Evropska komisija je „stavila na čekanje“ milijardu i po evra za Srbiju. Ali, po ministru Nemanji Staroviću, to nije isto što i „zamrzavanje“ para. Kako se lingvistički maskira jedan fijasko
Da li je šija isto što i vrat? Da li je čaša polupuna ili poluprazna? U slične jezičke i filozofske akrobacije upustio se ministar za evropske integracije Nemanja Starović, tumačeći saopštenje Evropske komisije.
Naime, već dugo se šuškalo, a ni komesarka za proširenje Marta Kos nije bila baš stidljiva u najavama, a onda se i desilo – Evropska komisija (EK) je zamrzla oko 1,5 milijardi evra koje su namenjene Srbiji iz Plana rasta EU.
Tako su mahom pisali mediji – zamrzla, dakle obustavila na neko vreme. Što je zamrznuto, može i da se odmrzne.
Ili „zaustavila“, kako je rekla Marta Kos. „Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa, i dokle god to ne poprave, neće moći do dobiju finansijsku podršku EU.“
U zvaničnom rečniku Evropske komisije, između poznatih briselskih diplomatskih oblandi, to zvuči ovako: „Za sada smo stavili na čekanje odluke koje utiču na isplate Srbiji i to ostaje na snazi.“
Nije šija nego vrat. Ali, na razlici između šije i vrata sada insistira ministar Starović koji za RTS kaže da je EK tobože „zvanično potvrdila“ da nema govora o zamrzavanju finansijskih sredstava Srbiji.
Ili, po Staroviću, „stavljanje na čekanje“ nije „zamrzavanje“. U bizarnom nastupu, Starović je još pohvalio EK, rekavši da je njihovo saopštenje važno kako bi se raspršile brojne „poluinformacije“ koje su kružile u javnosti.
„EK jasno kaže da nema govora ni o kakvom blokiranju finansijskih sredstava što se moglo čuti od brojnih ptica zlosutnica prethodnih dana, već da ono što postoji jeste kontinuirana procena ispunjenosti kriterijuma za isplatu finansijskih sredstava, što postoji još od momenta kada je Plan rasta EU za Zapadni Balkan kao mehanizam i uspostavljen“, dodao je Starović.
Uprkos ovim tumačkim akrobacijama, para iz Brisela nema i neće ih biti sve dok vlast ne popravi ili ne odbaci set takozvanih Mrdićevih zakona kojima je pravosuđe u Srbiji još više podjarmljeno.
Na tom planu svi, od Starovića preko predsednice Skupštine Ane Brnabić do predsednika Aleksandra Vučića, tvrde da će uraditi baš sve što je preporučila Venecijanska komisija i to brzo, u roku od mesec dana.
A ta komisija imala je ozbiljne zamerke na Mrdićeve zakone, posebno na čerupanje Tužilaštva za organizovani kriminal koje vodi postupke u slučaju Nadstrešnice i Generalštaba.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Dvadeset i dva meseca nakon pada nadstrešnice društvo nastavlja da živi dalje, ali ne sme da dopusti da se taj događaj pretvori u fusnotu, poručeno na skupu studenata i građana
„Administrativnom odlukom možete isključiti čoveka iz stranke. Ideju iz čoveka ne možete“, naveo je Branko Ružić
Novosađani Vučiću poručili da nije dobrodošao u gradu koji i dalje tuguje zbog 16 ljudi stradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici 1. novembra 2024. godine, saopštio je pokret Bravo
Beograd ponovo okuplja predstavnike zemalja Pokreta nesvrstanih, 65 godina nakon konferencije koju je predvodio Josip Broz Tito. Poređenje Titove politike s diplomatijom Aleksandra Vučića ponovo je u centru pažnje
Gde je bio Vladan Đokić dok je boravio u Brazilu – na odmoru ili na međunarodnom kongresu? Pitanje je otvorio Informer, dok je Univerzitet u Beogradu objavio podatak da je rektor 25. i 26. avgusta bio učesnik Prvog međunarodnog kongresa arhitekture i urbanizma u Brazilu
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
