Direktor CIA u BiH

Ko je jači od sudbine, a ko su fukara i vuk

“Ne znamo sadržaj poruka Vilijama Bernsa na zatvorenim sastancima, ali je činjenica da je Dodik dan nakon Bernsove posjete izjavio kako nikada nije planirao secesiju”, kaže za “Vreme” profesorica na Fakultetu kriminalističkih nauka u Sarajevu Edina Bećirević. “To sugerira da je poruka bila veoma oštra. Međutim, brz povratak Dodika na secesionističku retoriku, povezivanjem pitanja državne imovine s odlukom o secesiji, pokazuje da pritisak SAD nije bio dovoljan da ga trajno obuzda”

Lični stav

Kada presuše izvori

Ako ne bude odlučnosti da se odupremo rudarskim kompanijama, ako ne uočimo da i kineske i sve druge žele isto što i zapadne, tada će sudbinu Borskog basena podeliti čitava Srbija. Prodaja mineralnih resursa uz žrtvovanje životne sredine obezbeđuje male prihode i velike štete

Skupština Srbije

Đorđe Pavićević: Ako srpski narod nije genocidan, zašto je masovnozločinački

Deklaracija je loša za Srbiju i doneta je u lošoj nameri - da se učvrsti vladavina predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, rekao je u ponedeljak na sednici Skupštine Srbije poslanik ZLF.-a Đorđe Pavićević. Ministar Martinoviću nije bilo jasno zašto svi koji misle kao Pavićević „stalno pominju tu Srebrenicu“

Intervju: Ana Hofman

Padaj silo i nepravdo je opet hit

“Po gradovima bivše Jugoslavije je sve više kulturnih događaja u kojima NOB postaje simbol nacionalne borbe za oslobođenje (Srba, Hrvata, Slovenaca, Crnogoraca itd.), dok se njegovi revolucionarni i jugoslavenski aspekti potpuno brišu. Istovremeno, antifašizam postaje prazna kategorija u stranačkim obračunima, reč kojom se potkusurivaju politički protivnici”

U kom pravcu se kreće svet

Konferencija „Promena“: Vodeći svetski mislioci u Beogradu

Na konferenciji „Promena“ koja se održava od 12. do 15. juna u zgradi rektorata u Beogradu učestvovaće neki od najznačajnijih mislilaca današnjice, kao što su Aksel Honet, Džonatan Volf  i Etjen Balibar. Na konferenciji će izlagati preko osamdeset izlagača iz celog sveta koji će pokušati da daju odgovor na pitanja koja muče čovečanstvo koje se nalazi na prekretnici

Tema broja I: Intervju – Borislav Stojkov, arhitekta

Čak i u Dubajiu kapital poštuje javni interes grada

“Ceo poduhvat Beograda na vodi mi izgleda nelogično, nemoralno, protivno svim normama i načelima koje sam u mojoj dugoj urbanističkoj i planerskoj karijeri video ili se čak usudio da zamislim”

Lični stav

U odbranu slobode govora

Žalosno i uznemirujuće u hajci na Dinka Gruhonjića je što se toj hajci pridružio i određen broj nastavnika Beogradskog univerziteta, hipersenzitivnih na signale ugrožavanja srpstva

Ukrajina

Zelenskom ističe mandat: Do kada će predsednik Ukrajine voditi zemlju?

Predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom ističe petogodišnji mandat, ali izbori nisu održani. Da li su mogući izbori pod ratnim stanjem

Budućnost humanističkih nauka u Srbiji

Ko će da čuva savest i zdravlje društva

Kritička misao, analitičnost, briga o mentalnom zdravlju i štošta drugo spadaju u zdravstveni karton svakog društva. Kakav je značaj društveno-humanističkih nauka, a kakve posledice može ostaviti njihovo zapostavljanje

Pravoslavlje u Ukrajini

Vera na raspeću

Kakva je religijska situacija danas u Ukrajini? Koje su i koje će biti posledice verske podele među pravoslavnima po društvo i ljudske odnose? Koliko je i kakvih veza i odanosti tu isprepletano? Koliki je broj vernika i parohija prešao iz Ukrajinske pravoslavne crkve u Pravoslavnu crkvu Ukrajine i šta je sa onima koji to nisu i neće učiniti? Šta će biti sa jazom između Moskve i Carigrada? Kako sve ovo vide i šta za “Vreme” kažu mitropolit Pravoslavne crkve Ukrajine Jevstratij Zorja, đakon Ukrajinske pravoslavne crkve koji je, strahujući za svoju bezbednost, želeo da ostane anoniman, ruska istoričarka Nadežda Beljakova, koja je morala da ode iz Moskve da bi zaštitila svoju ćerku, i profesor Univerziteta u Regensburgu Klaus Buhenau

Dosije “Vremena”: Jemen – pesak u plamenu

Bombardovanje bombardovane zemlje

U zemlji u kojoj traju rat bez kraja i neverovatno složene, promenljive i tragične prilike, Amerikanci po običaju ne propuštaju priliku da budu uvučeni u sukob protiv neprijatelja koga jedva da poznaju

Intervju: Vladislav Bajac, pisac i izdavač

Tragovi uvek nekuda vode i dovedu

“Mi smo bili ljudi, kao i hiljade drugih, koji su izabrali da se svojim profesijama bore protiv zla i protiv rata, a ne samo za nešto. Jedno nije isključivalo drugo”

Vojvodina

Daleko su Saskačevan i Mukačevo

Mnogo vojvođanskih Rusina proteklih decenija iselilo se u Kanadu. Oni koji su ostali čuvaju svoje običaje, jezik i kulturu u trouglu asimilacije između Rusa, Ukrajinaca i Srba

Nemačka

Novi protest poljoprivrednika: Na ulicama hiljade traktora i kamiona

U Berlinu je danas održan glavni protest poljoprivrednika protiv ukidanja subvencija. U grad je ušlo na hiljade traktora

Studija slučaja

Kako vlast brani doktorske titule Jelene Trivan i drugih

Član Komisije za proveru doktorskog rada Jelene Trivan povukao se zbog "zdravstvenog stanja". To vraća rad Komisije na početak. U autorskom tekstu za "Vreme" drugi članovi Komisije opisuju kako vlast tako može u nedogled da sprečava da se ospori nečija titula

Politika

Dobrica Veselinović: Prvo pobeda, pa onda o funkcijama

„Sad je najvažnije da se izađe u jednoj koloni na izbore, da se ponude politike koje će doneti promene u Beogradu“, kaže za portal "Vremena" budući nosilac liste "Srbija protiv nasilja“ za beogradske izbore

Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta, kopredsednica stranke Zajedno

Režim je skinuo rukavice

Identitet i nacionalni radnici

Bitka za Tvrtka

Osvojiti Tvrtka i proglasiti ga srpskim, bosanskim ili hrvatskim kraljem znači osvojiti srednjovekovnu državu u Bosni, podići na njoj bosansku, srpsku ili hrvatsku zastavu i poručiti da je ona bila i ostala naša

Feljton: Alhemija bombe (3)

Nuklearna nesvrstanost

Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomke iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča

Ustavno nasilje

Od sudskog zlostavljanja do slobode od straha

“Radni sporovi bi morali da budu rešeni hitno, ali ako sudski postupak traje 20 godina, onda nam ostane samo da se prekrstimo i upitamo se, zaboga, gde se mi nalazimo?” Ovim rečima je sudija Vrhovnog suda u penziji, ujedno jedan od najboljih stručnjaka u oblasti radnog prava dr Zoran Ivošević oslovio prisutne na konferenciji “O pravnoj nesigurnosti i položaju nezakonito otpuštenih novinara u svetlu uloge i nadležnosti Ustavnog suda”

Intervju: Akademik Zoran Knežević, predsednik SANU

Srbija je ipak civilizovano društvo

“U ovom društvu postoje teme i pitanja koji nemaju lake i brze odgovore. Akademija se često proziva ne samo zbog toga, nego i zbog nekih drugih pitanja gde postoje određene frustracije u društvu, ali uglavnom su to takva pitanja na koja zapravo nema brzih i lakih odgovara, jer da ih ima, ne bi pitali Akademiju”

Dosije “Vremena”: Izbori u Turskoj

Maratonac sa Bosfora i 64 miliona birača

Turci odlučuju između kemalističke opozicije i sve ukorenjenijeg i nepopustljivijeg islamističkog vladaoca Erdogana na izborima koji su proglašeni za najvažnije na svetu, ne toliko zbog podržavanja demokratije, ispravljanja ekonomije, upravljanja društvenim raskolima, čak ni zbog razlika između kemalističkog i islamističkog nacionalizma, pa ni zbog priželjkivanja okončanja jedne dvodecenijske vladavine – već zbog geopolitike

Studije

Lažna kultura, lažno i sećanje

Nenad Makuljević: Memorija i manipulacija. Spomenička politika u Srbiji 1989–2021 Izd. Biblioteka XX vek, Beograd 2022.

Srpska akademija nauka i umetnosti

Zoran Knežević na čelu SANU: Predsednik po kome je nazvan asteroid

Astronom Zoran Knežević izabran je danas za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti. On je dobio 75 glasova, a njegov protivkandidat, kompozitor Svetislav Božić, 33 glasa. SANU hoće da vodi  „u duhu poverenja i uvažanja“ i da obezbedi „kontinuiet sa tradicijom koju baštini“

Intervju: Nikola Kovačević – ličnost godine

Balkanski front ljudskih prava

“Nakon prvog predavanja profesora Vojina Dimitrijevića koje sam slušao zapravo sam shvatio šta su to ljudska prava. Profesor Dimitrijević je tada rekao da su ljudska prava kapacitet nas pojedinaca da se lišimo predrasuda prema svim drugim pojedincima. Taj citat je prva stvar koju sam uhvatio kao belešku, i dan-danas mi taj papirić iz sveske stoji kao uspomena”

Lični stav

Principi Džingis-kana u srpskoj verziji: Svi Vučićevi ljudi

Lista Vučićevih ljudi je poduža i uočljivo je da se formira na osnovu pravila opisanih u konceptu „Genghis Khan School of Management“. Izučavanjem principa i postupaka Džingis-kana, jednog od najuspešnijih lidera u istoriji, moderna menadžment teorija je definisala osnovna pravila kojih se pridržavao veliki kan stvarajući svoju imperiju. Očigledno je da se ovi principi i postupci primenjuju u Vučićevoj Srbiji.

Intervju: Zoran Dimić, filozof

Izlazak iz paleolitskog stresa

“Okretanje glave od negativnih procesa – pogledajte, kod nas kao da se na javnoj sceni ne događa ništa, osim dvorskih i tabloidnih spletki – svakako neće dovesti do toga da problemi nestanu. Naprotiv, problemi će ubrzano metastazirati. Nema sumnje da poslednjih desetak godina prisustvujemo sistematskom zanemarivanju filozofije i humanističkih nauka. Decenijama se bezrezervno kliče forsiranju prirodnih nauka, tehnike, IT sektora, dualnom obrazovanju itd. Sada se čudimo tome kako su se u našim društvima ‘najedanput’ tako razmnožili i nabujali ekstremni stavovi u svim sferama života. Međutim, ni filozofi, fokusirani na svoje ‘privatne akademske probleme’, nisu pružili dostojan otpor te se i dalje baškare u svojoj ‘kuli belokosnoj’”