarajevo pariraju im SDP i Stranka za BiH.
U Republici Srpskoj SNSD Milorada Dodika zadržao je vodeću poziciju. Njegov kandidat Savo Minić, prema preliminarnim rezultatima, vodi u trci za predsednika RS, dok SNSD vodi i na izborima za Narodnu skupštinu RS.
Međutim, Bakir Izetbegović, lider SDA, nije osvojio mesto u Predsedništvu BiH, dok je Darijana Filipović zadržala prednost nad kandidatom Demokratskog fronta (DF) Slavenom Kovačevićem i nezavisnim kandidatom Zdenkom Lučićem.
Političke poruke nakon izbora uglavnom su ostale u okvirima postojećih podela. Denis Bećirović poručio je da je „slobodarska, antifašistička i građanska BiH živa“.
Izetbegović je, uprkos porazu u trci za Predsedništvo BiH, ocenio da je SDA ojačala na svim nivoima i da će biti važan faktor u formiranju vlasti.
Iz HDZ-a BiH tvrde da je stranka potvrdila poziciju ključne političke snage među Hrvatima, uz naglasak na ravnopravnosti i izboru legitimnih predstavnika, dok je Milorad Dodik najavio nastavak dosadašnjeg političkog kursa.
Željko Komšić, lider DF-a, rezultat je protumačio kao posledicu „etničke homogenizacije“ i znak da „priča o građanskoj državi nije nešto što narod u Bosni i Hercegovini prihvata“.
Istovremeno, slabiji rezultat Trojke, koju čine SDP, NiP i Naša stranka (NS), priznali su i njeni predstavnici. Predsednica NS-a Sabina Ćudić preuzela je odgovornost, dok je predsednik NiP-a Elmedin Konaković rekao da je njegova stranka „platila najvišu cenu“ izbornog pada Trojke.
Politički analitičar Ibrahim Prohić smatra da su etničke nacionalne stranke nakon izbora dodatno učvrstile svoje pozicije i očekuje da će politička situacija biti još teža nego u prethodne četiri godine.
„Nažalost, neće biti programske koalicije. Biće podele izbornog plena na manji broj aktera nego što je to bilo do sada i njima će biti lakše da vladaju nego što je to bilo ovima u protekle četiri godine“, kazao je Prohić za N1.
Prema njegovoj proceni, rezultat trke za Predsedništvo BiH mogao je biti drugačiji da kandidat Stranke za BiH Semir Efendić nije učestvovao. Deo njegovih birača, smatra Prohić, u tom bi slučaju glasao za Izetbegovića, koji bi verovatno pobedio.
Direktor IFIMES-a Zijad Bećirović rezultate izbora vidi kao potvrdu da BiH ostaje unutar etničkog političkog obrasca. SNSD je učvrstio poziciju u RS, HDZ BiH među hrvatskim biračkim telom, dok se SDA vratila kao vodeća bošnjačka politička stranka.
„To znači da će etnička politička zastupljenost i dalje biti dominantna“, kaže Bećirović.
Istovremeno, nijedna nacionalna stranka ne može sama da upravlja državom. Upravo zato će, smatra Bećirović, ključni test biti formiranje funkcionalne vlasti i postizanje političkog dogovora.
Trojka, prema njegovoj oceni, nije uspela da „kapitalizuje“ vlast na državnom nivou u protekle četiri godine. Bećirović ipak kao jednu od najvažnijih poruka izbora izdvaja izlaznost.
„Kada na izbore izađe tek nešto više od 40 odsto birača, to je ozbiljno upozorenje. To pokazuje duboko nepoverenje građana prema političkom sistemu i dovodi u pitanje političku težinu izbornog rezultata“, kaže on.
Izborni poraz DF-a i Komšićevu ocenu da građanska država nema podršku većine, Bećirović ne vidi kao poraz same građanske ideje.
Kandidat DF-a Slaven Kovačević nije ponovio izborni uspeh Željka Komšića, koji je u Federaciji BiH u tri mandata biran za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda.
„Jedan političar ne može biti sinonim za građansku državu i zato njegov izborni poraz ne treba poistovećivati s porazom same ideje“, kaže Bećirović.
Problem, međutim, ostaje u samoj strukturi političkog sistema, napominje sagovornik DW-a. BiH je i dalje snažno organizovana oko kolektivnih, odnosno nacionalnih identiteta, zbog čega je teško pronaći ravnotežu između individualnih građanskih prava i kolektivnih prava konstitutivnih naroda.
Bećirović zato vidi dva moguća pravca. Jedan je „dalja etnopolitička polarizacija“, a drugi stvaranje nove politike koja bi pitanja identiteta povezala sa ekonomijom, vladavinom prava i evropskim integracijama.
Na regionalnom nivou reagovao je premijer Hrvatske Andrej Plenković. Čestitao je Darijani Filipović i poručio da hrvatski narod u BiH „ima legitimnu predstavnicu“ u Predsedništvu BiH, uz najavu nastavka bliskih odnosa Hrvatske i BiH.
Međunarodni posmatrači predvođeni OSCE/ODIHR-om u ponedeljak, 5. oktobra, treba da predstave preliminarne nalaze o izborima. Izborni proces, uključujući primenu novih tehnologija, pratili su i predstavnici Evropske unije, OHR-a i Ambasade SAD.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Moskovski aerodromi su u oktobru gotovo svakodnevno obustavljali rad zbog ukrajinskih dronova, a stručnjaci upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla ozbiljno da ugrozi civilni vazdušni saobraćaj u Rusiji
Stotine hiljada ljudi protestuju širom Evrope zbog visokih troškova života, stambene krize, penzija i stanja u obrazovanju. U Francuskoj, Italiji, Španiji i Albaniji sukobi s policijom
Izbor se svodi na aktuelnog predsednika, levičara Luiza Inasija Lulu da Silvu, i desničarskog senatora Flavija Bolsonara
Hiljade ljudi okupile su se u Tirani na novom antivladinom protestu. Demonstranti su bacali kamenice na policiju i zapalili ulaz u Ministarstvo poljoprivrede, dok su snage reda odgovorile suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima
Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova procenilo je da je na protestima bilo oko 410.000 ljudi, dok sindikat CGT navodi da ih je bilo blizu 800.000. U Parizu je policija upotrebila suzavac i vodene topove
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
