foto: pexels-lorenzo
Studija Dojče banke predviđa da se globalna ekonomija dugo neće vratiti na pretpandemijski nivo. Godinu 2020. označava kao mogući početak novog "strukturnog super-ciklusa" koji oblikuje sve, od ekonomija i cene imovine, do politike i načina našeg života
„Ako ste mislili da će se svet vratiti u ‘normalu’ kada kovid-19 prođe, možda je vreme da razmislite ponovo“, piše „Ajriš tajms“ prikazujući najnovije istraživanje finansijskog istoričara Dojče banke AG iz njene londonske filijale Džima Rida.
Čini se kao da je kovid-19 upravljao državnim udarom, piše „Blumberg“, koji u analizi te studije (Deutsche Bank’s Long–Term Asset Return Study 2020) sugeriše da 2020. godina označava početak novog „strukturnog super-ciklusa“. Dolazi „Doba poremećaja“ koji „oblikuje sve, od ekonomija do cena imovine, politike i našeg opšteg načina života.“ Ta promena će takođe imati velike implikacije na gradove, transport, stambenu i komercijalnu imovinu, radnike i mnoge uslužne sektore, kao i na opšte aktivnosti koje smo uzimali zdravo za gotovo tokom poslednjih nekoliko decenija.“
Tim predvođen strategom Džimom Ridom smatra da je dolazak „Doba poremećaja“ ubrzan, ali da nije uzrokovan virusom korona, koji samo katalizuje slom poverenja u postojeći poredak.
DUG
Rid pokazuje da je problem u tome što je u poslednje dve decenije vladajući poredak zahtevao sve veće oslanjanje na dugove. Procene Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju da bi se dugovi kao procenat BDP-a mogli podići na nivoe koji su prethodno viđeni u Drugom svetskom ratu.
I visokozadužene razvijene zemlje ove godine dodaće 15 do 20 procenata svom odnosu duga prema BDP-u kako bi mogle da se nose sa kovidom-19. Sledi i dodatnih 10 procenata u 2021. ako ne bude stvarnog oporavka od pandemije – što može rezultirati finansijskim šokovima.
Citirajući tu studiju Dojče banke, „Ajriš tajms“ piše da je bruto dug Irske iznosio 233 procenta njenih godišnjih prihoda čak i pre nego što se irska vlada odlučila da pozajmi milijarde kako bi pokrila nepredviđeni budžetski deficit od 30 milijardi evra zbog kovida-19. Firma za kreditne rejtinge Fitch primetila je ovog meseca kako je to znatno iznad prosečnog odnosa od 118 procenata viđenog među zemljama koje imaju rejting sličan irskom.
Pandemija je primorala vlade širom sveta na ekspanzivnu fiskalnu politiku. Ako se tu potrošnja kombinuje sa ogromnim povećanjem novčane mase koja traje čitavu deceniju, inflacija će konačno biti „spremna za poletanje“, piše Rid kome se čini da su mnogi takvi trendovi u poslednjoj deceniji odvedeni možda i predaleko.
KINA–SAD–EVROPA
„Blumbergov“ urednik i autor knjige Strašni uspon tržišta Džon Oters podseća da je vladajući poredak finansijski izgrađen oko nezavisnih centralnih banaka i agresivne globalizacije u vreme Margaret Tačer, Ronalda Regana i njegovog šefa Američkih rezervi Pola Vokera, dve decenije nadgledao impresivan rast, a da su zatim još dve decenije obeležene ponovljenim krizama i produbljivanjem nejednakosti i nezadovoljstva.
U periodu globalizacije, koji su najavljivali Regan i Tačerova, došlo je do deregulacije finansijskih tržišta, sloma komunizma na istoku i širenja proizvodnih lanaca širom planete. U trenutku kada je predsednik Nikson prekinuo vezanost Breton Vudsa za zlato, pre 50 godina, trgovina kao udeo u svetskoj ekonomiji nije bila veća nego uoči Prvog svetskog rata. Sada čini otprilike dvostruko veći udeo. Slom Berlinskog zida, a zatim i ulazak Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju zaista su promenili situaciju.
Upozorava se, međutim, da bi napetost između SAD i Kine mogla da označi preokret nesputane globalizacije. Ukazuje se na moguće rasplamsavanje sukoba kultura i interesa kako se Kina bude približavala tome da postane najveća ekonomija na svetu i kako bude nastavljala put ka obnavljanju svoje istorijske uloge globalne ekonomske sile, istovremeno preferirajući sopstvene vrednosti, različite od zapadnog liberalizma.
Geopolitički gledano, po toj analizi Dojče banke sudeći, nestabilni američko-kineski odnosi će se dalje zapetljavati. Trampovi sukobi sa Kinom ubrzali su se uoči novembarskih izbora, uz pretnje i „kinesko takmičenje“ u predizbornoj kampanji. Kandidat demokrata, Džo Bajden, obećao je da će biti još oštriji prema Pekingu, nazivajući kineskog predsednika Si Đipinga „siledžijom“. Bez obzira ko pobedi na predsedničkim izborima 2020. godine u SAD-u, razdor između dveju supersila će rasti.
U prikazu istraživanja Dojče banke „Raša tudej“ podvlači kako je, srećom, malo verovatno da će ovaj ekonomski zastoj pokrenuti vojni sukob između dveju država, kao što se u 12 od 500 analiziranih slučajeva događalo kada sila u usponu pokušava da izazove vladajuću silu. Ekonomski rat – sa carinama, sankcijama i napadima u tehnološkoj sferi – nastaviće se umesto toga svom žestinom, veruju analitičari. Iako je Evropa uglavnom zauzela laissez–faire pristup prema Kini, u narednoj deceniji verovatno će porasti napetost sa Pekingom, navodi se u izveštaju Dojče banke.
U studiji se ocenjuje i da se smanjuju šanse za nerede u Evropi, koja se u novije vreme izvlačila iz jedne krize u drugu, dok su sve veći državni dugovi i „novac iz helikoptera“ (distribucija gotovine javnosti) postajali glavni tokovi politike. Potencijal za dalju integraciju povećao se nedavnim formiranjem Fonda za oporavak, ali kriza zbog virusa korona je evropsku ekonomiju „postavila na raskrsnicu“. U studiji Dojče banke se kaže da sledi „decenija pravljenja ili razbijanja Evrope“.
PRESUDA VREMENA
Margaret Tačer je stigla u Ujedinjeno Kraljevstvo u trenutku kada je stanovništvo odlučilo da je moć sindikata prevelika. To znači da je radna snaga u sve većoj meri gubila od kapitalista. Usledio je veliki rast. Sada je, sudeći prema dijagnozi Rida, moć kapitala otišla predaleko. Bregzit u Britaniji, pobeda Trampa 2016. i porast populizma u svetu su simptomi da su u tom sistemu mnogi „ostavljeni pozadi“. Ekonomske razlike će se verovatno dodatno povećati i izazvati više stresnih sukoba po okončanju pandemije.
Oters je jedan od onih koji su očekivali da će kriza pre više od jedne decenije okončati taj model. Sada se pita šta sledi. Da li je vreme za novi svetski poredak? Još od dvostrukog šoka, kolapsa cena nafte i pojave pandemije pre šest meseci, njemu je izgledalo kao da postojeći poredak ne može da se održi.
Nejednakost se može čak i pogoršati u svetu nakon kovida-19, pre nego što dođe do reakcije i preokreta, kaže izveštaj Dojče banke. Nejednakost je usko povezana sa međugeneracijskim jazom, a analitičari očekuju da će do kraja decenije broj mlađih glasača premašiti broj rođenih pre 1980. godine.
Analitičari očekuju i povećanje napetosti između milenijalaca – generacije „ljudi koji nemaju“, onih između 22 i 38 godina – i starijih. Tu generaciju inače aktivnije izučavaju marketinški stručnjaci nego politikolozi. Market voč je, na primer, prošle godine naveo da prema istraživanju Nielsen Media Research američki milenijalci piju manje alkohola, ali da njihovi promenljivi ukusi podstiču rast tržišta viskija i tekile.
Piše se o očekivanjima da će demokratski izabrane vlade donositi politike koje favorizuju rad na štetu kapitala. U međuvremenu, pukotina između SAD i Kine ukazuje na povlačenje iz globalizacije, što podrazumeva veću moć za američke radnike, jer više ne moraju da se takmiče sa jeftinijom radnom snagom iz inostranstva, i povratak na inflaciju. Prelazak na bipolarni, a ne na globalizovani svet izgleda da je neizbežan, smatra Džon Oters.
„Takva promena odnosa snaga mogla bi uključiti oštriji režim poreza na nasledstvo, manju zaštitu dohotka penzionera, više poreza na imovinu, zajedno sa većim porezima na dohodak i pravna lica … i svestranije, više redistributivne politike“, predviđa se u izveštaju Dojče banke. Moglo bi doći do velikih promena politike u mnogim sferama – od poreza, preko kontroverze inflacija-deflacija do klime.
Konstatuje se i da sve veće tržišne procene tehnoloških giganata u poslednje vreme „privlače pogled političara i regulatora širom sveta“, a i da će narednih deset godina pokazati da li se isplatio eksponencijalni rast vrednosti tehnoloških kompanija. Doba poremećaja će određivati i to da li će se tehnološka revolucija pretvoriti u novi „mehur“, veliki i brzi uspon i pad u poslovanju, kao u slučaju tzv. dot com mehura devedesetih i dvehiljaditih godina.
NOVA EPOHA
Rid i njegov izraz „Doba poremećaja“ zapravo poručuju da se i ekonomije i investitori moraju pripremiti za novu epohu, koja se u drugačijem prevodu može nazvati i „Dobom nereda“. Rid u izveštaju podseća i na to kako je svet tokom poslednjih 160 godina prošao kroz pet različitih „superciklusa“: kroz prvu eru globalizacije (1860–1914); dva svetska rata i veliku depresiju (1914–1945); bretonvudski sistem međunarodnog finansijskog poretka koji je stvorio bebi-bumerse i države blagostanja (1946–1970); visoku inflaciju sedamdesetih godina prošlog veka i drugu eru globalizacije koja je započela 1980, ali se bliži kraju.
„Ajriš tajms“, vraćajući se u 1980. godinu, s pogledom na grafikone indeksa S&P 500 sa Vol strita, zaključuje da krah tržišta zvani „Crni ponedeljak“ iz 1987. godine, krah dot coma na prelomu stoleća, finansijska kriza iz 2008. godine i ovogodišnji šok izazvan kovidom-19 izgledaju samo kao sitni potresi u inače naglom usponu američkih akcija tokom poslednjih četrdeset godina.
U Ridovoj studiji se kaže da je u sadašnjoj tzv. Drugoj eri globalizacije (1980–2020) – od koje se verovatno opraštamo – zabeležen najbolji rast cena imovine u bilo kojoj epohi u istoriji, sa vrlo velikim povraćajem kapitala i obveznica.
„Ajriš tajms“ kalkuliše da bi investitori koji su u indeks S&P 500 stavili 1.000 dolara 1980. godine kada je Ronald Regan izabran za predsednika SAD, bivši „bitls“ Džon Lenon upucan ispred svog stana u Njujorku, a Epl dominirao na tržištu – danas mogli sedeti na više od 80.000 američkih dolara, pod pretpostavkom da su reinvestirali dividende.
Interesima biznisa orijentisani „Blumberg“, pak, poentu stavlja na podatke koji pokazuju da je u prošlosti razumno preuzimanje rizika dugoročno nagrađivano. Iz performansi akcija u poslednjih pedeset godina proizilazi da su nagrađeni oni koji su rizikovali da zarone u tržišta u razvoju, da investiraju u zemlje poput Južne Koreje i Indije.
Rang-lista prinosa na državne obveznice takođe pokazuje kako je sreća favorizovala hrabre tokom poslednjih 25 godina, u doba posle takozvane tekila krize, iznenadne devalvacije u Meksiku u decembru 1994. koja je izazvala niz kriza na tržištima u nastajanju. Meksiko je 1994. izdao obveznice sa najboljim učinkom u poslednjih četvrt veka, što je bio kamen temeljac njegove politike, koja više nikada neće doći u takvu situaciju. Besprekorna monetarna i fiskalna disciplina pod raznim administracijama nije nagrađena velikim ekonomskim rastom za Meksikance, ali se veoma dobro isplatila onima koji su pozajmljivali toj zemlji u času potrebe, piše „Blumberg“. Na kraju, i rang-lista prinosa na obveznice tokom poslednjih sto godina pokazuje da su najbolje prošli oni koji su pozajmljivali malim evropskim zemljama poput Portugala i Danske. Ali se u Ridovom izveštaju zaključuje: „U godinama koje dolaze, jednostavno ekstrapoliranje prošlih trendova moglo bi biti najveća greška“.
Da postoje sigurne prognoze, zatvorile bi se kladionice. I berze. Tako je to u životu. Si-En-Bi-Si TV je 5. avgusta sa Jutjuba prenela video-snimak koji pokazuje kako je stratega Dojče banke Džima Rida, dok je vozio bicikl, udario mali beli terenac. Njegov bicikl podigao je sa zemlje i izbacio ga bočno na ivičnjak. Rid je potom uz svoju jutarnju makro belešku o globalnoj trgovinskoj situaciji napisao kako mu je rana jutarnja vožnja bicikla tog petka mogla biti poslednja. Široko je zaobišao kružni tok pa ga terenac nije pregazio. Prošao je samo sa ogrebotinama.
Korona kriza teško pogađa ekonomiju širom sveta. Ali, u poređenju sa zemljama poput Francuske, Italije, Velike Britanije ili Španije, Nemačka je, po oceni predsednika Kilskog instituta za svetsku ekonomiju Gabrijel Felbermajera, za sada prošla bolje od ostalih. U drugom tromesečju – najgorem za globalnu ekonomiju od Drugog svetskog rata – pad u ovoj zemlji bio je približno upola manji nego u Španiji ili Velikoj Britaniji. Nemački ministar ekonomije Peter Altmajer predviđa da će se bruto domaći proizvod smanjiti za 5,8 odsto u 2020. godini. Za ostale velike ekonomije na kontinentu stvari izgledaju mnogo mračnije: Španija, Italija, Velika Britanija, a verovatno i Francuska moraju da budu spremne na dvocifreni minus.
Nedeljnik „Špigel“ objašnjava da je Nemačkoj toliko bolje od drugih zato što je nemačka ekonomija bila zdravija pre korone. Italija je patila od višedecenijske stagnacije, Španija od posledica krize evra, Velika Britanija od neizvesnosti oko Bregzita, a Francuska od trajnog zaostajanja u reformama. U Nemačkoj su za skoro deset godina buma mnoge kompanije uspele da stvore rezerve.
Da bi zaustavile pandemijski talas, vlade u Rimu i Madridu nedeljama su velike delove svojih ekonomija držale u veštačkoj hibernaciji. London je kasnije započeo zaključavanje, ali je ono trajalo duže i nanelo još veću štetu. U Nemačkoj su ograničenja za kompanije bila manja. Sa izuzetkom automobilske industrije, mnoge kompanije su manje-više nastavile da rade.
Kolaps međunarodnog turizma je više oštetio ekonomije Francuske, Španije i Italije koje spadaju među najatraktivnije destinacije za odmor na svetu od čega su imale velike prihode. U Nemačkoj sektor putovanja nije ni približno toliko važan. To njenu industriju čini još važnijom. „Svetska trgovina se vraća iznenađujuće dobro – a industrijski jake zemlje od toga imaju koristi“, kaže Felbermajer. Iz istog razloga će i u Poljskoj, na primer, recesija verovatno biti blaža.
Nemačka izvozna industrija je fleksibilna: ako stvari krenu loše na jednom tržištu, oni otvaraju druga tržišta – posebno u istočnoj Evropi. Posao sa Kinom takođe se ubrzava. Pored toga, nemačka izvozna industrija nudi širok spektar proizvoda. Automobili i mašinstvo trenutno idu slabo, ali se izvoz u farmaceutskoj industriji povećava.
Nemačka država nikada nije bila tako darežljiva kao u ovoj krizi, piše „Špigel“. Državna pomoć iz Italije ili Španije je skromna u poređenju sa milijardama iz Berlina izdvojenim za dodatke za skraćeni rad, za pomoć zaposlenima u srednjim kompanijama i samozaposlenima. Uz to se i nemačka savezna vlada i vlade pokrajina odriču dela PDV-a.
Nemački dug će snažno rasti zbog pandemije sa skoro 60 na oko 80 procenata godišnje ekonomske proizvodnje. Ali u poređenju sa Francuskom ili Italijom, to je još uvek niska stopa. Ako Nemačka savezna vlada želi da pozajmljuje novac na tržištu kapitala, može čak i da zaradi, jer su kamate na nemačke desetogodišnje državne obveznice negativne.
Lufthansa je za sada spasena, nezaposlenost je samo umereno porasla – a broj kompanija u stečaju čak je i opao. Ali berze jako fluktuiraju, najveća nemačka aviokompanija može da ukine hiljade radnih mesta, više od četiri miliona ljudi i dalje radi sa skraćenim radnim vremenom, a stručnjaci strahuju od talasa bankrota kompanija koje su zbog korone postale prezadužene.
„Špigel“ postavlja pitanje šta će se dešavati kada broj zaraženih koronom u Nemačkoj uzleti kao u Francuskoj, Češkoj ili drugim susednim zemljama? Ili ako se svetske berze ponovo sruše? Sve dok su trgovinski partneri poput Francuske, Italije, Velike Britanije i Španije slabi, i nemačka izvozna industrija takođe će imati problema. List ocenjuje da će nemačka ekonomija savladati korona krizu, ali da to neće uspeti sama.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
