Prošlonedeljni susret na vrhu evropske dvadesetpetorice, u drevnom britanskom dvorcu Hempton kort, kao da je pokazao zamor i kod najgorljivijih evroentuzijasta. Šefovi država i vlada elegantno su sve suštinske probleme najznačajnije kontinentalne grupacije gurnuli pod tepih i odlučili da o njima ne progovore ni reč. Kako su prokomentarisali razočarani novinari, lideri su ispijali penušava britanska i francuska vina, jeli losose i divljač, ostavljajući raspravu o krupnim pitanjima koja more Uniju, za neku drugu priliku.
Otkako su u prvoj polovini godine najpre Francuzi, a potom i Holanđani referendumskim glasovima stavili na led evropski ustav, Evropska unija kao da sve teže pronalazi odgovore na izazove sa kojima se susreće na svakom koraku. Na primer, da li praviti novi ustav, kako i kojim tempom širiti mnogočlanu evropsku porodicu, kako pomiriti razlike između „starih“ i „novih“…? Konačno, možda i najvažnije, kako da ujedinjena Evropa na ekonomskom planu parira ne samo tradicionalnom konkurentu Sjedinjenim Američkim Državama, već i globalnom pohodu, u ovom trenutku dve najdinamičnije azijske privrede – Kine i Indije.
Ako ne želi da izgubi globalnu trku, Evropa mora da unutar sopstvenih, sve širih granica reši ključnu razvojnu dilemu raspetu između dva koncepta: socijalne države blagostanja, što se nekako tradicionalno smatra evropskim idealom, i socijalno surovijeg, ali razvojno efikasnijeg koncepta ekonomskog liberalizma.
Ta aktuelna dilema na svoj je način odredila ishod nedavnih izbora u dve važne evropske zemlje koje su se, jedna više – Poljska, a druga manje, ali ipak, Nemačka, priklonile desnim političkim opcijama. O tom izboru i mogućim, ne samo političkim posledicama, na narednim stranicama „Vremena“.
Budući mađarski premijer Peter Mađar istakao je da je neprihvatljivo da mađarski mediji u Vojvodini koji posluju uz podršku matice i pod kontrolom Saveza vojvođanskih Mađara „jedan na jedan emituju propagandu za Fides“
Gaza se, održavanjem izbora prvi put nakon dve decenije, priprema za očekivanu tranziciju Hamasa sa vlasti
U Nemačkoj je objavljena gotovo kompletna administrativna istorija miliona članova Nacionalsocijalističke radničke partije. Ogroman broj Nemaca sada proverava da li im je pradeda bio nacista
Kremlj je poručio da postoji mogućnost da predsednik Rusije Vladimir Putin u decembru učestvuje u Majamiju na samitu G20
Američka pomorska blokada Irana, uvedena nakon eskalacije sukoba, ima za cilj politički pritisak na vlast u Teheranu, ali njene posledice najviše pogađaju obične građane
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
