Mada je opozicija na protestima zahtevala prestanak političkog nasilja, čini se da je sve što bi mogla dobiti – novi vanredni parlamentarni izbori. Nije prvi put da ih Aleksandar Vučić raspisuje pod obrazloženjem da to opozicione stranke traže
O tome zašto je "prvi put u istoriji" vojska izašla na ulice, šta se događalo nakon proglašenog "rata protiv mafije" i zbog čega su "posebni" Aleksandar Stanković i Nenad Vučković
U novijoj srpskoj istoriji, najviše datuma kada se svako od nas seća gde je bio i šta je radio bilo je u martu. Tu su prve velike demonstracije opozicije 9. marta 1991, početak NATO bombardovanja 24. marta 1999, ubistvo Zorana Đinđića 12. marta 2003, smrt Slobodana Miloševića 11. marta 2006… Stariji sigurno pamte i demonstracije protiv pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu 27. marta 1941. godine. Moglo bi se reći da na ovim prostorima tragične martovske Ide iz starog Rima traju celog meseca, mada značajni martovski datumi u Srbiji u XIX veku nisu tako nešto najavljivali
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 16. novembra održana je tribina pod naslovom "Kakav Ustav treba Srbiji". UČESNICI: Pavle Nikolić, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i autor jednog od ustavnih rešenja ponuđenih posle promena u Srbiji Zoran Lončar, docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, član Demokratske stranke Srbije i jedan od autora Nacrta ustava koji je početkom godine ponudila ta stranka, učesnik u radu na Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore Vladimir Đerić, član ekspertske grupe Beogradskog centra za ljudska prava koja je sredinom 2001. ponudila na javnu raspravu svoj predlog Ustava Srbije, član Građanskog saveza Srbije Svetozar Čiplić, sudija Ustavnog suda Srbije i član komisije za izradu konstitutivnog akta Vojvodine, član Demokratske stranke Tribinu je u Studentskom kulturnom centu vodila Vera Didanović, novinar nedeljnika "Vreme"
Rusija opet uteruje strah „krvavim srpskim Majdanom”, a sada se i „Vreme“ apostrofira kao učesnik u ovom procesu. Gotovo iste poruke slali su iz vrha ruskih, ali i srpskih vlasti, pre manje od dve godine
Zapadne zemlje prednjače u pospešivanju ključnih elemenata demokratije, a na Balkanu je vidno uspešnija Slovenija, dok za njom zaostaju Hrvatska i Crna Gora, a još slabije su Srbija i ostale zemlje regiona
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vladajuća stranka pokušava da uđe u svaku poru društva i zakrpi baš svaki prodor bunta partijskom knjižicom. To im sve teže ide
Pet godina nakon pandemije, izraz “vanredno stanje” ponovo kruži Srbijom – ovog puta ne zbog virusa, već zbog protesta koji potresaju vlast predsednika Srbije. Ako bi ta mera i bila uvedena – da li bi učvrstila režim ili bi samo ubrzala njegov odlazak u istoriju
Četiri uticajna zapadna medija, i to Amerike, Francuske i Nemačke, su u ponedeljak, 18. avgusta, pisala o represiji Aleksanda Vučića. Većinu tekstova potpisuju urednički kolegijumi, što dodatno daje na važnosti tekstovima koji raskrinkavaju srpskog autokratu
Od srede se u Srbiji svakodnevno održavaju protesti u kojima dolazi do provale nasilja. Policija se sve brutalnije obračunava sa demonstrantima i očigledno sarađuje sa naprednjačkim batinašima koji neomatano napadaju koga hoće
Hapšenje visokih funkcionera SNS-a otvorilo je brojna pitanja: da li je reč o stvarnom obračunu sa korupcijom ili režiranom predstavi? Dok režim gubi podršku, protesti traju, a opozicija beleži rast
Od „persone non grata” do redovne gošće prorežimskih medija – bivša ministarka Zorana Mihajlović ponovo je u igri
Šta su razlozi dugovečnosti protesta protiv Vučićevog režima? Na ovo pitanje odgovaraju sagovornici “Vremena” iz različlitih perspektiva, ali se jedan motiv provlači kod svih: uznapredovala nepravda i nepodnošljiva laž
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
U četvrtak je počeo jubilarni i ujedno poslednji Exit koji se održava u Srbiji. Na otvaranju se „pumpalo”, a sa Varadinskog mosta u svet je otišla i fotografija crvene šake
Šta će se dešavati na ulicama Srbije 11. dana otkako je građanska neposlušnost zavladala ulicama? Užičani su na današnjem protestu dali rok do nedelje da svi pritvorenio budu pušteni da se brane sa slobode, a da ukoliko se to ne dogodi, organizovaće još veći protest. Pratite sva dešavanja u našem blogu uživo
„Nazivaju nas anarhistima, neprijateljima države i teroristima. Svakog dana nas napada provladina štampa, a i sama vlada“, kaže u intervjuu za nemački magazin Špigel rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić
Građani spontano blokiraju ulice po celoj Srbiji, dok policija mlati i hapsi. Da li su pop up blokade nova taktika protesta
U Beogradu je u subotu 28. juna održan još jedan veliki protest studenata i građana. Ono što ga je razlikovalo od svih pređašnjih je to što je policija nasilno rasterala demonstrante. Kako o protestu izveštavaju nemački mediji
Kako je od ponosa srpskog naroda postao jedan od glavnih neprijatelja države u režimskim medijima i zašto se njegovo ime, prema predsedniku države, više ne čita kao”Novak Đoković” već – “Nikola Jokić”. I šta je posle zlata u Parizu usporavalo Đokovića da dođe do jubilarne stote titule? Motivacija, godine, nova generacija ili nešto drugo
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Naprednjačka vlast se bori i rukama i nogama da pobedi u dva različita mesta, jer ne bi smeli na oči Aleksandru Vučiću ako izgube. Na drugoj strani, ostatak Srbije navija da krene iz Zaječara i Kosjerića, pa da se “ide redom” po celoj zemlji i da tako vide leđa ovima što već 13 godina upravljaju u svakom mestu, svakoj ulici i svakom selu
Evropski parlament usvojio je rezoluciju u kojoj se ocenjuje da Srbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU
Uspeh raznih protesta do sada je zavisio od tri elementa. Prvo, opozicija je, u retkom trenutku političke zrelosti, prevazišla sopstvene podele. Drugo, protest je prerastao u širu društvenu koaliciju, u kojoj su se, pored opozicionih stranaka, našli i akteri civilnog društva, nezavisni intelektualci, ugledne javne ličnosti, akademska zajednica i međunarodni partneri. Treće, građani su pokazali sposobnost strateškog političkog rasuđivanja, odbacivši defetizam izražen u rečenicama poput: “svi su isti”. Glasali su strateški
“Ćacija” je bilo i na studentskim protestima 1996/1997. Kako je prošao Nemanja Đorđević zvani Krmača, paradni student Mire Marković, koji je „samo hteo da uči“
Advokat Ivan Ninić kaže da su takvi pokloni ozbiljan presedan u policiji, da su očigledno podeljeni „policajcima-lojalistima“ i njihovim starešinama, i najavljuje prijavu Sektoru unutrašnje kontrole
