Foto: AP Photo/Evgeniy MaloletkaVerski kompleks iz 11. veka, koji je pod zaštitom UNESKO-a, našao se na udaru ruskih raketnih napada u Ukrajini. Moskva odbacuje optužbe. Kijevsko-pečerska lavra je jedan od simbola ukrajinskog identiteta
Jedan od najznačajnijih pravoslavnih manastirskih kompleksa na svetu koji je pod zaštitom UNESKO-a, Kijevsko-pečerska lavra, našao se na udaru tokom masovnog ruskog napada na Ukrajinu u noći između nedelje i ponedeljka.
U požaru koji je izbio na krovu Saborne crkve Uspenja, glavnog hrama kompleksa, simbola duhovne i kulturne istorije Ukrajine čije se zlatne kupole već vekovima uzdižu nad glavnim gradom zemlje, oštećeno je oko 800 kvadratnih metara krovne konstrukcije.
Procene ostale štete su u toku.
Napad na Lavru dogodio se u okviru jednog od najvećih vazdušnih udara od početka rata. Prema podacima ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, Rusija je tokom noći između nedelje i ponedeljka lansirala 611 dronova i 70 raketa.
— Митрополит Епіфаній (@Epifaniy) June 15, 2026
Požar je zahvatio krov crkve, najvažnije građevine unutar manastirskog kompleksa. Vatrogasci su uspeli da ugase vatru tokom jutra, a iz hrama su prethodno evakuisani najvredniji verski predmeti, relikvije i ikone.
Prema prvim procenama, glavni zidovi i ikonostas nisu uništeni, ali postoji bojazan da su freske i drugi umetnički elementi pretrpeli oštećenja usled dima i vode korišćene za gašenje požara.
Zamenik predsednika Odbora Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Čepa ocenio je da Volodimir Zelenski koristi „požar“ u Kijevo-pečerskoj lavri kako bi Rusiju predstavio kao stranu koja napada istorijske i verske spomenike.
Čepa je, u izjavi za ruske medije, rekao da su optužbe na račun Moskve pre svega namenjene zapadnoj javnosti i da je reč o pokušaju stvaranja političke slike koja bi pojačala pritisak na Rusiju.
Rusko Ministarstvo odbrane ranije je saopštilo da kompleks Kijevo-pečerske lavre nije pogođen ruskim oružjem, već raketom iz američkog protivvazdušnog sistema „patriot”. U Moskvi tvrde da je jedan od mogućih razloga za kvar sistema što su zapadne zemlje Kijevu isporučile municiju kojoj je istekao rok upotrebe.
Kijevsko-pečerska lavra nije samo verski objekat. Osnovana u 11. veku, predstavlja jedno od najvažnijih duhovnih središta istočnog hrišćanstva i vekovima je bila mesto hodočašća pravoslavnih vernika.
Kompleks obuhvata crkve, zvonike, manastirske zgrade i čuvene pećine u kojima su sahranjene mošti svetitelja. UNESKO ga opisuje kao remek-delo ljudskog stvaralaštva i jedan od najvažnijih spomenika ukrajinske kulturne baštine.
Lavra je od 1990. godine na Listi svetske baštine, a od 2023. i na Listi ugrožene svetske baštine zbog rizika koje rat predstavlja za kulturne spomenike u Ukrajini.
Mitropolit kijevski i cele Ukrajine Epifanije pozvao je vernike na „molitve za spas svetinje od uništenja“. Poglavar Pravoslavne crkve Ukrajine ocenio je da je reč o „još jednom ruskom zločinu protiv čovečnosti, istorije i hrišćanstva“.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski napad je nazvao jednim od najozbiljnijih udara na hrišćansku kulturu od početka rata.
UNESKO je u osudio napad, ističući da „oštećenje ovakvih institucija uskraćuje zajednicama pristup kulturi, obrazovanju i zajedničkim prostorima koji su od ključnog značaja za oporavak i društvenu koheziju“.
Prema podacima UNESKO-a, od početka ruske invazije oštećene su stotine kulturnih lokaliteta širom zemlje, među kojima su muzeji, istorijske građevine, verski objekti i spomenici.
Napad na Kijevsko-pečersku lavru dolazi u trenutku kada međunarodne organizacije upozoravaju da rat u Ukrajini poprima i dimenziju sistematskog ugrožavanja kulturne baštine.
Prema podacima koje je iznela zamenica šefa kabineta predsednika Ukrajine Olena Kovalska, od početka ruske invazije punog obima u februaru 2022. godine uništeno je više od 338.000 objekata civilne infrastrukture. Među oštećenim ili uništenim objektima nalaze se hiljade bolnica i obrazovnih ustanova, gotovo 1.000 kulturnih zgrada i stotine verskih objekata.
Izvor: Rojters/CNN
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
NATO ne vidi neposrednu pretnju od napada, rekao je zvaničnik povodom pojačane hibridne akcije Rusije u Evropi. Međutim, Rusija priprema “masovne napade” na energetsku infrastrukturu Ukrajine
Građani Islanda odbili su na referendumu predlog da se ponovo otvore pregovori o članstvu te zemlje u Evropskoj uniji
Broj žrtava ruskog napada na Kijevsku oblast nastavlja da raste, dok spasilačke ekipe i dalje pretražuju područje pogođeno snažnim eksplozijama. Najmanje 37 ljudi je stradalo, a među 42 povređene osobe su i četvoro dece
Nepalske vlasti objavile su ažurirani spisak stranih državljana sa kojima je nakon katastrofalnih poplava izgubljen kontakt
Norveški kralj Harald Peti umro je u 89. godini, čime je završena njegova više od tri decenije duga vladavina, a presto je preuzeo njegov sin Hokon Osmi. Supruga novog kralja povezuje se s brojnim kontroverzama
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
