Crni labud i sivi nosorog u ćoravoj kutiji

“LFG 2024!” (let’s freaking go, krenimo, dođavola), tako je milijarder Ilon Mask odgovorio nekom pratiocu na mreži Iks (bivši Tviter) koji je “nakon četiri godine ludila” prizivao nadu za povratak u normalu 2024. “Moje predviđanje je da će 2024. biti luđa”, poručio je Mask. Američki list “Stejtsmen” piše da je Mask imao u vidu američke predsedničke izbore u novembru 2024.

Rezultat izbora u Sjedinjenim Državama, ekonomiji sa BDP-om od 25, 4 triliona dolara, zasigurno će dalekosežno uticati na međunarodne odnose i ekonomsku dinamiku u svetu. Tamo su na startnoj liniji jedan osporavani kandidat (Donald Tramp, koga vuku po sudovima) i jedan prestareli i oslabljeni kandidat (Džo Bajden, za koga, sudeći po anketi koju je sproveo “Volstrit džornal”, 73 odsto Amerikanaca veruje da je prestar da bi tražio reizbor).

Trenutno izgleda da se o tome – koji će od ta dva najbolja, među lošim kandidatima, odneti prednost – više odlučuje u sudnicama, nego u takozvanim swing državama, u kojima se političko raspoloženje ljulja između slona (simbol republikanaca) i magarca (simbol demokrata).

Naime, posle odluke Vrhovnog suda Kolorada da Trampu zabrani učešče na izborima zbog upada njegovih pristalica u Kongres nakon prethodnih izbora, slučaj je došao pred američki Vrhovni sud. Njegove sudije će 8. februara raspravljati o značenju 3. odeljka 14. amandmana na američki Ustav, ratifikovanog nakon građanskog rata, koji zabranjuje da budu na funkciji oni koji su položili zakletvu da će podržavati Ustav Sjedinjenih Država a učestvovali su u pobuni ili pružali pomoć ili utehu neprijateljima…

KO GOD DOBIJE, FED POBEĐUJE

foto: ap photo

A možda će o ishodu odlučiti FED – Sistem federalnih rezervi, koji je najavio da će za 75 baznih poena 2024. smanjiti ključne kamatne stope, koje su tokom 2023. bile na nivou od 5, 25 do 5, 50 odsto – najvišem u poslednje 22 godine.

Rojters primećuje kako malo posmatrača misli da će izborni ciklus promeniti tok monetarne politike. A da li će tok monetarne politike promeniti ishod izbornog ciklusa? Ranije smanjenje kamatnih stopa više bi, naime, odgovaralo Bajdenu, koga prema merenju YouGov 2. januara, podržava samo 39 odsto, a osporava 56 odsto Amerikanaca.

Prema istraživanju Centra Pju iz septembra 2023, manje od dva od deset Amerikanaca kaže da veruje vladi u Vašingtonu. To je jedan od najnižih nivoa poverenja u sedam decenija anketiranja.

Što se tiče rata i mira, po decembarskom istraživanju, 59 odsto demokrata, a 39 odsto odraslih Amerikanaca kaže da odobrava odgovor Bajdenove administracije na rusku invaziju na Ukrajinu, dok 63 odsto republikanaca, a 41 odsto Amerikanaca ne odobrava, što je porast u odnosu na 35 odsto negatora prošlog juna. To možda znači da su tok američkih izbora, tok rata i sudbine američkih ratnih klijenata povezane.

Mandat predsednika Vladimira Zelenskog ističe u martu 2024, ali zbog ratnog stanja nije jasno kada će i da li će izbori zapravo biti održani. Ako izbora bude, po tumačenju ruskih medija, konkurent Zelenskom bio bi komandant ukrajinske vojske Valerij Zalužnij. Viktor Medvedčuk, koji je bio na čelu stranke “Opoziciona platforma – za život”, za koga su glasali Rusi iz Ukrajine i ruskojezični Ukrajinci, uhapšen je u aprilu 2022, a u septembru razmenjen za više od 200 ukrajinskih ratnih zarobljenika, branilaca Azovstala u Marijupolju.

Kad je u pitanju Izrael, londonski “Ekonomist” praktično obnavlja “retoriku smene režima” kada pod naslovom “Benjamin Netanjahu kvari rat: Vreme je da se smeni”, piše da bi “mudriji izraelski lider mogao shvatiti da Izrael neće učiniti sigurnijim glad u Gazi, anarhija ili tamošnja okupacija bez kraja – kao i erozija američke podrške…”

TAJVANSKO PITANJE

Pored izbora u Sjedinjenim Državama najrelevantniji su izbori na Tajvanu uprkos tome što Tajvan nema ni najveću populaciju ni najveću ekonomiju, procenjuje španski “Pais”. Bajden je eksplicitnije od bilo kog prethodnog predsednika obećao da će braniti Tajvan od kineskog napada, ali, podseća “Pais”, “sve će ih iz Pekinga pažljivo posmatrati Si Đinping”, lider azijskog giganta čiji će uspon i odnos sa Vašingtonom definisati naš vek.

Na Tajvanu, prema poslednjim anketama, izjednačeni su, sa po oko 30-35 odsto glasova podrške, kandidat partije Kuomintang Hou Jui i kandidat vladajuće Demokratske progresivne partije Lai Ćingde, naslednik predsednika Cai Ing-vena koji 13. januara završava svoj drugi mandat i ne može se kandidovati za treći.

Tajvanska vladajuća partija, inače, nije imala nikakve zvanične kontakte sa Pekingom od 2016, a radila je aktivno na produbljivanja odnosa sa Sjedinjenim Državama i na vojnom jačanju Tajvana.

Peking oštro reaguje na zbližavanje tajvanskih vlasti sa SAD. Kada je u avgustu 2022. spikerka Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi posetila Tajvan, blizu njegove obale Kina je izvodila demonstrativne vojne vežbe. Mada ne govori o ujedinjenju, Kuomintang ima podršku Pekinga i njegova pobeda bi možda vodila ka popuštanju napetosti.

TREĆI MANDAT NARENDE MODIJA

Među globalno važne spadaju izbori u Indiji — najmnogoljudnijoj zemlji i petoj po veličini privredi na planeti, koja je postigla značajan ekonomski rast i poboljšala svoj geopolitički uticaj. Ona je i partner Sjedinjenih Država i važna članica BRIKS-a. Tamo Narenda Modi, lider Indijskog nacionalnog saveza (Baratija janata), koji je na vlasti od 2014, hoće treći mandat zaredom.

Na izborima 2024. namerava da mu se suprotstavi Nacionalni razvojni inkluzivni savez INDIA (National Developmental Inclusive Alliance) od 28 partija, među kojima i socijaldemokratska Kongresna partija, koju predvodi Sonja Gandi, udovica premijera Indije Radživa Gandija, sina Indire Gandi, ubijenog 1991.

Po zapadnim izvorima, Modijev hinduistički nacionalizam budi strahove oko 200 miliona muslimana i 200 miliona dalita (nedodirljivih, koji pripadaju nižem sloju hinduističkog kastinskog sistema). Modi ima probleme i u državi Manipur, u kojoj je više od 200 ljudi poginulo u građanskim nemirima.

Analitičari agencije Brundvik, pak, procenjuju da bi Modijeva treća izborna pobeda pružila dobar izgovor da se odbace pojedine zapadne kritike i optužbe da je Modi autoritaran.

Novinar “Gardijana” Sajmon Tisdal piše da bi “Modijev iznenadni poraz mogao da naškodi strateškim naporima SAD da pridobiju Indiju na svoju stranu u borbi protiv Kine”.

ZLA SUDBINA IMRE KANA

U februaru će se održati izbori i u Pakistanu, turbulentnom susedu Indije, nuklearnoj sili od oko 240 miliona stanovnika, koja je u bliskim odnosima sa Kinom, što je i najveća briga Nju Delhija.

Pakistan je pogođen ekonomskom krizom na ivici defolta (situacija u kojoj država ne može više da vraća dugove) i političkim tenzijama. U aprilu 2022. izglasano je nepoverenje premijeru i bivšoj kriket zvezdi Imranu Kanu, koji je sada u zatvoru zbog optužbi za korupciju. Njegovi protivnici koji su preuzeli vlast suočavaju se sa protestima širom zemlje. Nakon raspuštanja parlamenta u avgustu, izbori su dva puta odlagani.

Nije manje dramatično ni u Bangladešu (171 milion ljudi), gde je 7. januara praktično počela svetska izborna godina 2024. Stranka Avami liga premijerke Šeike Hasine, koja je na vlasti od 2008, osvojila je peti mandat. Opozicija iz Nacionalističke partije Bangladeša pozvala je na bojkot izbora, s obzirom da je veliki broj njenih članova u zatvoru.

DUGA VLADAVINA MANDELINIH NASLEDNIKA

U Južnoj Africi, drugoj po veličini ekonomiji na Crnom kontinentu, vlada Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) – koji je na vlasti neprekidno otkako je Nelson Mandela 1994. izabran za predsednika – nalazi se pred najvećim testom u 21. veku. Zemlja koja je pobedila aparthejd na zakonodavnom nivou, međutim, i dalje pati od podele između belog i crnog stanovništva. Podrška Afričkom nacionalnom kongresu je opala ispod 50 odsto zbog optužbi za korupciju, kao i zbog problema sa dnevnim šestočasovnim nestancima struje, opadanja ekonomije i povećanja nejednakosti.

Ipak, piše “Politiko”, Mandelina stranka ANC verovatno će nastaviti da vlada. Ona je, inače, uspostavila trgovinske i investicione veze sa Kinom i Rusijom u okviru BRIKS-a.

Na politički mozaik Crnog kontinenta mogli bi bitno da utiču i izbori u Senegalu, kao i predsednički izbori u Maliju i Čadu, nakon tri godine pod vojnom vlašću.

DVE MEKSIČKE DAME

U Latinskoj Americi, gde se povremeno uz dramatične posledice smenjuju levica, desnica, revolucije i vojne diktature, ove godine će šest zemalja birati predsednika. Građani u Salvadora prvi će glasati 4. februara, u Panami 5. maja, u Dominikanskoj Republici 19. maja, pa u Urugvaju 27. oktobra.

Možda su najvažniji izbori u Latinskoj Americi oni koji se 2. juna održavaju u Meksiku, čiji aktuelni predsednik Andres Manuel Lopez Obrador ima podršku oko 66 odsto Meksikanaca. Pošto je dobio mandat tri puta (2006, 2012. i 2018) i ne može više da se kandiduje, podržao je Klaudiju Šejnbaum, bivšu šeficu vlade Meksiko Sitija, prvu ženu koja je postala predsednički kandidat u Meksiku.

Njoj konkuriše Ksočitl Galvez iz opozicione alijanse PAN. Ona posebno ukazuje na problem nasilja, otmica i stradanja ljudi u obračunima narko kartela, u kojima je od 2018. do 2023. godišnje ginulo oko 30.000 ljudi, što je ravno gubicima u ratu.

Sondaže nagoveštavaju da zahvaljujući rastućoj ekonomiji, koalicija MORENA ima prednost od 6-7 poena.

ANTIVLADINA KRALJICA LEPOTE PROTIV SANDINISTA

U Nikaragvi izbori su 2026, ali bivši gerilac, marksista i sandinista (na Floridi bi rekli diktator) Danijel Ortega, koji je 1979. oborio dinastiju diktatora Anastasija Somose, sada dobro pazi da mu se ne ponove “kontrasi”, kao od 1990. do 2001. sa Violetom Čamoro, koju su podržavali Amerikanci.

U kampanjama se ponekad prave greške, a između izbora budnost ponekad ume da popusti…

Kako javlja AP, sve je počelo 18. novembra kada je Mis Nikaragve, atraktivna bačeler masovnih komunikacija sa Američkog univerziteta u Managvi i model Šinis Palasios pobedila na takmičenju za Mis univerzuma, a vlada Nikaragve njenu pobedu proglasila za trenutak “zakonite radosti i ponosa”.

Sve se pokvarilo dan nakon ceremonije krunisanja kraljice lepote u Salvadoru, kada je ona na Fejsbuku objavila sliku na kojoj se vidi kako sa visoko raširenom plavo-belom zastavom učestvuje u masovnom antivladinom protestu koje je Ortega suzbio 2018.

Potpredsednica Nikaragve i prva dama Rosario Muriljo osudila je “zle, terorističke komentatore koji čine nespretan i uvredljiv pokušaj da ono što bi trebalo da bude lep i zaslužen trenutak ponosa pretvore u destruktivno propagiranje puča”. A policija je direktorku izbora za Mis Nikaragve Karen Celeberti osumnjičila da je zaverenički nameštala takmičenje kako bi pobedila antivladina kraljica lepote.

OJAČANI MADURO

U Venecueli, pred kraj 2023, Nikolas Maduro, koji je preživeo duboku ekonomsko-naftnu krizu i američki pokušaj promene režima, brani status čavističkog lidera. On je nedavno podigao ulog organizovanjem referenduma na kome je 95 odsto građana glasalo za to da veći deo teritorije Gvajane bogate naftom pripadne Venecueli.

U junu 2023. opozicionarku Mariju Korinu Mačado, Generalni inspektorat Venecuele diskvalifikovao je iz izborne trke zato što je svojevremeno podržala američke sankcije. Ona je bila na strani bivšeg opozicionog lidera Huana Gvaida, koji nije priznao Madura za izabranog predsednika nakon promene ustava i kao predsednik Narodne skupštine proglasio se za privremenog predsednika, pa i pozvao na ustanak protiv Madura, ali je u aprilu 2019. propala takozvana Operacija sloboda.

Uprkos tome, Gvaida su kao legitimnog priznavale SAD, Kanada i pojedine zapadne i južnoameričke zemlje.

Madurova administracija je optuživala Gvaida kao učesnika stranog mešanja u suverene stvari Venecuele i on je na kraju pobegao u Majami na Floridi. Sjedinjene Države su 5. januara 2023. prestale da priznju Gvaida, što je možda delimično rezultat promenjenih okolnosti na tržištu nafte posle pogoršanja odnosa Zapada s Rusijom.

Slično kao Venecuelanca Gvaida, SAD i nekoliko glavnih evropskih zemalja priznavale su i Svetlanu Tihanovsku kada je ona 2020. osporila pobedu Aleksandra Lukašenka Batka, a posle izbile, pa bile ugušene masovne demonstracije.

Četiri godine kasnije, piše “Politiko”, u zapadnim krugovima vlada zabrinutost da bi Lukašenko mogao da pokuša da dodatno konsoliduje vlast na predstojećim parlamentarnim izborima u februaru 2024, uoči sledećih predsedničkih izbora 2025.

On je biran za šefa države 1994 i 2001, pa, nakon referenduma o ukidanju ograničenja na dva mandata, 2010, 2015, 2020, a posle 30 godina na vlasti mogao da zatraži i šesti mandat.

PUTINOV PETI MANDAT

U Rusiji, Vladimir Putin je, nakon 23 godine na vlasti, za svoj peti predsednički mandat konkurisao kao samopredloženi kandidat. Za predsednika je biran 2000. i 2004, pa je od 2008. četiri godine bio premijer. Nakon što je promenom ustava anulirano ustavno ograničenje o najviše dva uzastopna izborna mandata, izabran je za predsednika i 2012. i 2018. Posle toga je u novi ustav unet amandman koji dozvoljava i treći uzastopni predsednički mandat.

Najmanji broj glasova Putin je dobio na izborima 2000. godine (52, 94 odsto), a najveći broj glasova 2018. godine (76, 69 odsto). Za izbor 2000. predložio ga je Jeljcin i, formalno, grupa deputata, a 2012. izabran je kao kandidat partije Jedinstvena Rusija. U ostalim prilikama bio je samopredloženi kandidat, očito zato što je njegov lični rejting znatno viši od rejtinga većinskih partija.

Putin sada uživa podršku 71 odsto populacije (prema istraživanju Sveruskog centra za proučavanje javnog mnijenja VCOIM).

Najjača partija u Dumi, Ujedinjena Rusija, ima sada 324 poslanika sa 42, 2 odsto podrške (VCOIM). Komunistička partija Ruske Federacije sa 57 poslanika ima 8, 8 odsto podrške. U Dumi su još “Pravedna Rusija – za istinu” sa 27 poslanika, Liberalno-demokratska partija Rusije sa 23, “Nоvi ljudi” sa 15 poslanika…

Pored Putina, za učešće na izborima kandidovalo se još deset kandidata kako bi bili “sparing partneri” ili da bi se “čuo glas” njihovih partija.

Dva samokandidovana pretendenta, blogerka Rada Ruskih i bloger Anatolij Batašev, kao i Putin, moraju da sakupe 315.000 potpisa.

Prihvaćeno je još 7 kandidata partija (neparlamentarne moraju da skupe 100.000 potpisa, dok parlamentarnim potpisi podrške nisu potrebni). Među partijskim predsedničkim kandidatima su možda najjači Nikolaj Haritonov iz Komunističke partije Ruske Federacije, koji podržava borbu protiv kapitalizma, lenjinističku ideologiju i ideju moći tipa Lenjin-Staljin, kao i Leonid Slucki, lider partije pokojnog Žirinovskovog LDPR-a, koji govori o stvarnim potrebama stanovnika 30 regiona Rusije.

Ostali partijski kandidati su najmlađi poslanik Dume Vladislav Davankov (Novi ljudi); veteran iz devedesetih Sergej Baburin (Ruski narodni savez); Andrej Bogdanov (Ruska partija slobode i pravde), Boris Nadeždin (Građanska inicijativa), Sergej Malinkovič (Komunisti Rusije) i Irina Sviridova (Demokratska partija Rusije).

Grigorij Javlinski, lider liberalnog Jabloka, čiji se rejting u vreme izbora za Dumu 2020. kretao između jedan i dva odsto i koji je u razgovoru s Putinom nedavno predlagao da bude uključen u eventualne pregovore o miru, najavio je i skupljanje potpisa za kandidaturu da bi video kakav je odnos javnosti prema njegovim idejama, ali je odustao.

Zapadni mediji uglavnom ignorišu činjenice o delovanju ruskih političkih partija i pažnju usmeravaju na Alekseja Navaljnog, koji je u zatvoru negde na severu Urala. “Politiko” piše da su prekinuti njegovi kontakti sa saradnicima, što smanjuje sposobnost, kako kažu, “Putinovih klevetnika” da se organizuju.

U Rusiji je poslednjih nekoliko godina znatan broj proliberalnih aktivista i pripadnika NVO i medija koji su primali novac zapadnih fondova proglašeno za strane agente po zakonu koji predstavlja kopiju američkog zakona o stranim agentima (po kome je, inače, 2018. u Americi osuđena Marija Butina koja je lobirala za rusko-američko pomirenje).

Neki pripadnici kruga oko Navaljnog proglašavani su za ekstremiste koji rade na destabilizaciji Rusije; neki su osuđeni na kazne zatvora; neki su izbegli u inostranstvo, kao i veći broj mlađih protivnika iz rata. Na ukrajinsku stranu je prešao poslanik partije Pravedna Rusija u Dumi (2007–2016) Ilja Ponomarjov, bivši direktor kasnije nacionalizovane kompanije Jukos Mihajla Hodarkovskog.

Mada Moskva vojno angažovanje u Ukrajini još uvek naziva “specijalna vojna operacija”, izborna kampanja se u Rusiji odvija u ratnoj atmosferi (u kojoj su sudovi izricali visoke kazne za uvredu vojske).

GOLA ŽURKA U RATNO DOBA

Blumberg u svojoj analizi konstatuje da Kremlj okuplja podršku za izbor Vladimira Putina za peti predsednički mandat tako što ga predstavlja kao branioca tradicionalnih ruskih vrednosti protiv liberalnog Zapada, uz podsticanje patriotskog obrazovanja u školama. A izborna kampanja u Rusiji se pretvara i u pozive na ograničavanje abortusa i oštriji progon LGBT osoba.

Izbio je burni skandal nakon što je u noći 21. decembra 2023. u moskovskom klubu “Mutabor” blogerka Nastja Ivlejeva organizovala žurku sa kodeksom oblačenja almost naked, “skoro goli”.

Usledilo je žestoko negodovanje u javnosti i u Dumi kada su na Runetu objavljene provokativne fotografije polugolih zvezda, uključujući snimak poljupca usta na usta, a la Brežnjev-Honeker, Ivlejeve i Ksenije Sobčak, ćerke pokojnog gradonačelnika Petrograda Anatolija Sobčaka, TV zvezde, kritičarke režima i kandidatkinje liberalnih krugova na prethodnim izborima (1, 86 odsto glasova).

Većina je zamerala zvezdama estrade opsceno ponašanju dok neki ljudi ginu na frontu. Neki “skoro goli” umetnici su skinuti s novogodšnjih šou programa. Policija je zaplenila snimke s nadzornih kamera, sudovi su izricali 15-dnevne kazne zatvora, bilo je i inicijativa za krivično gonjenje zbog propagiranja LGBT koje je u Rusiji zabranjeno…

PLEBISCIT, SVETSKA VEĆINA I ISPRAVNA MANJINA

Osmi predsednički izbori u modernoj istoriji Rusije, koji će se održati od 15. do 17. marta, zapravo su neka vrsta merenja nivoa plebiscitarne podrške ratnom komandatu i dugogodišnjem lideru nacije.

U svojim porukama Putin ponavlja da je Rusija u Ukrajini zapravo u ratu sa NATO. Druga njegova tema je – nastanak multipolarnog sveta.

Pre eskalacije do tada tinjajućeg sukoba u Ukrajini, američki predsednik Bajden je 9. i 10. decembra 2021. sazvao virtuelni Samit za demokratiju “da bi se obnovila demokratija kod kuće i suprotstavila se autokratijama”.

U Rusiji se na Bajdenove demokratske samite gleda pre svega kao na američku geostratešku projekciju meke moći radi osiguranja inače opadajuće dominacije i destablizacije Rusije.

Fjodor Lukjanov, urednik časopisa “Rusija u međunarodnim odnosima”, piše kako je ubrzo nakon što su liberalna demokratija i tržišna ekonomija pobedile sovjetski režim i njegovu plansku ekonomiju, došlo do bitne promene: demokratija kao moć većine koja uzima u obzir mišljenje manjine, transformisala se u liberalnu šemu u kojoj se manjini daje više moralnih i političkih prava od većine. On to argumentuje podatkom da je u skoro svim zemljama G7 rejting vladajućih partija/koalicija sada izuzetno nizak, to jest da vlade zastupaju interese manjeg dela stanovništva. A alternativne snage koje izazivaju aktuelnu vlast, označene su kao populističke.

“Ovaj termin (koji, uzgred budi rečeno, potiče od reči populus – ljudi) postao je gotovo psovka… Ideja je da sadašnje elite ne treba menjati. U vodećim zemljama Zapada vodi se ozbiljna bitka između ‘populista’ i establišmenta, a glavna arena je, naravno, sama Amerika”, piše Lukjanov. On taj trend poredi s konceptom “svetske većine” (termin koji je ove godine ušao u ruski politički leksikon i odnosi se na zemlje van zapadne zajednice). Kaže da ulogu globalnog establišmenta igra Zapad, ali da ne postoji nijedna “populistička” snaga koja se tome suprotstavlja. Postoji, međutim, “svetska većina” koja veruje da manjina (Zapad) zloupotrebljava svoju moć. “Ono što se pojavljuje nije rigidna opozicija, već zgrušani – iako rastući – otpor koji smanjuje efikasnost politike SAD i njenih saveznika”, smatra Lukjanov. On pretpostavlja da “svetska većina” i “većina u manjinskim zemljama” mogu naći neki zajednički jezik – a da će tada “dalja transformacija globalnog prostora dobiti snažan podsticaj”.

DESNI BLOK EVROPSKOG PARLAMENTA

Ta transformacija za sada ima oblik proksi rata na istoku Evrope. Uz uveravanje da su SAD posvećene bezbednosti svojih saveznika, Bajden je ubedio Evropljane da daju snažnu podršku Ukrajini i da to plate i vojnim transferima, sankcijama Rusiji – koje su ih, po svoj prilici, koštale isto kao i Moskvu – i odricanjem od ruskih energenta, koje su u većoj meri nego ranije kupovale Kina, Indija i Turska.

Zbog tenzija sa Kinom, SAD su počele da stimulišu sopstvene proizvođače električnih vozila, poluprovodnika i strateških proizvoda, a Evropljani su se našli u poziciji da se brane od kinesko-američke dominacije. Kako su se približavali predsednički izbori u SAD, Vašington i Brisel su pokušali da ipak ublaže trgovinske tenzije i privremeno su suspendovali tarife na evropski čelik i aluminijum, kao i na američki viski i motocikle.

Sve to skupa verovatno doprinosi recesijskim trendovima u glavnim evropskim ekonomijama i moglo bi da utiče na izbore u junu 2024. tokom kojih za Evropski parlament treba da bude izabrano 720 poslanika s mandatom od pet godina.

Pored izbora za Evropski parlament 27 članica Evropske unije, Finska, Litvanija i Rumunija će održati još predsedničke, a nacionalne parlamentarne Portugalija, Belgija, Austrija, Hrvatska i najverovatnije Velika Britanija – koja je posle Bregzita odsutna iz evropskih civilnih poslova, ali koja, kao najbliži američki saveznik, Evropljanima diktira tempo u vojno-logističkom angažovanju na istoku.

U zapadnim medijima aktuelni tokovi se ponekad porede sa 1970-im, a jedan stručnjak u “Njujork tajmsu” ih poredi sa 1930-im kada su politička previranja i finansijski problemi eskalirali u populizam, a zatim u politički ekstremizam.

Ankete u Evropi ukazuju na uspon dva ekstremno desničarska bloka i pad podrške među tradicionalnim evropskim konzervativcima, socijaldemokratama, liberalima i zelenima.

Bivša predsednica Nacionalnog mitinga Marin Le Pen udružila se sa potpredsednikom vlade Mateom Salvinijem. A tu je i Alternativa za Nemačku (AfD), koja ima 20 odsto podrške širom Nemačke, a u Tiringiji 38 odsto, više nego bilo koja druga partija.

S druge strane, kako javljaju Dojče vele i levičarski “Tagescajtung”, nijedan kancelar nije bio tako nepopularan kao Olaf Šolc, čija bi Socijaldemokratska partija dobila samo 14 odsto glasova ako bi se opšti izbori u Nemačkoj sada održali.

U “semafor koaliciji” Zeleni imaju 15 odsto podrške, a Slobodne demokrate, bliske biznisu, pali bi ispod cenzusa od 5 odsto. To važi i za opozicionu levicu, koja se nedavno podelila u dve grupe.

Parlamentarni izbori u ključnoj zemlji EU Nemačkoj, koja se suočava sa budžetskom krizom, a koju “Ekonomist” maliciozno naziva “evropskim bolesnikom”, trebalo bi da se održe 2025.

“Politiko” konstatuje da je 2024. glavno pitanje da li bi u Evropskom parlamentu eventualna koalicija između populista i nacionalnih konzervativaca, evroskeptika, desničarskih političara mogla da formira alternativnu većinu, koja će uticati na rukovodstvo EU.

RATNE I DRUGE KRIZE

Sledeće godine će bezbednosna pitanja igrati veću ulogu u donošenju ekonomskih odluka, jer će konkurencija između blokova i saveza sve više rasti, predviđa “Njujork tajms”.

Geopolitički i ekonomski odnosi između velikih ekonomija su nestabilni. Ekonomski rast je i dalje spor. Desetine zemalja u razvoju možda neće moći da vrate svoje državne dugove.

Rat u Ukrajini silazi sa naslovnih strana zapadnih medija, ali se nastavlja, uz rizik da preraste u pravi rat Rusije i NATO ili da se na štetu svih produži na neodređeni rok.

Nastavljaju se ratovi u centralnoj Africi. Na Bliskom istoku vlada haos. U Gazi je dva miliona ratom ugroženih civila u opasnosti od gladi. Mogao bi izbiti rat između Izraela i Hezbolaha, milicije u Libanu koju podržava Iran. Na severnoj granici Izraela vlada napetost posle ubistva lidera Hamasa u Bejrutu 2. januara.

Može se očekivati da će u Iranu porasti ratna homogenizacija nakon što je 3. januara ubijeno 95 osoba, a 211 ranjeno u dvema eksplozijama u Kermanu na obeležavanju četiri godine od ubistva generala elitnih iranskih jedinica Kuds Kasema Solejmanija.

A u Iranu, u kome vlast uglavnom pripada vrhovnom lideru, 1. marta će biti održani parlamentarni izbori za popunjavanje mesta u Medžlisu…

Možda izbija i nova suecka kriza nakon što su Huti iz Jemena počeli da ispaljuju rakete na brodove u Crvenom moru, preko koga ide 12 odsto svetske trgovine. Tankeri su počeli da plove dužom, skupljom rutom oko Afrike. Globalni lanci snabdevanja su ugroženi i zbog toga što je smanjen kapacitet Panamskog kanala jer je suša snizila nivo vode u jezeru pomoću koga se reguliše nivo vode u kanalu.

IPAK, LFG 2024!

Gledano kroz optiku Fridom hausa, od 76 zemalja u kojima će 2024. godine izbori biti održani, samo 43 zemlje mogu da računaju na slobodne izbore (prema kriterijumima “Ekonomistovog” Indeksa demokratije). Štaviše, od ove 43 zemlje, 28 njih su deo Evropske unije.

Studije ukazuju na globalno pogoršanje demokratskog kvaliteta, sa brojnim ekstremnim neuspesima – kao što su državni udari u nekoliko afričkih zemalja – ili umerenim zastojima zbog kojih mnoga društva klize iz zdravih demokratskih sredina u krhkija.

Bilo kako bilo, pobednici ovih izbora će odrediti kritične političke odluke koje se odnose na rat i mir, geostrateška grupisanja, trgovinske barijere, investicije, državne dugove, socijalne i regionalne razlike, na industrijske subvencije, poresku politiku, transfer tehnologije, razvoj veštačke inteligencije, regulatorni nadzor i energetsku tranziciju.

A kako je do sada bilo? U prethodnom periodu mnogo toga (pandemija, ratovi, ekonomska kriza) pripisivano je “crnom labudu”, a niko nije video “sivog nosoroga”!

Prema Nasimu Talebu, libansko-američkom matematičaru i analitičaru rizika sa Njujorškog univerziteta, “crni labud” je događaj toliko neverovatan i nemoguć da ga niko nije mogao predvideti. Prema Mišel Vuker, autorki istoimenog bestselera, koja se kao ekonomista specijalizovala za analizu rizika, “sivi nosorog” je očigledni i vrlo verovatni događaj koji svi ignorišu.

U naredne 52 nedelje videće se kako će na tih 76 birališta u svetu, koji se menja ubrzano i haotično, proći oni koji budu tvrdili da vide “sivog nosoroga”. Ako takvih bude…

Videće se i da li je Ilon Mask pogrešio kada je olako tvitovao “LFG… 2024. će biti luđa”.