Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž prihvatio je američki sporazum o priznanju krivice u zamenu za slobodu i odmah napustio Veliku Britaniju
Vikiliks je saopštio da je njegov osnivač Džulijan Asanž napustio britanski zatvor i odleteo iz Velike Britanije, nakon što su tužioci u SAD izjavili da bi trebalo ove sedmice da prizna krivicu za kršenje američkog zakona o špijunaži, u sporazumu koji bi mogao da mu omogući da se vrati kući u Australiju.
JULIAN ASSANGE IS FREE
Julian Assange is free. He left Belmarsh maximum security prison on the morning of 24 June, after having spent 1901 days there. He was granted bail by the High Court in London and was released at Stansted airport during the afternoon, where he boarded a…
— WikiLeaks (@wikileaks) June 24, 2024
Američki tužioci naveli su u sudskim dokumentima da je Asanž pristao da prizna krivicu po jednoj tački optužnice za zaveru radi pribavljanja i obelodanjivanja poverljivih dokumenata američke nacionalne odbrane, prema podnescima američkog Okružnog suda za Severna Marijanska ostrva, preneo je Rojters.
Asanž bi trebalo da bude osuđen na saslušanju na ostrvu Sajpan u sredu, u 9 sati po lokalnom vremenu.
Verovatno će mu biti pripisano vreme koje je već odslužio i neće dobiti novu zatvorsku kaznu, navodi Rojters.
Ova mogućnost je prvi put najavljena pre nekoliko meseci kada je Vol Strit Džornal objavio da bi Asanž mogao da se izjasni krivim za manje težak zločin u zamenu za slobodu, odnosno neizručivanje SAD.
🔴 La imagen muestra a Julian Assang en libertad.
Julian Assange fue liberado la mañana de este lunes de la prisión de Belmarsh y fue puesto en una avión rumbo a su país natal, Australia. Así lo informó Wikileaks, el portal fundado por Assange que sirvió para la publicación… pic.twitter.com/zNExBNGx79
— TVO (@TVO2024) June 25, 2024
Vikiliks je 2010. objavio stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima Vašingtona u Avganistanu i Iraku, što je najveći bezbednosni incident te vrste u američkoj vojnoj istoriji, uz niz diplomatskih depeša.
Asanž je optužen za vreme administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa zbog masovnog objavljivanja tajnih američkih dokumenata, koje je procurila Čelsi Mening, bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe koja je takođe krivično gonjena po Zakonu o špijunaži.
U više od 700.000 dokumenata bilo je diplomatskih depeša i izveštaja sa bojnog polja, kao što je video snimak iz 2007. na kojem je američki helikopter Apač pucao na osumnjičene pobunjenike u Iraku, i ubio desetak ljudi, uključujući dvoje novinara Rojtersa. Taj video je objavljen 2010.
Izvor: Rojters
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
