Verski kompleks iz 11. veka, koji je pod zaštitom UNESKO-a, našao se na udaru ruskih raketnih napada u Ukrajini. Moskva odbacuje optužbe. Kijevsko-pečerska lavra je jedan od simbola ukrajinskog identiteta
Jedan od najznačajnijih pravoslavnih manastirskih kompleksa na svetu koji je pod zaštitom UNESKO-a, Kijevsko-pečerska lavra, našao se na udaru tokom masovnog ruskog napada na Ukrajinu u noći između nedelje i ponedeljka.
U požaru koji je izbio na krovu Saborne crkve Uspenja, glavnog hrama kompleksa, simbola duhovne i kulturne istorije Ukrajine čije se zlatne kupole već vekovima uzdižu nad glavnim gradom zemlje, oštećeno je oko 800 kvadratnih metara krovne konstrukcije.
Procene ostale štete su u toku.
Napad na Lavru dogodio se u okviru jednog od najvećih vazdušnih udara od početka rata. Prema podacima ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, Rusija je tokom noći između nedelje i ponedeljka lansirala 611 dronova i 70 raketa.
Požar je zahvatio krov crkve, najvažnije građevine unutar manastirskog kompleksa. Vatrogasci su uspeli da ugase vatru tokom jutra, a iz hrama su prethodno evakuisani najvredniji verski predmeti, relikvije i ikone.
Prema prvim procenama, glavni zidovi i ikonostas nisu uništeni, ali postoji bojazan da su freske i drugi umetnički elementi pretrpeli oštećenja usled dima i vode korišćene za gašenje požara.
Foto: AP Photo/Evgeniy MaloletkaIzgoreo je krov
Rusija odbacuje optužbe
Zamenik predsednika Odbora Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Čepa ocenio je da Volodimir Zelenski koristi „požar“ u Kijevo-pečerskoj lavri kako bi Rusiju predstavio kao stranu koja napada istorijske i verske spomenike.
Čepa je, u izjavi za ruske medije, rekao da su optužbe na račun Moskve pre svega namenjene zapadnoj javnosti i da je reč o pokušaju stvaranja političke slike koja bi pojačala pritisak na Rusiju.
Rusko Ministarstvo odbrane ranije je saopštilo da kompleks Kijevo-pečerske lavre nije pogođen ruskim oružjem, već raketom iz američkog protivvazdušnog sistema „patriot”. U Moskvi tvrde da je jedan od mogućih razloga za kvar sistema što su zapadne zemlje Kijevu isporučile municiju kojoj je istekao rok upotrebe.
Simbol ukrajinskog identiteta
Kijevsko-pečerska lavra nije samo verski objekat. Osnovana u 11. veku, predstavlja jedno od najvažnijih duhovnih središta istočnog hrišćanstva i vekovima je bila mesto hodočašća pravoslavnih vernika.
Kompleks obuhvata crkve, zvonike, manastirske zgrade i čuvene pećine u kojima su sahranjene mošti svetitelja. UNESKO ga opisuje kao remek-delo ljudskog stvaralaštva i jedan od najvažnijih spomenika ukrajinske kulturne baštine.
Lavra je od 1990. godine na Listi svetske baštine, a od 2023. i na Listi ugrožene svetske baštine zbog rizika koje rat predstavlja za kulturne spomenike u Ukrajini.
Foto: AP Photo/Evgeniy MaloletkaProcene štete su u toku
Osude iz Ukrajine i sveta
Mitropolit kijevski i cele Ukrajine Epifanije pozvao je vernike na „molitve za spas svetinje od uništenja“. Poglavar Pravoslavne crkve Ukrajine ocenio je da je reč o „još jednom ruskom zločinu protiv čovečnosti, istorije i hrišćanstva“.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski napad je nazvao jednim od najozbiljnijih udara na hrišćansku kulturu od početka rata.
UNESKO je u osudio napad, ističući da „oštećenje ovakvih institucija uskraćuje zajednicama pristup kulturi, obrazovanju i zajedničkim prostorima koji su od ključnog značaja za oporavak i društvenu koheziju“.
Prema podacima UNESKO-a, od početka ruske invazije oštećene su stotine kulturnih lokaliteta širom zemlje, među kojima su muzeji, istorijske građevine, verski objekti i spomenici.
Napad na Kijevsko-pečersku lavru dolazi u trenutku kada međunarodne organizacije upozoravaju da rat u Ukrajini poprima i dimenziju sistematskog ugrožavanja kulturne baštine.
Prema podacima koje je iznela zamenica šefa kabineta predsednika Ukrajine Olena Kovalska, od početka ruske invazije punog obima u februaru 2022. godine uništeno je više od 338.000 objekata civilne infrastrukture. Među oštećenim ili uništenim objektima nalaze se hiljade bolnica i obrazovnih ustanova, gotovo 1.000 kulturnih zgrada i stotine verskih objekata.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dogovoru o izmenama Ustava Crne Gore prethodio je sporazum vlasti i opozicije, postignut uz posredovanje ambasadora Evropske unije u Podgorici Johana Satlera
Tramp je u obraćanju naciji ponovo govorio o navodno pokradenim predsedničkim izborima iz 2020. godine i podacima 220 miliona birača, za šta je optužio Kinu
Četrdeset tri života izgubljena, stotine ljudi raseljeno i osam godina čekanja na odgovore. Posle pada mosta Morandi u Đenovi sud je konačno izrekao prve kazne koje među bližnjima žrtava izazivaju pomešana osećanja
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
