58. Bitef
Da li lepota može da spase svet
O slobodi, pravima čoveka, starenju, silovanju, planeti, pozorištu, i mnogim drugim nama sada važnim stvarima, govoriće 10 predstava novog Bitefa, za koje je već prodato 60 odsto karata
Duh vremena: Al Paćino između Bronksa i grada Korleone
Sani Boj, stidljiv a opasan – i sam sa svojim egom
Na filmu: Majkl Korleone, naravno sin Don Korleonea, drugi Kum, hladan kao led, neko ko može da potegne pištolj sakriven u toaletu i da prosvira metak kroz glavu korumpiranog policajca, neko ko može da kaže svojoj ženi Kejt da je nikada nije lagao lažući pritom, neko ko daje poljubac smrti svom brat Fredu – a inače, večiti neženja koji bi radije pristao da ujutru nađe odsečenu konjsku glavu u svom krevetu nego da novinaru išta poveri o svom neobičnom ljubavnom životu
Duh vremena: Fabrika snova, opasno delo
Više od igre Alena Delona
Globalna zvezda francuske kinematografije; lepotan, muški pin-up i neka vrsta svetog čudovišta čvrstog karaktera, latinski ljubavnik i dete koje ne zna sa čim se igra; glumac Alen Delon živeo je intenzivno uz gracioznost i nasilje, progresivna dela i reakcionarnu ideologiju, a kraj života je dočekao poput nemoćnog kralja Lira u agoniji zavađene porodice
Olimpijske igre u Parizu
Gol u poslednjem sekundu: Pobeda Srbije za polufinale Igara
Vaterpolo reprezentacija Srbije pobedila je Grčku sa 12:11 (3:3, 2:3, 4:2, 2:4), i izborila je plasman u polufinale, a gol odluke je postigao Nikola Jakšić sa zvukom sirene
Sport i život: Olimpizam, amaterizam i grčko poreklo Evrope
Srebrni pehar vodonoše Spiridona Luisa, prvog maratonca
Kako je Spiridon Luis, nepismeni vodonoša iz Atike bez mnogo mogućnosti u životu, pobedio u prvom maratonu na Olimpijskim igrama u Atini 1896; uticao na moderni olimpizam više od bilo koga, osim Pjera de Kubertena; odbio besplatno brijanje do kraja života; uručio Hitleru grančicu mira sa svete masline u Olimpiji; vratio se u svoje selo Marusi i umro u martu 1940, nekoliko nedelja pre nego što su u Grčku upali Italijani
Duh vremena: Rađanje muzike iz grčke tragedije
San o slobodi Mikisa Teodorakisa (2)
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
Duh vremena: Rađanje muzike iz grčke tragedije (1)
San o slobodi Mikisa Teodorakisa
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
Palić 2024. prvi deo
A što bismo političnost krili?
Iznenađuje to što, sasvim oprečno od onoga što se na istom mestu, na Letnjoj pozornici u palićkom parku, moglo videti prethodnih leta, predstavljene filmove odlikuje i u isti kontekst smešta upadljivo odsustvo očiglednije političnosti, dok je polifonija, kulturološka i svetonazorska, na sreću i dalje tu, kao efektna i prikladna “uteha”
Festival evropskog filma Palić
Otvoren festival na Paliću: Zvižduci za zvaničnike, nagrada za Anicu Dobru
U subotu (20. jula) na Paliću je otvoren Festival evropskog filma. Na otvaranju su se obratili i državni sektretar u Ministarstvu kulture Miomir Đorđević i predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković. Njih su dočekali uzvici i negodovanje publike. Nakon toga dodeljene su i nagrade, a nagrada „Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca dodeljena je glumici Anici Dobroj
Komentar
Šolcov dil sa Srbima: Nama litijum, vama Vučić
Hitanje kancelara Olafa Šolca u Beograd pokazuje koliko je litijum vanredno važan Nemačkoj. Stvar je pikantna jer Aleksandar Vučić prvi put otvoreno kreće protiv volje većine naroda
Festivala evropskog filma Palić
Vreme vas vodi na Palić: U subotu počinje festival evropskog umetničkog filma
Počinje 31. izdanje Festivala evropskog filma na Paliću, kao jedan od najbitnijih kulturnih događaja u Srbiji. Petoro čitalaca, „Međuvreme” u nedelju vodi na projekciju dva filma „Svetlost bledi“ reditelja i direktora fotografije Fedona Papamihaela koji je gost festivala, a onda i na film Runara Runarsona „Kad svane dan“
Povodom knjige
Kako film opisuje novinarstvo
Kako je medijski magnat odvratio gledaoce od filma koji ga pokazuje u negativnom svetlu, kako je zbog jedne lepe žene u cvetnoj haljini Felini snimio film o paparacu, zašto je Bernstin poklonio Hofmanu svoj sat i slični detalji, deo su važne studije Sanje Domazet i Maje Vukadinović Novinarstvo i film, u kojoj analiziraju ta dva osnovna stuba demokratskih sloboda
Intervju
Ksenija Đurović: Zbog Bitefa, Komedi Fransez će prvi put doći na Balkan
Ksenija Đurović, deo selektorskog tima festivala Bitef, objašnjava da im je u dovođenju najstarijeg pozorišta na svetu u Beograd pomogao sticaj srećnih okolnosti. Osim Komedi Fransez, ove godine će se prvi put videti i uzimanje droge GHB
In memoriam
Umrla je Anuk Eme, francuska zvezda filmova „Dolče vita“ i „Jedan čovek i jedna žena“
Preminula je Anuk Eme, zvezda filmova „Dolče vita“ i „Jedan čovek i jedna žena“ Francuska glumica je i jedna od glavnih predstavnica novog talasa 60-ih godina, koja je sarađivala sa Federikom Felinijem, Žakom Demijem i Klodom Lelušom. Preminula je u 92. godini
Nagrade
Priče koje su morale biti ispričane
Tekst iz nedeljnika “Vreme” je u žestokoj konkurenciji ušao među sedam najboljih na svetu i dobio posebnu pohvalu žirija nagrade True Story Award. Evo kako je bilo na festivalu u Švajcarskoj
Mediji
Tekst iz nedeljnika „Vreme“ među sedam najboljih na festivalu True Story Award
Reportaža „Papagaji vredni kao kokain“ dobila je posebnu pohvalu žirija True Story Award na festivalu koji okuplja novinare iz celog sveta u švajcarskom Bernu
Papagaji vredni kao kokain
Tekst iz „Vremena“ u igri za svetsku nagradu za reportažu
Reportaža o švercu egzotičnih ptica iz Afrike preko Srbije do zapada Evrope našla se u najužem izboru za True Story Award, nagradu koja se dodeljuje u Švajcarskoj
Pojas Gaze
Pakao preživljavanja u Rafi: Na udaru Izraela
Pre nego što je izraelska vojska 7. maja preuzela kontrolu nad palestinskom stranom graničnog prelaza Rafa, Ajman Mgamis i deo njegove porodice uspeli su da pređu u susednu zemlju. Ranije ove godine, izraelska vojska naredila je stanovnicima istočne Rafe da se evakuišu u Al Mavasi, peščano područje za koje humanitarne agencije kažu da je neprikladno za život
Muzika i politika
Finale Evrovizije: Politika u senci muzike, glamura i kiča
Malme se priprema za finale Evrovizije na kome će nastupiti 26 takmičara. Na ulicama su kordoni policije, a prema švedskim medijima, pojačanje pruža i norveška i danska policija. Organizatori ističu da na takmičenju nema mesta politici
Muzika i politika
Evrovizija između dva rata
U jeku dva rata u Malmeu se bliži finale ovogodišnjeg Eurosonga. Organizatori neprestano ponavljaju da tu ima mesta samo muzici, a ne i politici, ali ih stvarnost demantuje. I tako već decenijama
Zaštita životinja
Popis belih roda: Građani se pozivaju da pomognu da se prebroje
Počeo je prvi krug popisa belih roda u Srbiji i trajaće do 31. maja, a koordinatorka ovogodišnjeg Međunarodnog popisa belih roda Kristina Milošević za „Vreme“ kaže da putem monitoringa prate brojnost ptica, te da se na taj način mogu odrediti i neophodne mere zaštite. Pozivaju i građane da učestvuju u prebrojavanju roda
Napad na Izrael
Zvaničnici niza zemalja osuđuju iranski napad na Izrael
Sjedinjene Američke Države, Kanada, Velika Britanija, Nemačka, papa Franja,,, osuđuju napad Irana na Izrael. Aleksandar Vučić očekuje smirivanje situacije, ali samo privremeno
LBGT+
Vatikan se protivi promeni pola, surogat roditeljstvu i teoriji roda
Vatikan je objavio deklaraciju „Dignitas infinita" (Dostojanstvo beskonačnosti) nakon oštrog konzervativnog otpora, posebno u Africi, protiv svog dokumenta o LGBT pitanjima
Stazama Vojislava Šešelja
Rat Vučićevih jurišnika protiv univerziteta
Stvara se nova, nategnuta, ali ipak većina koja može da kontroliše problematične univerzitete, fakultete, nastavnike i studente. Ako ne uspe tako, tu su druge oprobane metode. Lepo je imati za studenta prorektora Damjana Vakanjca da mimo svih zakona, procedura, ovlašćenja i na osnovu očigledno izmontiranog snimka starog godinu dana, traži otpuštanje profesora čiji mu se stavovi ne sviđaju, koji može da skupi momke spremne da stave lance na vrata Filozofskog fakulteta, organizuje ketering, logističku i političku podršku i u izobilju čeka dalja uputstva. Zgodno je pri ruci imati momke spremne da usred dana stave maske, sednu u auto i bezbrižno bacaju izmontirane i uvredljive flajere ispred Fakulteta političkih nauka tokom Nastavno-naučnog veća. Nije to neki rizik. Znaju oni da nadležne institucije neće reagovati, a da će ih veliki broj medija i odabrani predstavnici vlasti podržati i zaštititi
Politika i društvene mreže
Zelenski je kralj Instagrama, Vučić lider na Balkanu
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ima najviše pratilaca na Instagramu od svih evropskih šefova država, uključujući i monarhe. Vučić je najpopularniji na Balkanu
Kultura sećanja
Cipele i čizme
Tri memorijalna kompleksa u Budimpešti svedoče o različitim istorijskim epohama, izazivaju burne reakcije “suparničkih” strana, a govore pre svega o veoma razvijenoj i odgovornoj kulturi sećanja naših severnih suseda