Presuda Pelikou

Psihologija silovatelja: Nasilje, dominacija i toksična muškost

Mnogi naučnici su pokušali da odgonetnu zašto muškarci siluju, ali odgovor uopšte nije jednostavan

Hronika katastrofa na fudbalskim stadionima

Psihologija gomile i najvažnija sporedna stvar na svetu

Uz vest o tragičnom ishodu jednog lokalnog fudbalskog derbija u Indoneziji, podsećamo čitaoce na tuce sličnih događaja tokom kojih je navijačka euforija pretvarala sportske praznike u tragediju

Intervju – Milovan Marčetić, pisac

Psihologija vlasti i smisao poretka

"Trebaju nam predsednici koji će svakodnevno činiti da nam bude bolje, koji će nas motivisati ili bar stvoriti ambijent, zakonski i kulturni, da radimo i stvaramo, a ne vođe koje će nas preko tv-ekrana ubeđivati da nam je dobro i kad nam je najgore, koji će nas svakodnevno ružiti i optuživati za nerazumevanje bajki koje nam pričaju"

Strip

Psihologija hohštaplera

Psihologija i tehnologije

Može li ChatGPT da zameni psihoterapeuta?

Kratak odgovor je – ne može. Ali nije ni veštačka inteligencija baš za bacanje, kako pokazuju neki eksperimenti

Sretenje u Sremskoj Mitrovici

Tužni skup na praznik

Paralelno sa celodnevnim masovnim skupom u Kragujevcu, iza čije organizacije stoje studenti i aktivisti a koji je bio erupcija dobre energije, kreativnosti, mladosti i nade – u starorimskoj Sremskoj Mitrovici na Sretenje se zbio naprednjačko-dodikovski skup koji je, najblaže rečeno, bio promenada tuge, mržnje i tektonskih laži. Hiroviti šef države, zvani “predmetna institucija”, održao je uobičajeni govor, sličan prethodnim hiljadama javnih nastupa. Dodao mu je novi “kvalitet”: ništa osim neistina, potpuno iščašenih iz realnosti, nije izrekao. I pretnji, neprikrivenih, te uvreda upućenih građanima koji već tri i po meseca protestuju širom Srbije, tražeći nazad otetu državu

Unutrašnji glas

Luce del mondo

Kada osećamo da nam rana ne pravi procep samo na koži već i u celokupnom integritetu organizma, bićemo izlečeni tek kada se taj integritet ponovo uspostavi. Čak i ako budu ostali ožiljci, znamo da je pravi izvor pomoći lekarska ili terapijska ljubav, a ne gips, konac ili tableta

Intervju: Periša Perišić, dramaturg

O matriksu u kom smo se obreli

“Pošto živimo u društvu spektakla, onda moramo da tražimo alternativu teroru ekrana; u tom smislu je pozorište dragoceno ukoliko ga ne doživljavaš samo kao vizuelnu umetnost. Upravo zbog ekranskog terora treba se boriti za izgovorenu, živu reč”

Unutrašnji glas

O ukusima se mora raspravljati

Mi smo naše intenzivne estetske reakcije. Da, mi se povezujemo s ljudima, ideologijama, idejama, karijerama, ali nas istovremeno najintenzivnije i najintimnije definiše onaj oblik lepote koji nam izaziva najjaču tahikardiju

Unutrašnji glas

Skromnost, neophodan sastojak unutrašnjeg mira

Svi smo dovoljno povodljivi da na neprekidnu izloženost tuđoj neskromnosti i sami počnemo tako da se ponašamo. Ovo je posebno prisutno u životima pripadnika generacije koju nazivamo ‘digital natives’. Neutemeljeni u osnovnoj tekovini zapadne civilizacije – čitanju knjiga – i neprekidno izloženi osobama koje se bore za njihov “lajk” ili njihov novac, oni odrastu bez svesti da drugačiji pristupi životu uopšte postoje, pa im je sve takmičenje i samopromocija

Unutrašnji glas

Sećate li se šta beše tankoćutnost

Izgleda da se neka deca rađaju osetljivija od druge (mada ne nužno istovremeno i inteligentnija ili talentovanija). Svet koji ih okružuje ostavlja u njima dublji trag, njihovi su utisci intenzivniji, suze im lako izmamljuju i lepota i bol, svejedno da li sopstvena ili tuđa, snovi su im burni, strahovi i privrženosti jednako jaki. Gde većina ostaje ravnodušna, njihovi, metaforički govoreći, nervni završeci nisu pokriveni dovoljno debelom kožom, pa ne samo da su im čulna iskustva izoštrena, već je veza između njih i osećanja izrazito bliska: hladnoća i strah deluju nerazlučivo, kao i toplota i ponos ili zaljubljenost i ukus soli na jeziku

67. Sajam knjiga

Manje je više na štandu izdavačke kuće Clio

Inostrani autori i nova izdanja beogradskog izdavača Clio pod geslom „Manje je više“ koje otkriva i domet njegovih knjiga, ali i način kojim se opstaje u datim okolnostima srpskog izdavaštva

Priča iz života

Zašto kažeš ljubav, a misliš na seks?

Šta da radi čovek kad dobije pismo u kome saznaje da je član Privredne komore, u koju se nikad nije samovoljno i dobrovoljno učlanio, i da zato treba da plati članarinu, jer će od toga imati koristi, mada se ne kaže koje

Lični stav

Iskrenost – kiseonik bliskosti

Da li vas je iko ikada učio tome zašto je iskrenost važna? Gde da je tražite? Kako da je izdržite? Da li su vam nudili pomoć u slučaju da za nju morate da platite neku cenu

Unutrašnji glas

Da te nešto pitam

Upitanost i otvorenost za novo jednako su dragoceni kao što je uverenje da imamo odgovore opasno i sužavajuće. Zato mislim da uvek treba “bežati” od ljudi s odgovorima. Suviše smo mi mali da bismo mogli imati odgovor na bilo koje važno pitanje. Zato našu temeljnu potrebu za odgovorima, već vekovima, zloupotrebljavaju mnogi ideolozi, gurui, filozofi i psiholozi, sveštenici, influenseri... Čim primetite da neko ne može da kaže “ne znam” i otvoreno misli o vašem pitanju, vreme je da krenete dalje

Psihologija

Iskompleksirani drmaju Srbijom: Ostvareni ljudi ne izgovaraju „znaš ti ko sam ja“

Sa psihološkog aspekta nijedna zrela, mudra i ostvarena osoba nikada ne bi iskoristila argument „znaš ti ko sam ja“, kaže za „Vreme“ psihiološkinja Ana Mirković

Izdavaštvo

Otkup knjiga: Mislilo se da od prošlogodišnjeg ne može biti goreg rezultata

Biblioteke Srbije su tek nedavno dobile spisak knjiga koje će Ministarstvo kulture otkupiti od izdavača kako bi došle do biblioteka. Te knjige će doći do biblioteka i čitalaca tek krajem godine, a trebalo je najkasnije proletos. Na tom spisku nema mnogo vrednih knjiga, pa i Andrićevih eseja

Povodom knjige

Samo sebičnost Srbina spasava

U dominaciji političke filozofije “sve može” (za pare i prestiž, naravno), ne samo da nema nikakvih izgleda za kolektivni prosperitet (čitaj: “dobro”), već postoji samo masa sebičnih pojedinaca u dubokom moralnom minusu – jedno je od naravoučenija knjige Džonatana Hajta "Psihologija morala"

Luksuzni proizvodi

Namagarčeni kupci, eksploatisani radnici i hiljade dolara za „taj osećaj”

Dva italijanska brenda luksuzne robe suočena su sa ispitivanjem nakon što su se pojavili izveštaji o navodnoj eksploataciji radne snage. Istraga tužilaštva u Milanu okrila je da je trošak izrade luksuzne torbe 57, a prodajna cena 2780 dolara. Šta se krije iza poriva da debelo preplatimo neki luksuzni brend

Obrazovanje

Zašto su neki državni fakulteti godinama prazni, a privatni sve traženiji

U poređenju sa prethodnom školskom godinom oko 600 studenata manje nego prethodne godine se intersovalo za društveno-humanističke nauke, dok ih je na fakultetima iz grupacije tehničko-tehnoloških nauka upisano oko 250 manje

Intervju, Aleksandar Dimitrijević, psiholog

Vrisak trauma ućutkanog društva

Sećam se pacijentkinje iz bolnice u Padinskoj Skeli, koja je u četrdesetim godinama prvi put bila depresivna i hospitalizovana jer joj je sin rekao: “Ti radiš celog života, nemaš ništa, a Arkanovi ljudi imaju sve.” Otišao je s njima, bio navučen na heroin i uništen. Ona nije došla u bolnicu zbog psihopatologije, već zbog socijalne patologije; društvo je bilo potpuno poremećeno, pa je posledično ona patila i morala je da potraži pomoć. U bolnici, ili u psihoterapiji, vi nekome pomognete, taj neko se vrati u porodicu ili u društvo izopačenog sistema vrednosti, kuljajućeg nasilja, i sve što ste postigli vrlo brzo biva uništeno

Država i obrazovanje

Hoće li preostati iko da nam uči decu

Autori platforme za spas obrazovanja, u prvom redu dekani najdeficitarnijih fakulteta, na okruglom stolu održanom u maju izneli su drastične podatke o stanju u prosveti. Profesor dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, naveo je da je hemiju 2015. upisalo 26 studenata, a 2023. ukupno tri studenta. Fiziku je 2015. upisalo 26, ali 2023. tek sedam studenata. “Slična situacija je na drugim fakultetima iz naše grupacije”, rekao je prof. Roglić, “ali je dominantna na nastavnim smerovima”

Evropska unija

Kad maloletnici glasaju

U pet zemalja EU se na evropskim izborima može glasati već sa 16 godina. Neki stručnjaci kažu da je starenje stanovništva dovelo do toga da se politika sve više vodi za penzionere i da bi, kao balans, možda trebalo da glasaju i deca od 14 godina

Društvene mreže

Deca influensera: Kako je detinjstvo postalo najskuplji sadržaj

Komercijalizacija dece na internetu postala je uobičajena pojava od Amerike do Rusije. Zakonske regulative širom sveta kasne za ovim društvenim fenomenom, pa mnogi roditelji prelaze granice u eksponiranju svoje dece na društvenim mrežama. “Komercijalizacija je mač sa dve oštrice, jer dok javnost zvanično osuđuje roditelje influensere, publika je zapravo gladna takvog sadržaja”, kaže za “Vreme” edukatorka o bezbednosti dece na internet Katarina Jonev

Vakcinacija

Vakcina protiv HPV-a: Sprečava rak, ali ne i teorije zavere

Studentska poliklinika je omogućila besplatno vakcinisanje protiv HPV-a svim studentima starosti do 26 godina sa overenom zdravstvenom knjižicom. Vakcina je od 2022. besplatna u Srbiji za mlade do 19. godine, ali uprkos tome, stopa vakcinacije je izuzetno mala. Gde leži koren teorija zavere protiv vakcine i kako se s njima izboriti

Smrt u zatvoru

Država koja jede svoju decu i stare

Prva tri meseca ove godine naučila su nas da je u Srbiji ozbiljna veština preživeti porođaj, pa i sopstveno rođenje. Prošla godina naučila nas je da ne prežive svi osnovnu školu. A ni hodanje ulicom nije uvek moguće bez smrtnog ishoda. Ali, ovo što živimo nije i ne može da bude tragedija, jer uporno izbegavamo moralno pročišćenje

Izveštaj o sreći u svetu

Srbija zabeležila skok u sreći: Pogled kroz ružičastu prizmu

Na godišnjem barometru blagostanja u 143 zemlje pokazalo se da je Srbija zabeležila skok i to za 69 pozicija, te da se nalazi na 37. mestu. Najbolje ocene davali su mladi do 30 godina, dok su najnezadovoljniji životom stariji od 60 godina. Sociolog Srđan Puhalo kaže za „Vreme“ da Vučićeva medijska mašinerija sugeriše ljudima da su srećni