Zlatno doba je… sada?

Ova vremena su svakako veoma neobična. I to je jedna od retkih stvari oko koje ćemo se svi složiti. Ne samo u smislu konkretnih događaja, ratova, tek završene pandemije, političkih previranja, ekonomske nestabilnosti i ekoloških pretnji. Percepcija sveta koja, čini se, preovladava je mračna, postoji osećaj lične i kolektivne konfuzije, čak i straha, distopijska budućnost se smatra gotovo izvesnom. I to, kako izgleda, važi za sva društva, bez obzira na njihovu ekonomsku ili vojnu moć, stepen razvoja ili tradiciju. Konzervativci i liberali, laici i sveštenici, ateisti i oni pobožni, siromašni i bogati dele, skoro i neguju, taj osećaj. Optimizam je postao jeretički, subverzivan koncept. Neuporedivo je popularnije, a nekada i probitačnije, biti tvrdi pesimist – vreme u kome živimo je nepodnošljivo i nikada teže, ljudi su nesrećni, svet je užasno mesto, a već sutra će biti još gore. I to zaista jeste preovlađujući pogled na stvari i u privatnom i u javnom prostoru. Caitgajst je depresivan i tmast, a malo ko očekuje da će se uskoro promeniti.

foto: pexels.com

Ali uprkos takvom duhu vremena, činjenice su neumoljive, pa stoga evo jedne jeretičke izjave – po svim kriterijumima, ovo je najbolji trenutak u ljudskoj istoriji i ogromna je privilegija živeti u njemu. Znamo, naravno, da ovako krupne izjave iziskuju i krupne dokaze, ovo je prilika, ovako pred Novu godinu da se oni i podastru. Ali pre svega, odmah ćemo, već na početku, istaći i zahvaljujući čemu je ovo vreme bolje od svih prethodnih. To su nauka i razum. Reći ćemo takođe i odakle preti najveća opasnost. To su praznoverje, verska zatucanost i arogancija.

Dakle, na dokaze… Sagledajmo prvo stvari u istorijskom kontekstu i potražimo druge periode koji bi mogli biti konkurencija ovom našem u trci za titulu Najboljeg vremena da se bude živ, a interesantno je da se oko toga manje-više svi istoričari i istraživači slažu. Njihova lista pet takvih epoha, rangiranih od petog ka prvom mestu, izgleda bi ovako:

5. Posleratna Amerika, prva decenija posle Drugog svetskog rata. Period ponekad poznat kao Zlatno doba kapitalizma, vreme brzog rasta i industrijalizacije širom Sjedinjenih Država. Sve više i više Amerikanaca, zahvaljujući višim platama i životnom standardu, selilo se iz gradskih područja u predgrađa, iza belih ograda i ružičnjaka ispred njihovih kuća nastala je snažna srednja klasa. Na državnom nivou preduzeti su veliki infrastrukturni projekti, a bruto nacinonalni proizvod porastao je sa 200 milijardi dolara 1940. na 500 milijardi dolara 1960. godine.

4. Paks Romana, od kraja prvog veka p. n. e. do drugog veka n. e. Rimski mir, bio je, kako mu i ime kaže, period relativnog mira širom rimskog sveta, kada se mala rimska republika transformisala u jedno od najvećih carstava u istoriji, sa više od 70 miliona stanovnika, što je u to vreme bila trećina svetskog stanovništva. To je bilo i vreme velikih tehnoloških dostignuća, posebno u arhitekturi. Širom imperije izgrađena je razgranata mreža puteva i akvadukta, što je dodatno podstaklo trgovinu i razmenu dobara, ljudi i ideja u imperiji, a nama ostavilo, sada već prilično potrošenu, maksimu da svi putevi vode u Rim.

3. Islamsko zlatno doba, Bagdad, od 8. do 13. veka. Počelo je osnivanjem Abasidskog kalifata, sa sedištem u Bagdadu. Naučnici, finansirani i podržani od kalifa i drugih članova kraljevske porodice, došli su do mnogih fundamentalnih otkrića u oblastima nauke, tehnologije i medicine. Nadgrađujući znanja iz drevnih kultura poput Indije, Kine i Grčke, ta otkrića su postavila temelj i za naučnu revoluciju u Evropi. Nažalost, mnogi spisi iz tog doba nestali su u najezdi Mongola 1258. godine, kada je uništena Velika biblioteku Bagdada, čuvena Kuća mudrosti legendarnog kalifa Haruna Al-Rašida, junaka još čuvenije Hiljadu i jedne noći.

2. Italijanska renesansa, Firenca, 15. vek. Period poznat kao zenit evropske umetnosti i nauke, kada je težak, mukotrpni životni stil srednjeg veka zamenjen slobodnijim pristupom životu i individualizmom, kasnije poznatim kao humanizam. Imućni građani Firence ulagali su vreme i novac u umetnost, kulturu i nauku, što je dovelo do pojave mnogih izuzetnih umetnika, pisaca i naučnika, poput Bruneleskija, Leonarda da Vinčija, Galilea Galileja, Mikelanđela, Makijavelija i drugih.

1. Zlatno doba Atine, 5. vek p. n. e. Poklapa se sa vladavinom Perikla od otprilike 461. do 429. pre nove ere kada je Atina bila predvodnik Delijanske lige, saveza od više od deset okolnih država. Razvoj trgovine i proizvodnje i novonastalo bogatstvo omogućili su nezapamćen procvat filozofije, nauke, logike, matematike, pozorišta i umetnosti. Bilo je to vreme Euklida i Pitagore, Sofokla i Euripida, Hipokrata, Platona i Sokrata, Herodota i Tukidida. “Otkrivena” je demokratija. Po nepodeljenim mišljenjima, tada su postavljeni temelji naše civilizacije.

Na osnovu navedenog, mora se priznati da je ta Atina, slično kao i Rim nešto kasnije, bila veoma pristojno mesto za život. Ako niste siromašni, rob, stranac ili žena, naravno. E, upravo tu stižemo do možda i najvažnijeg pitanja – da li prosperitet neke države obavezno znači i boljitak sa sve ili makar za većinu njenih stanovnika. I upravo je to ono što naše vreme razlikuje od svih onih pobrojanih na našoj listi.

Prosečan životni vek širom sveta početkom 19. veka trajao je 31 godinu, 1950. 48, a sada je 71,5, a u više od 40 zemalja, uključujući skoro sve zemlje u zapadnom svetu, životni vek je duži od 80 godina. Sredinom 18. veka, 40 odsto dece umiralo je pre svog 15. rođendana. Danas je globalna smrtnost dece 4 procenta. U nordijskim zemljama i Japanu iznosi 0,3 odsto. Danas imamo najsavremenije lekove – antibiotike, vakcine, mapirali smo ljudski genom i bolji smo u dijagnostici, prevenciji i lečenju. Čitav niz bolesti kao što su malarija, difterija, polio, besnilo, velike boginje ili tuberkuloza gotovo su potpuno iskorenjene. Verovali ili ne, danas živimo u najmirnijoj eri u postojanju naše vrste, ratova je sve manje, a i manje ljudi umire u njima. Rej Kurzvejl, američki naučnik i futurista kaže: “Ljudi misle da je svet sve gori. Ono što se zapravo dešava je da naše informacije o tome šta nije u redu u svetu postaju sve bolje”. Stopa smrtnosti u ratovima je opala sa skoro 300 žrtava na 100.000 stanovnika tokom Drugog svetskog rata, do jednocifrenih brojeva tokom osamdesetih i na manje od 1 u 21. veku. Proizvodnja hrane je prevazišla potrebe čovečanstva, svet trenutno proizvodi 50 odsto više hrane nego što je neophodno da se prehrani celokupno stanovništvo planete.

Prema podacima koje iznosi Marian L. Tupi, sa Keto instituta u Sjedinjenim Državama, većina ljudi kroz celokupnu istoriju do 20. veka živela je sa ekvivalentom od 2 dolara dnevno. Danas je globalni prosek 35 dolara. Apsolutno siromaštvo padalo je sa 90 odsto u 19. veku, na 40 odsto 1980. godine, sve do 10 procenata danas. Glad je nekada bila uobičajena pojava, a prosečna potrošnja hrane u Francuskoj nije dostigla 2.000 kalorija po osobi dnevno sve do 1820-ih. Danas se globalni prosek približava 3.000 kalorija, a gojaznost je sve veći problem – čak i u podsaharskoj Africi. Rasizam, seksizam ili homofobija sreću se sve ređe, a kako ljudi postaju obrazovaniji i manje neupućeni, tako i sve manje njih osuđuje druge na osnovu boje kože, pola, fizičkog izgleda ili seksualnosti. Gotovo 90 odsto ljudi širom sveta 1820. godine bilo je nepismeno. Danas je više od 90 odsto čovečanstva pismeno. Još 1870. godine ukupna dužina školovanja za osobe od 24 do 65 godina iznosila je 0,5 godina. Danas je devet. U pomenutoj staroj Grčkoj i mnogim drugim kulturama žene su bile vlasništvo muškaraca. Tek 1893. godine na Novom Zelandu žene su dobile pravo glasa. Danas, jedino mesto gde žene nemaju pravo glasa su papski izbori u Vatikanu.

Putovanja po svetu, turistička i poslovna, nikada nisu bila lakša i dostupnija većem broju ljudi nego što su sada. Uživamo u svakodnevnim udobnostima koje smo počeli da podrazumevamo – kućna dostava, neograničen pristup informacijama i zabavi na svom telefonu, transport sa kućne adrese, stručna pomoć i konsultacije, medicinske ili pravne, često su potpuno besplatne. Čak i određeni kursevi sa najboljih svetskih univerziteta mogu se pohađati iz kuće i takođe su besplatni. Internet je ogroman broj usluga učinio delom naše svakodnevice – imejl, telefonski pozivi, direktne poruke, video i konferencijski pozivi, skladištenje podataka, mape i navigacija, muzika, filmovi i video-igre i vesti na raspolaganju su nam ponovo bez troškova. Na našim telefonima možemo komponovati muziku, snimati i obrađivati fotografije, snimati i montirati filmove, crtati i slikati, pisati i obrađivati tekst, voditi kućno ili poslovno računovodstvo, a broj aplikacija kojim se mogu zadovoljiti i najneobičnije potrebe dostiže desetine hiljada.

I sada, kada su nam razum i nauka doneli kvalitet života o kome se ljudi u proteklih šest hiljada godina nisu usuđivali ni da sanjaju, mnogi od nas su pomislili da im to sve automatski pripada i da se podrazumeva. Ipak, istorija nas uči da bilo koji napredak nije ireverzibilan, da su civilizacija, prosvećenost i kultura veoma osetljive biljke koje zahtevaju pažljivu i svakodnevnu brigu. Da su opasnosti mnogobrojne i da iracionalnost i mračnjaštvo ne odustaju lako.

Ako pogledamo opet onaj duh vremena o kome smo govorili na početku, deluje da odjednom znanje i intelekt postaju dosadni i suvoparni i imaju se povući pred tzv. duhovnošću, šta god to značilo. Ništa više ne vredi ni dvadeset godina školovanja, ni lično obrazovanje, ni planine knjiga, hiljade sati razgovora u kojima se brusila misao, ni socijalne veštine i artikulisan govor, ni logika ni zdrav razum, ni nataloženo znanje miliona umova koji su kroz vekove otkrivali kako naš svet funkcioniše, sve to postaje prevaziđeno i apsolutno nepotrebno, dovoljno je biti duhovan. I naravno, kroz neoprezno odškrinuta vrata naše kuće, koju su gradili Bertrandi Raseli, Ajnštajni, Pasteri, Njutni pokuljali su sveštenici i druidi svih boja, anarhisti i antiglobalisti, fejsbuk gurui, astrolozi su iz javnog prostora proterali astronome, astro-fizičare i astronaute i osvojili tapiju na prefiks astro-, numerolozi, gatare, beli magovi i vešci, pravoslavni mistici pristigli sa klinika za odvikavanje, TV voditeljke, joga letači, ziloti sumnjivih higijenskih navika, autohtonisti, apokaliptičari iščekuju neku tešku bolest ili stenu iz svemira, hrišćani se nadaju armagedonu, majci svih bitaka – ogavne li i besramne ideje, saliva se olovo, gata i bacaju tarot karte, taksisti jednom rukom voze, drugom rukom se krste kada prolaze pored crkava…

Reklo bi se da stvar duha nikada nije bolje stajala. Srećom, to sve tako deluje samo na površini, uvek su retrogradne ideje i koncepti bili glasni i medijima, poslovično sklonim zabavi a ne supstanci, mnogo zanimljiviji. Uz uspone i padove, intelekt i nauka, prosvećenost i kultura odnose prevagu. Budućnost je ipak svetla, kako se doskora govorilo i ako ne živimo u najboljem od svih mogućih svetova, činjenice govore da živimo u onom koji je najbolji do sada.