Roberta Metsola, demohrišćanska predsednica Evropskog parlamenta sa Malte, obišla je poslednjih meseci svih 27 zemalja članica Evropske unije sa sloganom „Koristi svoj glas“, piše Dojče vele.
U brojnim diskusijama u gradskim većnicama, univerzitetima i školama, nastojala je da zainteresuje posebno mlade birače za evropske izbore, koji se održavaju svakih pet godina.
„Slika koju vidite o Evropskom parlamentu u svom umu je ovih preko 700 plavih mesta. Ova mesta će biti dodeljena bez obzira da li vi glasate ili ne. Ali, sada imate izbor, možete da napravite razliku, možete da utičete na to ko će da sedi ili ne sedi u poslaničkim klupama“, rekla je Metsola mladima u Danskoj.
No, navesti 350 miliona birača sa pravom glasa u Evropskoj uniji da glasaju na drugim najvećim demokratskim izborima u svetu, posle Indije, nije tako lako.
Odziv birača na poslednjim izborima 2019. bio je samo oko 50 odsto. U prolećnom istraživanju javnog mnjenja, EU je otkrila da je ovog puta interesovanje za izbore bilo 60 odsto. Dakle, odziv birača bi mogao da se poveća.
To je posebno važno za ove izbore, koje su mnogi politički tabori proglasili „sudbonosnim izborima“. Jer, gledano statistički, ispostavilo se da sredina političkog spektra obično ima koristi od visoke izlaznosti.
U mnogim zemljama EU, uključujući Nemačku, izbornu kampanju oblikovala je diskusija o bezbednosti i odbrani zbog rata Rusije protiv Ukrajine.
Međutim, prema istraživanjima javnog mnjenja, ekonomska i socijalna politika su u proseku najvažnija pitanja u 27 država članica. Migraciona politika nije igrala odlučujuću ulogu u većini zemalja EU.
Istraživanja predviđaju jačanje desničarskih skeptika
U mnogim zemljama se očekuje jačanje desničarskih konzervativaca skeptičnih prema EU pa sve do radikalnih desničara. Razlog da kancelar Olaf Šolc (SPD) izrekne mračna upozorenja.
„Neki populisti zahtevaju da Nemačka napusti Evropsku uniju. Drugi vide Putinovu Rusiju ili Kinu Sija Đinpinga kao uzore za Evropu. A treći žele da anuliraju EU – kakvo samodestruktivno ludilo! Evropa i evropsko ujedinjenje obezbeđuju naš prosperitet i našu budućnost“, rekao je Olaf Šolc u predizbornom pozivu.
U Francuskoj, Italiji, Holandiji, Belgiji, Austriji i Mađarskoj desničarske partije su , prema anketama, na prvom mestu. U Poljskoj, Nemačkoj i Švedskoj, desničarske partije bi mogle da postanu barem druga ili treća snaga.
Alternativa za Nemačku (AfD), koja je delimično desničarski ekstremistička, otprilike je na istom nivou sa dvema vladajućim partijama, Socijaldemokratama i Zelenima, sa oko 15 odsto podrške. U Nemačkoj vode opozicioni demohrišćani (CDU/CSU) sa 30 odsto.
Očekuje se da će se broj plavih fotelja u plenarnoj sali Evropskog parlamenta za stranke krajnje desnice značajno povećati, na 21 do 25 odsto. Ali, to nije dovoljno za odlučujuću većinu.
Meloni želi da stvori desničarski savez
Italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja je i šefica evropske desničarske porodice Konzervativaca i reformista, najavila je zbog toga da želi da stvori koaliciju u italijanskom stilu u Evropskom parlamentu.
Meloni već 18 meseci vlada Italijom sa savezom desnih populista i demohrišćana. Ona želi da razbije dosadašnju nezvaničnu veliku koaliciju centra u Evropskom parlamentu koju čine socijaldemokrate, liberali i demohrišćani.
„Uoči smo ključnih izbora, jer bi po prvi put evropski izbori mogli da stave tačku na neprirodnu i kontraproduktivnu većinu“, rekla je Đorđa Meloni tokom nastupa u kampanji u Španiji.
Ona želi da osnuje novu veliku desničarsku nacionalističku frakciju zajedno sa francuskom desničarkom Marin Lepen, mađarskim nacionalistom Viktorom Orbanom, poljskim Pravom i pravdom i drugim strankama. Do sada su bile dve grupe na desnom spektru.
Demohrišćani koketiraju sa desničarskom marginom
Vodeća kandidatkinja evropskih Demohrišćana, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ne isključuje buduću saradnju sa Meloni i njenim taborom.
Fon der Lajen je u nekoliko televizijskih debata rekla da je bitno da li se poslanici zalažu za Ukrajinu i obraćaju pažnju na evropske vrednosti, a ne toliko članstvo u partiji. O Meloni je rekla: „I ona je jasno proevropska. Ona je protiv Putina, ona je to vrlo jasno rekla. I za vladavinu prava. Ako tako ostane, mi ćemo ponuditi saradnju.“
Socijaldemokrate, Liberali, Zeleni i Levica oštro su kritikovali novi kurs demohrišćanke Fon der Lajen. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Demohrišćani i Socijaldemokrate ostaju približno iste snage. Liberali, Zeleni i Levica će izgubiti.
U novom petogodišnjem periodu će u Evropskom parlamentu biti 720 mandata, 15 više nego ranije.
Ograničena moć parlamenta
Koja god koalicija da se formira, mora se uzeti u obzir da je Evropski parlament samo jedan od dva doma. Ne može sam da odlučuje i ne može da bira Evropsku komisiju, već zavisi od saradnje sa Savetom Evropske unije. U Savetu je zastupljeno 27 vlada država članica.
Nasuprot tome, vlade se oslanjaju na odobrenje jedinog nadnacionalnog, direktno izabranog parlamenta na svetu. Nijedan drugi region na svetu nema uporedivu instituciju koja može da donosi zakone preko nacionalnih granica.
