Srbija je na lestvici demokratskog razvoja na sredini od 173 zemlje u kojima je taj stepen istražio Međunarodni institut za demokratiju i podršku izborima (IDEA).
Zapadne zemlje, navodi IDEA, prednjače u pospešivanju ključnih elemenata demokratije, poput vladavine prava, a na Balkanu je vidno uspešnija Slovenija, dok za njom zaostaju Hrvatska i Crna Gora, a još slabije su Srbija i ostale zemlje područja.
Generalni sekretar IDEA Kevin Kasas-Samora saopštio je da je „demokratija pod udarom prave loše oluje, obeležene nahrupom autokratija i ozbiljne neizvesnosti zbog krupnih društveno-socijalnih i ekonomskih promena”.
Ovaj međuvladin svetski institut sa sedištem u Stokholmu je u studiji posebno predočio da je u 2024. godini do najvećeg pogoršanja za pola veka došlo na polju slobode sredstava informisanja.
U izveštaju se upozorava da je zabrinjavajuće nazadovanje ustanovljeno i na ključnim poljima nezavisnosti pravosuđa i verodostojnosti izbora u poslednjih pet godina, otkako je IDEA obavila posledjnu analizu.
U razvijenosti demokratije prednjače, prema nalazima studije, zapadnoevropske zemlje, Japan i Australija, skroman pomak primetan je i u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), a napredak beleže Brazil, Čile i Urugvaj.
Gde je Srbija?
IDEA u studiji navodi da je „Srbija imala vidno slabije rezultate od proseka po učinku elemenata demokratije na polju reprezentativnosti, odnosno verodostojnih izbora i delotvornog parlamentarnog nadzora, i svrstala se negde u sredini svih kategorija”.
U analizi stoji i da je „u Srbiji između 2019. i 2024. godine došlo do bitnog pogoršanja kad je reč o „verodostojnim izborima i delovanju parlamenta, kao i građanskim slobodama (slobodi udruživanja, okupljanja i kretanja)”.
Srbija se nalazi na 109. mestu od 173 zemlje na lestvici verodostojnih izbora i delovanja parlamenta, a Slovenija je tu na 19 mestu, Hrvatska na 32, Kosovo na 68, Severna Makedonija i Albanija na 70, Crna Gora 76, a Bosna i Hercegovina na 93. mestu.
Na polju vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i stepena zaštite građana od političkog nasilja je za Srbiju u studiji ocenjeno da joj, zajedno s Kosovom, pripada 72. mesto.
Slovenija je tu bila na 27, Crna Gora 43, Hrvatska 49, Bosna i Hercegovina 85, a Severna Makedonija na 90. mestu.
Srbija je po pitanju osnovnih prava – slobode izražavanja, slobode medija i prava na okupljanja stavljena na 58. mesto, Slovenija na 17, Hrvatska 43, Albanija 48, a Kosovo 75. poziciju.
Kad je reč o učestvovanju – stepenu uključenosti građana u demokratske aktivnosti i razdoblja između izbora, Srbiji je dato 93. mesto.
Slovenija se prema tom parametru nalazi na 19. mestu, Crna Gora i Hrvatska na 62, Severna Makedonija 78, Albanija 82, Bosna i Hercegovina 101, a Kosovo na 102. mestu.
Protesti, blokade i štrajkovi ključna politička zbivanja
IDEA u posebnoj analizi svake zemlje navodi da su među ključnim političkim zbivanjima u Srbiji u protekloj godini bili protesti, blokade saobraćajnica i štrajkovi protiv korupcije.
Protesti su nastali, kako navodi institut, kao posledica rušenja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi u novembru 2024. godine, „što je izazvalo zategnutost i jedan od najvećih protesta u proteklim godinama, a stanica je u julu 2024. obnovljena kao deo projekta koji su vodili Kinezi”.
„Demonstranti su iznosili optužbe za korupciju kao uzrok rušenja nadstrešnice i zahtevali punu istragu te tragedije, a negodovali su i zbog, tvrdili su, pristrasnosti provladine javne TV stanice”, stoji u studiji.
Dodaje se da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „tvrdio da demonstrante i studente finansiraju zapadne sile”.
U analizi instituta se navodi da je „Tužilaštvo pokrenulo istragu, ali da u javnosti postoji sumnja hoće li to obuhvatiti zvaničnike uključene u izgradnju, inansijske pronevere i korupciju“.
„Biće važno da se vidi kako će istraga biti vođena kad je reč o uvidu javnosti i odgovornosti, posebno zbog velikog nepoverenja građana u pravosuđe”, navodi IDEA.
U studiji se kao važan događaj u proteklih godinu dana navode i „ponovni masovni protesti u Srbiji zbog projekta kopanja litijuma, kada su bez konsultovanja javnosti ili civilnog društva nemački kancelar Olaf Šolc i komesar Evropske komisije Maroš Šefćović sklopili dogovor da proizvođači vozila u EU dobiju pristup srpskom litijumu”.
Izvor: 021/Beta
