Biti evroposlanik

Od četvrtka do danas, više od 360 miliona evropskih birača će se uputiti na birališta širom 27 zemalja EU kako bi odabrali 720 poslanika koji će predstavljati njihove interese u srcu Evropskog parlamenta u Strazburu. Odmah po zatvaranju biračkih mesta u poslednjoj članici Unije u nedelju, 9. juna u 23 sata, počeće odmeravanja snaga političkih partija i frakcija, ali i intenzivne zakulisne borbe o tome ko će predvoditi Evropsku komisiju u narednom periodu.

Inače, izbori za EP i nisu baš popularni među evropskim glasačima i smatraju se „drugorazrednim“ u odnosu na borbu za nacionalne skupštine članica Unije. To potvrđuje i činjenica da je u zadnjih pet izbornih ciklusa tek nešto više od četrdesetak procenata birača iz EU učestvovalo na izborima za Evropski parlament.

Desni napred, ostali stoj

Ključno pitanje ovih izbora je koliko će desničarske i ekstremno desničarske stranke ojačati na Starom kontinentu, mada ako ćemo pravo, evropska levica ni do sada nije pokazivala bogzna kakve rezultate. Ideološka fragmentacija, promena društvenih prioriteta, neuspeh u rešavanju ekonomskih izazova, nedostatak efikasnih komunikacijskih strategija i unutrašnja konkurencija na levom spektru, učinili su evropsku levicu impotentnom i bez političke moći i uticaja u Evropi.

Evropski birači, nakon što odigraju svoju kratku ulogu na izborima, vraćaju se svojim svakodnevnim aktivnostima, suočavajući se sa sve većim finansijskim brigama i rastućom neizvesnošću oko mogućeg globalnog sukoba koja lebdi u vazduhu. Za razliku od njih, evropski poslanici, kada stupaju na dužnost, često započinju sasvim novi život, obeležen privilegijama i komforom. Oni počinju da uživaju u beneficijama, koje prosečni građani EU mogu samo da sanjaju, čak i prema merilima najbogatijih evropskih država.

Sa bruto mesečnom zaradom od 10.075,18 evra, evropski poslanici ostvaruju visoku neto zaradu od 7.853,89 evra, čak i nakon odbitaka. A to je samo početak. Pored ove osnovne zarade, poslanici u Strazburu imaju pravo na značajne dodatke za „opšte troškove“, uključujući kancelarijske prostorije, opremu, računare i telefonske račune, što im dodatno donosi 4.950 evra mesečno. Dodajmo tome i dnevnice od 350 evra za svaki dan učešća na sednicama parlamenta, pa tako u zbiru dobijamo sume koje doprinose finansijskom saldu evropskih poslanika. Njihove plate i dodatne nadoknade, s druge strane, prirodno izazivaju negodovanje u najširoj javnosti.

Plate, penzije i zlatni padobrani

Ali, ni nakon završetka poslaničkog mandata, privilegije se ne završavaju. Bivši poslanici EP imaju pravo na tzv. prelazni dodatak u visini mesečne zarade za svaku godinu rada u Parlamentu, s tim da on može biti isplaćivan najviše dve godine. Prostom računicom dolazimo do iznosa od oko 240.000 evra, koje će poslanici dobiti nakon što napuste ovu instituciju, čak i ukoliko se u međuvremenu zaposle u privatnom sektoru.

Zbog toga se i sve glasnije čuju pozivi na strožiju kontrolu rada sadašnjih i bivših evroposlanika, imajući u vidu da mnogi od njih imaju dobro plaćene konsalting poslove u firmama koje aktivno lobiraju u Briselu. O kakvom basnoslovnom iznosu je reč nedavno je pisao Transparensi internešenel EU, u čijem izveštaju se navodi da poslanici Evropskog parlamenta od takvih poslova „sa strane“ ukupno zarađuju više od 8,6 miliona evra godišnje.

A tu je i doživotna penzija. Svi bivši članovi EP imaju pravo na mesečnu penziju kada napune 63 godine. „Penzija iznosi 3,5 odsto plate za svaku punu godinu na funkciji, i jednu dvanaestinu za svaki naredni pun mesec, ali ne više od 70 odsto plate poslanika“, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta i dodaje da se isplata penzija pokriva iz budžeta EU.

Primera radi, poslanici koji su služili u EP u jednom petogodišnjem mandatu od 2019. do 2024. primali bi penziju od oko 2.000 evra mesečno.

Mala obaveza, puno benefecija

Iako obaveze prosečnog poslanika EP uključuju aktivno učešće u radu Parlamenta, što podrazumeva prisustvovanje sednicama, rad u odborima, izrade različitih tipova izveštaja i učešće u debatama, to je vrsta posla bez preterane odgovornosti, ali sa veoma opipljivim beneficijama. Ne treba se stoga čuditi što je rad u Evropskom parlamentu privlačna opcija za mnoge političke karijere (i kariјeriste). Ovakvi unosni aranžmani, međutim, mogu izazvati i brojna pitanja o pristupačnosti i transparentnosti finansijskih dilova u političkim institucijama Evrope.

Lobiranja, tajni pregovori, koferi sa novcem, razne primamljive „ponude koje ne mogu da se odbiju“, deo su ovih zakulisnih političkih igara, a brojne afere već su punile stupce novinske štampe. Afera Katargejt, zajedno s hapšenjem članova i osoblja Evropskog parlamenta, uključujući potpredsednicu EP Evu Kaili iz Grčke, ozbiljno je poljuljala ugled i integritet ove institucije. Zbog toga je od suštinskog značaja da javnost aktivno prati rad ove institucije i poslanika, kako bi se osiguralo da mandati u Evropskom parlamentu budu iskorišćeni na odgovoran način, bez obzira na privlačnost poziva ili potencijalnu korist.