Američko društvo već dugo je duboko podeljeno i ispunjeno političkim i verbalnim nasiljem. Ekstremi su isplivali na površinu sa prvom predsedničkom kandidaturom Baraka Obame 2008. godine. Od njegove inauguracije 20. januara 2009. tenzije se ne smanjuju, naprotiv: jaz se produbio do stepena agresivne nepomirljivosti.
Za jedan deo Amerikanaca, onaj liberalni, elokventan, zgodan, šarmantan i obrazovan Afroamerikanac u Beloj kući bio je vrhunac mukotrpnog puta koji su Sjedinjene Američke Države prešle od dubokog konzervativizma, rasizma i socijalnih razlika do progresivne sile koja je konačno opravdala samoproklamovanu titulu „lidera slobodnog sveta“, ne samo na osnovu vojne i ekonomske moći.
Za one druge, hrišćanske fanatike, belce, moderne rasiste, za populaciju otvorenu za teorije zavere i alternativnu istinu, ili prosto za konzervativce novog kova, pobeda svega onoga što predstavlja Obama bila je „kraj Amerike“.
Kao što je pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016. pod sloganom „Make America great again“ za suprotni pol američkog društva bila ni manje, ni više nego propast zemlje koja se diči svojim građanskim slobodama, progresivnošću, tolerancijom, svojim političkim i pravosudnim sistemom.
Na ovo tle usijane netrpeljivosti i zacementiranh predrasuda pala je aktuelna predsednička kampanja u kojoj trku za Belu kuću po drugi put trče Džo Bajden i Donald Tramp. Poruke koje obojica šalju svode se na to da jedan od drugog moraju da spasu Ameriku i Amerikance, da bi pobeda onog drugog značila kataklizmu.
Pregrejana politička klima
Atentati na predsednike u SAD nisu novina. Abraham Linkoln je bio ubijen, atentat na Džona F. Kenedija u Dalasu 1963. duboko je traumatizovao zemlju, Ronald Regan je preživeo napad u martu 1981. kada ga je metak pogodio u grudi.
Napad na Donalda Trampa desio se u dramatično pregrejanoj političkoj klimi. Američki mediji najčešće upotrebljavaju izraz „polarizovan“ kada izveštavaju o neskrivenim podelama u društvu, što je izraz koji u priličnoj meri spušta loptu u besom nabijenoj američkoj svakodnevnici.
U jednom ispitivanju javnog mnjenja iz prošle godine 33 odsto republikanaca i 13 odsto pobornika demokrata se izjasnilo da bi po njihovom mišljenju „američke patriote“ u slučaju nužde morale da pribegnu i nasilju kako bi „spasile“ Ameriku. Naravno da se i jedni i drugi smatraju „pravim“ patriotama.
Da li će atentat na bivšeg predsednika i aktuelnog predsedničkog kandidata Donalda Trampa sada dovesti do otrežnjenja? Da li će svi staviti prst na čelo i razmisliti o mržnji koja je uzela maha među Amerikancima? Da li će Džo Bajden i Donald Tramp u sledećem TV duelu, za razliku od prvog, jedan drugome pružiti ruku i poželiti da neka bolji pobedi?
U prvi mah su obojica dala smirujuće izjave. Bajden je pozvao Trampa i najoštrije osudio atentat. Tramp, promene radi, nije svaljivao krivicu ni na koga, već se zahvalio pripadnicima tajne službe i rekao da je nezamislivo da se „ovako nešto dogodi u našoj zemlji“.
Ali, da li će ostati na tome?
Prekretnica
Atentat na Trampa desio se u prelomnom trenutku predsedničke izborne kampanje. Tramp se bori sa mnogobrojnim krivičnim optužbama i sudskim procesima, a Bajdena jedan broj njegovih uticajnih demokrata poziva da se povuče iz kampanje zbog sve češćih i sramotnijih gafova koji izazivaju sumnju da je postao senilan.
Prema svakodnevnim istraživanjima javnog mnjenja trka je veoma neizvesna, već neko vreme uglavnom pokazuju da Tramp uživa 42 a Bajden 41 odsto podrške.
Sigurno je da će atentat promeniti dinamiku kampanje. Ali kojim putem će je odvesti?
Bivši predsednik, od kako ga je Bajden pobedio pre četiri godine, viče na sav glas da je bio pokraden, da se „duboka država“ urotila protiv njega, da mu nameštaju „političke“ procese jer drugačije ne mogu da ga pobede, da su se „parazitske političke elite“ okomile na njega jer on i samo on može da spasi Ameriku propasti, da je „vrati malom čoveku“, da je „odbrani“ od najezde emigranata i „korumpirane“ klike koju zastupa Bajden.
Samo nekoliko minuta nakon atentata oglasila se ultrakonzervativna organizacija Conservative Political Action Conference bliska Trampu: „Godinama unazad levičari i mediji šire laži o predsedniku Trampu i demoniziraju ga. Kada im je to propalo, pokušali su da ga zatvore. Danas smo doživeli kakve strašne posledice ima takva opasna retorika“.
A J. D. Vejns, senator iz Ohaja i mogući potpredsednik SAD u slučaju Trampove pobede, je na platformi X napisao: „Centralna premisa izborne kampanje Bajdena je da je predsednik Donald Tramp autoritaran fašista koga se mora zaustaviti po svaku cenu. Takva retorika je direktno odgovorna za pokušaj ubistva predsednika Trampa“.
To je vokabular koji, od kako su ispaljeni hici u pravcu Donalda Trampa, kulja iz redova republikanaca. Poruka je: pošto je levičarski blok Trampa predstavio kao opasnost za demokratiju i pravnu državu, on je postao slobodna lovina.
Nuklearni pogon za Trampovu kampanju
Sve se ovo dešava dok se još uvek ništa ne zna o motivima atentatora, dvadesetogodišnjeg Tomasa Metjua Kruksa.
Ali, sva je prilika, to za predsedničku kampanju neće ni biti važno. Slike Donalda Trampa sa krvavim licem i prkosno uzdignutom pesnicom obišle su svet – i pre svega Ameriku.
Teško je zamislite da će se bivši predsednik odreći takve atomske propagande. Može se poći i od toga da će pokušaj ubistva ućutkati i one prema Trampu veoma kritički nastrojene republikance, da će Konzervativna partija još više da zbije redove uz svog predsedničkog kandidata, da će se kod mnogih probuditi osećaj empatije prema meti atentata.
Do izbora 5. novembra ostalo je manje od četiri meseca. Tramp se i do sada u svojoj kampanji predstavljao kao žrtva elitističkog, korumpiranog sistema. Kao stvarna žrtva pokušaja ubistva u svojim rukama sada ima nuklearno političko oružje. Valja poći od toga da neće prezati da ga iskoristi.
Ima i onih koji smatraju da je posle neuspelog atentata pobednik ovog izbornog ciklusa rešen – biće to Donald Tramp.
