Nemačka otvara vrata studentima sa Zapadnog Balkana koji žele letnji posao u toj državi. Satnice za studente kreću se od 12 do 20 evra, a osnovni uslov je da su upisani na akreditovani univerzitet u svojoj zemlji i da se sezonski posao obavlja tokom zvaničnog semestralnog odmora na tom univerzitetu
“Često sam dolazio u bivšu Jugoslaviju, posebno u Dubrovnik, gde smo uvek imali sastanke u proleće u okviru grupe oko Praksis škole, koju je činila grupa potpuno neortodoksnih marksista. I odjednom su glavni predstavnici počeli da se identifikuju po svojoj etničkoj pripadnosti. Odjednom su se nazvali Srbima ili Hrvatima. To je za mene bilo iznenadno. I bilo je katastrofalno”
Novac je bio namenjen za kupovinu 100.000 minobacačkih granata za vojsku Ukrajine, a istražitelji su naveli da je novac otišao na različite račune u Ukrajini i na Balkanu
Uz predsednika Srbije i premijera Kosova, skupu prisustvuju i čelni ljudi Albanije, Crne Gore i BiH
U planu Evropske komisije za rast Zapadnog Balkana stoji šest milijardi evra pomoći i pristup tržištu EU. Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je u Briselu da Evropska unija zemljama Zapadnog Balkana nudi priliku ranije integracije u Uniju, pre nego što joj se de fakto priključe
Bečki Standard piše o sve većim pritiscima SAD i EU na Prištinu: „Kosovska vlada ne želi da popusti pod pritiskom zapadnih ambasada, jer želi da pokaže da je i sever Kosova deo kosovske teritorije. Upravo to dovode u pitanje pozivi zapadnih ambasadora da se kosovska policija povuče
Trebalo bi ubrzati približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. U protivnom, drugi će popuniti prostor na Balkanu, upozorila je ministarka spoljnih poslova Nemačke
Nakon detaljnih konsultacija koje su trajale jedan dan, lideri Otvorenog Balkana odlučili su da ipak odu u Brisel. Izvesna neizvesnost ipak je pokazala da Otvoreni Balkan, iako promovisan kao ekonomska inicijativa, dobija i politički karakter. To bi značilo da bi u budućnosti od balkanskog trija mogli da očekujemo i politički jedinstven blok prema Briselu
Stotinak javnih ličnosti sa postjugoslovenskih prostora uputilo je danas apel vladama država članica Evropske unije, američkoj vladi i NATO-u, u kojem objašnjavaju zašto je u novonastalim okolnostima u svetu pridruživanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji geopolitička i geostrateška neminovnost. Posebno se ističe destabilizujuća uloga Srbije podlegle ruskom uticaju
Mada bi se po agresivnoj kampanji i promociji inicijative u albanskim i srpskim medijima moglo reći da je inicijativa nešto najznačajnije što je došlo iz regiona, stvarni pomaci gotovo da su neprimetni. I pored poziva, prema Otvorenom Balkanu skeptični su i dalje na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, ali i Crnoj Gori bez obzira na to što je samitu u sredu prisustvovao premijer Dritan Abazović
U novim okolnostima bilo bi razumljivo da se Unija – a time i političko-sigurnosni Zapad – proširi tamo gde može, i to sad, dok još uvek (možda) može. To je u prirodi geopolitičkog odlučivanja. Ako se sila A ne proširi na područje X, to će pokušati da učini sila B. Evropska unija je možda mogla da dozvoli luksuz da okleva sve dok je verovala da je jedina sila na evropskom kontinentu. Ona to više nije – i verovatno joj je to sada i samoj jasno
Pregovori velikih sila o situaciji u i oko Ukrajine ne daju rezultate. Blokovska podela na „Zapad“ i „Istok“ podseća na najbolje dane Hladnog rata. Konsolidacija na nivou NATO-a i EU oko jedinstvenog odgovora Rusiji još uvek traje. U sve podeljenijem svetu i Srbija će u nekom trenutku morati da se svrsta na jednu stranu
