Težak proces formiranja vlasti i nastavak političkih blokada će, prema procenama analitičara, obeležiti period nakon upravo završenih opštih izbora u Bosni i Hercegovini
Na izborima održanim 4. oktobra, tri mesta u Predsedništvu Bosne i Hercegovine osvojili su Denis Bećirović iz reda bošnjačkog naroda (SDP BiH – Socijaldemokratska partija), Željka Cvijanović iz reda srpskog naroda (SNSD – Savez nezavisnih socijaldemokrata) i Darijana Filipović iz reda hrvatskog naroda (HDZ BiH – Hrvatska demokratska zajednica). To su preliminarni podaci Centralne izborne komisije BiH na osnovu više od 90 odsto obrađenih biračkih mesta.
Vodeća bošnjačka stranka, Stranka demokratske akcije (SDA), na političku scenu BiH vraća se ojačana dobrim izbornim rezultatima. Uz HDZ BiH, SNSD i Socijaldemokratsku partiju (SDP) BiH, imaće najviše mandata u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, piše DW.
SDA je osvojila najviše mandata i u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH, ispred SDP-a i HDZ-a BiH. Etničke nacionalne stranke ostvarile su pobede i u devet kantona Federacije BiH. U Kantonu Sarajevo pariraju im SDP i Stranka za BiH.
U Republici Srpskoj SNSD Milorada Dodika zadržao je vodeću poziciju. Njegov kandidat Savo Minić, prema preliminarnim rezultatima, vodi u trci za predsednika RS, dok SNSD vodi i na izborima za Narodnu skupštinu RS.
Međutim, Bakir Izetbegović, lider SDA, nije osvojio mesto u Predsedništvu BiH, dok je Darijana Filipović zadržala prednost nad kandidatom Demokratskog fronta (DF) Slavenom Kovačevićem i nezavisnim kandidatom Zdenkom Lučićem.
Političke poruke nakon izbora uglavnom su ostale u okvirima postojećih podela. Denis Bećirović poručio je da je „slobodarska, antifašistička i građanska BiH živa“.
Izetbegović je, uprkos porazu u trci za Predsedništvo BiH, ocenio da je SDA ojačala na svim nivoima i da će biti važan faktor u formiranju vlasti.
Iz HDZ-a BiH tvrde da je stranka potvrdila poziciju ključne političke snage među Hrvatima, uz naglasak na ravnopravnosti i izboru legitimnih predstavnika, dok je Milorad Dodik najavio nastavak dosadašnjeg političkog kursa.
Željko Komšić, lider DF-a, rezultat je protumačio kao posledicu „etničke homogenizacije“ i znak da „priča o građanskoj državi nije nešto što narod u Bosni i Hercegovini prihvata“.
Istovremeno, slabiji rezultat Trojke, koju čine SDP, NiP i Naša stranka (NS), priznali su i njeni predstavnici. Predsednica NS-a Sabina Ćudić preuzela je odgovornost, dok je predsednik NiP-a Elmedin Konaković rekao da je njegova stranka „platila najvišu cenu“ izbornog pada Trojke.
Politički analitičar Ibrahim Prohić smatra da su etničke nacionalne stranke nakon izbora dodatno učvrstile svoje pozicije i očekuje da će politička situacija biti još teža nego u prethodne četiri godine.
„Nažalost, neće biti programske koalicije. Biće podele izbornog plena na manji broj aktera nego što je to bilo do sada i njima će biti lakše da vladaju nego što je to bilo ovima u protekle četiri godine“, kazao je Prohić za N1.
Prema njegovoj proceni, rezultat trke za Predsedništvo BiH mogao je biti drugačiji da kandidat Stranke za BiH Semir Efendić nije učestvovao. Deo njegovih birača, smatra Prohić, u tom bi slučaju glasao za Izetbegovića, koji bi verovatno pobedio.
Direktor IFIMES-a Zijad Bećirović rezultate izbora vidi kao potvrdu da BiH ostaje unutar etničkog političkog obrasca. SNSD je učvrstio poziciju u RS, HDZ BiH među hrvatskim biračkim telom, dok se SDA vratila kao vodeća bošnjačka politička stranka.
„To znači da će etnička politička zastupljenost i dalje biti dominantna“, kaže Bećirović.
Istovremeno, nijedna nacionalna stranka ne može sama da upravlja državom. Upravo zato će, smatra Bećirović, ključni test biti formiranje funkcionalne vlasti i postizanje političkog dogovora.
Trojka, prema njegovoj oceni, nije uspela da „kapitalizuje“ vlast na državnom nivou u protekle četiri godine. Bećirović ipak kao jednu od najvažnijih poruka izbora izdvaja izlaznost.
„Kada na izbore izađe tek nešto više od 40 odsto birača, to je ozbiljno upozorenje. To pokazuje duboko nepoverenje građana prema političkom sistemu i dovodi u pitanje političku težinu izbornog rezultata“, kaže on.
Izborni poraz DF-a i Komšićevu ocenu da građanska država nema podršku većine, Bećirović ne vidi kao poraz same građanske ideje.
Kandidat DF-a Slaven Kovačević nije ponovio izborni uspeh Željka Komšića, koji je u Federaciji BiH u tri mandata biran za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda.
„Jedan političar ne može biti sinonim za građansku državu i zato njegov izborni poraz ne treba poistovećivati s porazom same ideje“, kaže Bećirović.
Problem, međutim, ostaje u samoj strukturi političkog sistema, napominje sagovornik DW-a. BiH je i dalje snažno organizovana oko kolektivnih, odnosno nacionalnih identiteta, zbog čega je teško pronaći ravnotežu između individualnih građanskih prava i kolektivnih prava konstitutivnih naroda.
Bećirović zato vidi dva moguća pravca. Jedan je „dalja etnopolitička polarizacija“, a drugi stvaranje nove politike koja bi pitanja identiteta povezala sa ekonomijom, vladavinom prava i evropskim integracijama.
Na regionalnom nivou reagovao je premijer Hrvatske Andrej Plenković. Čestitao je Darijani Filipović i poručio da hrvatski narod u BiH „ima legitimnu predstavnicu“ u Predsedništvu BiH, uz najavu nastavka bliskih odnosa Hrvatske i BiH.
Međunarodni posmatrači predvođeni OSCE/ODIHR-om u ponedeljak, 5. oktobra, treba da predstave preliminarne nalaze o izborima. Izborni proces, uključujući primenu novih tehnologija, pratili su i predstavnici Evropske unije, OHR-a i Ambasade SAD.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Smrt zaposlene na Institutu za borbu protiv kuge u Irkutsku dobila je političku dimenziju zbog istorije sovjetskog programa biološkog oružja. Vašington je odmah reagovao
Stranka Milorada Dodika i njegovi kandidati opet su pobedili na izborima u BiH i Republici Srpskoj, a on je za pobedu zahvalio lično Donaldu Trampu
Savet za neidentifikovane anomalne pojave je osnovan paralelno sa objavljivanjem novih državnih dokumenata o misterioznim pojavama koje su tokom decenija beležili piloti, vojska, obaveštajne službe i federalni agenti
Britanci sve više podržavaju bliže odnose sa EU, a gotovo polovina bi podržala ponovno članstvo. Ovo bi moglo dati prednost laburistima, ali i ojačati desničarsku stranku Reform
Rusija drugog dana zaredom napada infrastrukturu u Kijevu. Ukrajinske vlasti i Evropska unija upozoravaju na humanitarnu krizu u okupiranim područjima
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
