Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Da li je politika Angele Merkel prema Rusiji suodgovorna za rat u Ukrajini? U svojim memoarima bivša kancelarka Nemačke objašnjava zašto je odbila brz ulazak Ukrajine u NATO. Priseća se i nekih drugih neobičnih susreta, prenosi Dojče vele.
Radi se o nezaboravnim susretima tokom njenog mandata – s papom, Trampom, bivšim kancelarom Šrederom – ali i o njenoj politici prema Rusiji. Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel napisala je memoare. Nedeljnik „Cajt“ unapred je objavio delove knjige pod nazivom „Sloboda“ (Freiheit).
Najaktuelnije u knjizi: Merkel opisuje kako je tokom svog mandata pokušala da uspori želju Ukrajine za brzim ulaskom u NATO, jer se bojala vojnog odgovora Rusije.
Odluka sa samita NATO 2008.
Politiku Angele Merkel prema Rusiji i Ukrajini mnogi joj i danas zameraju. O ključnom samitu NATO 2008. u Bukureštu, na kojem se raspravljalo o planu za dodeljivanje statusa kandidata za članstvo Ukrajini i Gruziji, danas 70-godišnja Merkel piše: „Razumela sam želju srednjeevropskih i istočnoevropskih zemalja da što brže postanu članice NATO.“ Međutim: „Primanje nove članice nije trebalo da donese bezbednost samo toj zemlji, već i NATO.“
Merkel je uočila rizike na ukrajinskom poluostrvu Krimu. „Takva povezanost s ruskim vojnim strukturama nije postojala kod nijednog NATO-kandidata do tada. Osim toga, samo je manjina ukrajinskog stanovništva tada podržavala članstvo u NATO“, priseća se Merkel.
Na kraju je postignut kompromis, ali, kako piše bivša kancelarka, uz određenu cenu: „To što Gruzija i Ukrajina nisu dobile obećanje o MAP-statusu (status kandidata za članstvo) za njih je značilo ’ne’ njihovim nadama. Ali to što im je NATO istovremeno dao uopšteno obećanje o mogućem članstvu, za Putina je bilo ’da’ članstvu za obe zemlje – objava ulaska u sukob.“
Savijati, savijati, savijati
Merkel se u svojim zapisima priseća i prvog susreta s američkim predsednikom Donaldom Trampom. Tramp ju je 2017. u Ovalnom kabinetu Bele kuće pitao o njenom odnosu sa Putinom. „Činilo se da ga ruski predsednik veoma fascinira“, piše Merkel.
Sledeća konferencija za novinare otkrila je teškoće u odnosu između Merkel i Trampa. Tramp je upućivao prigovore Nemačkoj, dok mu je Merkel odgovarala brojkama i činjenicama. Tramp je sve posmatrao iz perspektive poslovnog čoveka koji radi s nekretninama i želi zemljište, primećuje bivša kancelarka.
U privatnoj audijenciji kod pape Franje nekoliko meseci kasnije, Merkel je izrazila zabrinutost zbog mogućeg povlačenja SAD iz Pariskog sporazuma o klimi. „Bez navođenja imena, pitala sam ga kako bi se nosio s fundamentalno različitim mišljenjima unutar grupe važnih osoba. Odmah me razumeo i kratko odgovorio: ’Savijati, savijati, savijati, ali paziti da se ne slomi’.“
Šreder nakon gubitka izbora
Posebno značajna je i scena iz 2005, kada je Merkel preuzela dužnost. Socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder nije želeo da prizna poraz u televizijskoj emisiji u izbornoj noći. „Sedela sam tamo kao da uopšte nisam deo toga, već kao da kod kuće pred televizorom gledam scenu. Stalno sam sebi govorila: ’Ne ulazi u sukob s drugima, jer ćeš ući u ton koji nije primeren’“, priseća se Merkel.
Bila je svesna da je svedok nečeg posebnog. „Sumnjala sam da bi Gerhard Šreder tako nastupio prema muškarcu“, priseća se žena, koja će potom vladati Nemačkom sledećih 16 godina.
NATO ima stotine stranica detaljnih vojnih planova o tome kako da se odbrani od napada spoljnog neprijatelja. Nijedan, međutim, ne predviđa da, recimo, SAD izvrše invaziju na Grenland, tj. Dansku
Jedna žena ubijena je u akciji američkih imigracionih agenata. Nepažnja, redovna aktivnost ili domaći terorizam
Među 66 organizacija iz kojih je povlačenje najavio Donald Tramp su i dva Haška tribunala i Venecijanska komisija
Loša vremena su stigla. Nemačka automobilska industrija nalazi se u najvećoj krizi u svojoj istoriji. Posrću i druge grane privrede. Čak ni nekada bogati gradovi i komune više ne mogu da pokriju svoje rashode
Predsednik SAD Donald Tramp povećava vojni budžet za više od 50 odsto i gradi ‘vojsku iz snova’. Za to će biti izdvojeno hiljadu i po milijardi dolara. Nakon što je izneo svoje teritorijalne pretenzije to zvuči zlokobno
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
