Sa ratovima u Ukrajini i Gazi, te sve izraženijom pretnjom Kine da interveniše na Tajvanu, geopolitika i spoljna politika, kao i uloge država u međunarodnim odnosima, ponovo su došle u fokus svetske javne i naučne scene. Nova knjiga Džona Miršajmera i Sebastijana Rozata pomaže nam da shvatimo da li je ponašanje država u međunarodnim odnosima racionalno i u čemu se racionalnost sastoji
Džon Miršajmer (1947), redovni profesor Univerziteta u Čikagu u penziji, veliko je ime u oblasti međunarodnih odnosa. Od početka osamdesetih objavio je više relevantnih knjiga koje su značajno doprinele boljem razumevanju specifičnih aspekata međunarodne politike i pružile osnove za efikasnije vođenje spoljne politike. Najnoviju knjigu How States Think. The Rationality of Foreign Policy (Kako države misle. Racionalnost spoljne politike), napisao je sa Sebastijanom Rozatom (1972). Ona je posebno je važna zbog nedavnih sukoba u Ukrajini i Gazi, sukoba koji su na velika vrata u središte javne i naučne pažnje vratili geopolitiku, spoljnu politiku i rat, ali i čestog mišljenja u stručnoj i laičkoj javnosti kako su svetski lideri koji započinju oružane intervencije megalomani, iracionalni ili čak ludi.
Miršajmer i Rozato su pripadnici realističke škole u međunarodnim odnosima, škole koja se oslanja na racionalističku tradiciju u društvenim naukama, iako ne i na samu teoriju racionalnog izbora. (Naslov knjige je verovatna aluzija na Džarvisovu knjigu How Statesmen Think: The Psychology of International Politics iz 2017. godine). Realizam tvrdi da je primarni cilj svake države zaštita sopstvenog opstanka i bezbednosti. Ovo proizilazi iz prirode međunarodnih odnosa, jer u nima ne postoji viša vlast ili pravni poredak na koji se možete pozvati ako vas neko ugrožava. Države su ostavljene same sebi, te je za njih najvažnije da opstanu i budu bezbedne. Tek kada su ove dve stvari obezbeđene, države mogu početi da se bave drugim pitanjima (zaštita čovekove okoline, ekonomija, privreda, kultura itd). Konačni cilj svake države je da stekne što više moći i postane hegemon, jer takva pozicija obezbeđuje sigurnost i opstanak. Miršajmer ovo naziva “ofanzivnim realizmom”, čime dovodi u pitanje ideju “večnog mira”, sugerišući da težnja za dominacijom i priroda međunarodne politike generišu neprekidnu borbu za moć. (Definiciju ofanzivnog realizma Miršajmer je izložio u knjizi Tragedija politike velikih sila iz 2001.)
Uzimajući u obzir da države deluju u ovakvom okruženju, knjiga How States Think bavi se pitanjem da li su države racionalne u svojim međunarodnim aktivnostima, naročito kada ulaze u oružane sukobe. Deo odgovora na ovo pitanje već proizilazi iz definicije realizma u međunarodnim odnosima. Čim se države bave svojom bezbednošću kao primarnim pitanjem, one mora da su racionalne. No to je samo početna premisa. Da bismo rekli da su države racionalne, neophodno je da države spoljne politike zasnivaju na pouzdanim (kredibilnim) teorijama, a postupke temelje na sveobuhvatnoj raspravi (deliberaciji) u kojoj učestvuje veliki broj činilaca.
Pouzdane teorije u međunarodnim odnosima oslanjaju se na realistične pretpostavke, imaju empirijsku podršku i nemaju unutrašnje kontradikcije. Na primer, teorija sukoba civilizacija i teorija o rasnoj superiornosti nisu pouzdane kao vodilje u spojnoj politici, jer se temelje na pogrešnim pretpostavkama i nemaju empirijsko utemeljenje. Nasuprot njima, realizam ili teorija o liberalnom međunarodnom poretku jesu kredibilni. Usvajanje kredibilnih teorija ključno je za racionalnu spoljnu politiku, jer omogućava donošenje odluka na osnovu validnih i pouzdanih informacija.
ČEMU UČI ISTORIJA
Istražujući događaje iz 20. i 21. veka (knjiga ne ide dalje od početka 21. veka), Miršajmer i Rozato detaljno analiziraju 14 spoljnopolitičkih odluka (događaja) kojima su države započele rat, ušle u oružani sukob sa nekom drugom državom ili vojno intervenisale u drugoj državi. Pažnju privlači stav autora o nekim odlukama koje se i danas smatraju iracionalnim, ali za koje autori tvrde suprotno. Radi se o odlukama Nemačke da započne Prvi svetski rat 1914, Japana da napadne Ameriku u Perl Harburu i Hitlera da napadne Sovjetski Savez 1941. godine. Autori smatraju da su ove odluke bile racionalne, jer su proizašle iz temeljne diskusije koja se vodila unutar političkih i vojnih krugova koji su donosili ovako važne odluke.
Drugim rečima, uprkos uvreženom mišljenu da su vođe Nemačke i Japana u ovim slučajevima bile iracionalne, a svi ostali slepo pratili njihovu iracionalnost, knjiga pokazuje da su ovakve odluke proizašle iz jednog šireg konsenzusa unutar vladajuće elite. Štaviše, sve odluke proizašle su iz kredibilnih teorija o međunarodnim odnosima, u ovom slučaju iz teorije ravnoteže moći. Ova teorija sugeriše da države donose odluke kako bi sprečile narušavanje ravnoteže moći koje bi moglo štetiti njihovim interesima ili kako bi iskoristile prilike za povećanje svoje moći. Premisa teorije je ova: ako je rat sa protivničkom silama neizbežan, onda je strateški pametnije da sukob započne ranije, kada je napadač u povoljnijem položaju, a ne kasnije. Ovo je, prema autorima, bila ideja vodilja Nemačke 1914. godine, te Japana i Nemačke 1941. godine.
Autori razmatraju i iracionalne odluke. Tu spadaju odluke imperijalne Nemačke da izgradi moćnu mornaricu s namerom da izazove Britaniju početkom 20. veka, Britanije da ne reformiše vojsku za borbu na evropskom kontinentu krajem tridesetih godina, Amerike da izvrši invaziju na Zaliv svinja 1961. i Irak 2003. godine. U svakom od tih slučajeva vladina politika oslanjala se na neku nekredibilnu teoriju, argumente vođene emocijama ili je pak proizašla iz nedeliberativnog procesa, tj. uz značajno protivljenje jednog dela vladajuće elite.
Miršajmer i Rozato knjigu završavaju raspravom o pitanju koje već dugo muči politikologe, kako one koji se bave domaćom javnom politikom, tako i one koje se bave međunarodnom odnosima. Radi se o pitanju moralnosti ovakvih stavova. Moralni argumenti u međunarodnim odnosima sugerišu da racionalno donošenje odluka treba da dovede do mira i saradnje među državama. Ova kritika pretpostavlja da će, ako države dosledno koriste racionalnost, prepoznati da su borba za moć i rat kontraproduktivni i da ih stoga treba izbegavati. Autori, međutim, kažu da ovaj pogled poistovećuje racionalnost sa moralnim imperativom za mir. Politička teorija kakva se izlaže u ovoj knjizi nije normativna, već eksplanatorna. Bavi se pitanjima kako se države ponašaju, a ne kako treba da se ponašaju. Racionalnost se ovde tretira kao proces donošenja odluka zasnovan na logičkoj analizi, strateškom izračunavanju i proceni najučinkovitijih sredstava za postizanje specifičnih ciljeva ili interesa, bez nužnog razmatranja moralnih ili etičkih posledica. Postoji samo jedan razlog zašto autori, kao realisti u međunarodnim odnosima, ovako gledaju na racionalnost – tako se u međunarodnim odnosima ponašaju države.
TRAGANJE ZA ODGOVORIMA
Očekivano, u knjizi se ne pominju trenutni sukobi koji zaokupljaju svakodnevnu pažnju akademske i političke javnosti u poslednje dve godine. No, kao i svaka dobra knjiga, How States Think nudi teorijske alate pomoću kojih možemo (ako ih prihvatimo) da objasnimo i trenutne i očekivane oružane sukobe u Aziji. Radi se o rusko-ukrajinskom ratu, oružanom sukobu u Gazi i potencijalnoj kineskoj vojnoj intervenciji na Tajvanu. Kada pročita ovu knjigu, čitalac može samo pokušati da odgovori na ova pitanja ako se zapita da li su odluke da se započne sukob racionalne, tj. da li su utemeljene u pouzdanim teorijama i da li su proizašle iz temeljne diskusije o opravdanosti sukoba.
Prevod ove knjige na srpski jezik bio bi od koristi svima koji se direktno ili indirektno bave spoljnom politikom, a neophodno im je da razumeju ponašanje velikih sila i oružanih sukoba. Međutim, značaj knjige prevazilazi spoljnu politiku i međunarodne odnose. Kada geopolitička pitanja izbiju u prvi plan, ona imaju moć da utiču na međunarodnu i nacionalnu ekonomiju, te javnu i unutrašnju politiku svih zemalja, kako onih koje su uključene u trenutne geopolitičke procese, tako i onih koje nisu. Ova knjiga je, prema tome, korisna i za ekonomiste, analitičare javnih politika i političke analitičare.
Autor je redovni profesor FPN u Beogradu
Sukob na Bliskom istoku se nastavlja novim američkim udarima na Iran i presretanjem napada zemalja Zaliva. Iran tvrdi da je ciljao nekoliko američkih vojnih lokacija u regionu nakon najnovijih udara
Upravni sud usvojio je tužbu bivšeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića i poništio odluku Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) iz novembra 2025. godine
Valerij Zalužni, bivši glavnokomandujući ukrajinske vojske i ambasador u Londonu, kaže da je tehnološka revolucija na ratištu stvorila pat-poziciju u kojoj pojedinačne taktičke pobede gube na značaju. Otvoreno kritikuje „prevaziđenu“ stratešku kulturu NATO alijanse i poručuje da će pobednika u ratu odlučiti društvena izdržljivost, a ne pomeranje linije fronta
U Iranu je za dva dana američkih vazdušnih udara poginulo najmanje 14 ljudi, a ranjeno još 78, saopštilo je u četvrtak iransko Ministarstvo zdravlja. Teheran udarc uzvraća po država Persijskog zaliva
U albanskim protestima mogu se prepoznati odjeci dugotrajnih demonstracija u Srbiji protiv klijentelizma i nedostatka odgovornosti vlasti, piše Gardijan
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
