Uprkos obećanjima, novi Program za retke bolesti za 2023. godinu nije urađen. Svrha Programa jeste da omogući pravovremenu dijagnostiku, efikasno lečenje i unapređenje kvaliteta života obolelih od retkih bolesti. Iz NORBS-a upozoravaju na hitnu potrebu za izradom i usvajanjem novog strateškog dokumenta
Za dve i po godine u Srbiji je oživelo 2.650 seoskih kuća. Trećina novih stanovnika sela zamenilo je gradske adrese za seoske, a interesovanje i dalje raste. “Do sada je 10.000 ljudi dobilo seoske prazne kuće, što je jedna manja opština, poput Ade u Vojvodini ili deset Crnih Trava na jugu Srbije. To je nešto najbolje što se trenutno u našoj zemlji događa, ali i što će se nastaviti”, kaže za “Vreme” ministar za brigu o selu Milan Krkobabić
Manipulacija na izborima podrazumevala je „operaciju Frankenštajn“, u koju su upregnuti svi resursi vladajuće stranke i države – od policije do autobuskih prevoznika, piše u autorskom tekstu za „Vreme“ Đorđe Pavićević.
Do sada prikupljeni dokazi ne upućuju na zaključak o postojanju dovoljno uverljivih navoda i jasnih indicija da je u slučaju Nikole Sandulovića došlo do zlostavljanja, navodi Tužilaštvo
Reakcije iz Evropske unije i sveta se gomilaju i sve govori u prilog tome da će se formirati međunarodna komisija koja bi utvrdila i otklonila izborne nepravilnosti u Srbiji, kaže za „Vreme“ zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović
Kina planira da tokom ove godine završi testove i proizvodnju prototipa modela "CR450" domaće proizvodnje brzih vozova serije Fuxing, koji mogu dostići brzinu i do 450 kilometara na sat. Najbrži vozovi na svetu mogu da postignu brzine do preko 600 kilometara na sat. Rekord u brzni oborio je voz iz Japana
Nakon priče o kol centru Srpske napredne stranke koju je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) objavio krajem novembra, Transparentnost Srbija podnela je prijavu Agenciji za borbu protiv korupcije zbog sumnje da je ova stranka prekršila zakone. SNS je negirao ove tvrdnje, a novinarka CINS-a Ivana Milosavljević kaže za “Vreme” da se niko iz Agencije nije ni potrudio da potvrdi ili negira navode koje je javno iznela
Dvadesetak ljudi, među kojima su bili poznati desničarski ideolozi, privrednici – ali i aktivni političari – navodno su kovali „master-plan“ kako da Nemačku „vrate Nemcima“, otkrivaju mediji
Fejsbuk i Instagram će skrivati od maloletnika sadržaj o samopovređivanju. Novinarka An Mari Ćurčić, jedna od tvoraca platforme “Za tebe #važno je”, za “Vreme” kaže da bezbednost dece na internetu zavisi i od toga koliko ih odrasli obrazuju o internetu
Da li je to u toku “bombaški proces” širokog zahvata – ili prosto stari, dobri gleichshaltung – kojeg je “slučaj” Vesne Mališić samo simptom, ali simptom za čije se neprepoznavanje pada na prvoj godini
Tablice više nemaju nalepnice, građanima koji imaju pasoš Republike Kosovo više ne trebaju vize za EU, a jedini građani kojima za sada trebaju jesu Srbi sa Kosova koji imaju Srpske pasoše izdate od Koordinacionog tela
Silnu sam hartiju namrčio i duge sate posvetio dokazivanju efikasnosti privatnog sektora i potrebe podsticanja njegovog maksimalnog uspona. Međutim, intenzivna interakcija naših privatnih televizija sa njima toliko bliskim predsednikom republike u meni je pobudila ozbiljne sumnje u generalnu superiornost privatnog sektora i usadila mi neporecive elemente rezervisanosti i skepticizma
Više od 3,7 milijardi ljudi ili 46 odsto svetske populacije, koja zajedno daje 54 odsto globalnog BDP-a, tokom ove godine će u 76 zemalja moći da bira predsednike ili poslanike. U izbornoj groznici će biti najveća sila na svetu (SAD); najmnogoljudnija država (Indija); najveći trgovinski blok (Evropska unija); najveća muslimanska država (Indonezija); najveća zemlja španskog govornog područja (Meksiko); teritorija mogućeg sukoba dveju najvećih supersila ovog veka (Tajvan); kao i u dve zemlje u ratu – Rusija i (možda)Ukrajina
Možda je trenutni zastoj u prilivu američke pomoći Ukrajini zaista božićni poklon Putinu, kako je upozoravao Bajden, ali ruski predsednik slavi po drugom kalendaru, tako da još uvek može da ostane bez darova. Stoga u duhu ovdašnjeg prazničnog raspoloženja većina veruje da će se postići dogovor u Kongresu, ali dok dođe do toga, vreme praznovanja biće daleko iza svih
"Sa vrlo konzervativno urađenom analizom možemo da govorimo o nekoliko desetina hiljada novih birača za koje verujemo da su nelegitimno dovedeni u Beograd. Saznanja koja imamo upućuju da su mnogi za to dobijali novac. Ne samo oni koji su dolazili u Beograd da glasaju, već su novac dobijali i oni koji su ih primali na svoje adrese da budu prijavljeni. Prodavali su prebivalište za novac"
Izborni uspesi Aleksandra Vučića – političara koji nikada nije pobedio na izborima koje nije sam organizovao – počinju serijom vanrednih izbora koja kreće 2014. godine, i od tada je izborni proces postao deo sistema vladavine “moćne mašine SNS-a”. U tom periodu, udahnut je život stvorenju koje obezbeđuje sigurne glasove, ucenjuje ljude, upravlja institucijama, donosi zakone, kontroliše medije, tuži i sudi, štiti i tuče, raspisuje tendere, sklapa ugovore, a sve je povezano u jednoj tački - u izborima koji se moraju dobiti po svaku cenu. I tek nakon izbora 2023. u stanju smo da sklopimo celu sliku. Kako se boriti protiv takvog čudovišta i koje su njegove snage i slabosti
Srbi sa severa su utišani, njihov bunt je ugušen, njihova samostalnost od Prištine poništena. Dokumenta će biti kosovska, struju će se plaćati Prištini ili je neće biti, granica će biti poštovana i neće biti šverca iz centralne Srbije. Tako izgleda “mirna reintegracija” severa Kosova, nalik onoj u Slavoniji u Hrvatskoj
“Zadatak ProGlasa bio je od početka da probudi ljude da se zainteresuju za svoju stvarnost, jer samo tako jedno društvo može ići napred i menjati se na bolje. Za to je potrebno vreme. Ali sve ovo što se dešavalo, zaključno sa nezabeleženom krađom glasova i izbornim inženjeringom koji niko od nas nije mogao da predvidi, obesmišljava sam čin izbora, razara osnove demokratskog mišljenja i uništava svaku pomisao na civilizacijski iskorak, toliko neophodan ovoj zemlji i njenim ljudima. Pitanje je da li ćemo mi, kao društvo, imati snage da se sa nečim takvim izborimo. Isto vredi i za ProGlas, ali će društvu s njim biti svakako lakše da tu borbu vodi”
U najboljem slučaju, možda se može desiti da izbori u Beogradu budu raspisani na proleće, sa drugim lokalnim, ali pod izlikom da nije bilo moguće formirati stabilnu većinu u gradskom parlamentu. Kao neka vrsta kompromisa. Neće se vlast naravno potresti zbog pretnji o prekidu evropskih integracija, jer ih tako što nikada i nije interesovalo. Ali, zbog svoga kleptomanskog karaktera, ne bi da baš ostane bez evropskog novca
Ako su izbori posle 2012. godine bili pretvoreni u fabriku za proizvodnju podrazumevanog legitimiteta režima, specifičnost ovih sastoji se u tome što je taj legitimitet doveden u pitanje. Ne možete se pozivati na legitimitet koji je tako dokumentovano osporen. Na koji način će režim sada nastojati da ga obnovi? Jedan put jeste taktiziranje, popuštanje i nalaženje pogodnog izgovora za ponavljanje izbora u Beogradu. Drugi put jeste zaoštravanje odnosa prema političkoj opoziciji i naglašena kooperativnost u međunarodnim odnosima
Mislim da bi neprihvatanje ulaska u institucije u kombinaciji sa različitim vidovima građanske neposlušnosti i konstantnim pritiskom na sve relevantne međunarodne faktore da ne priznaju rezultate izbora i uskrate partnerstvo i podršku autokratskom režimu, jedino moglo dati rezultat
Morgan Lojd Malkolm: Mama; režija Nebojša Bradić; Atelje 212
Karl Uve Knausgor: Jutarnja zvezda; prevod s norveškog Radoš Kosović; Booka, Beograd, 2023.
Debi američke grupe Violent Femmes najbolji je rok album o tinejdžerskom životu svih vremena. Malo je reći da je spasao muziku
Da će nas takve spasiti umjetna inteligencija zvuči zato više kao loš vic nego naučna teorija. Loš i star vic zapravo. Jer su nam taj isti vic pričali i prije dvadeset godina samo što nas je tada obećavao spasiti Internet. A nekada prije valjda televizija
Arhitektura je uvek bila odraz stanja celog društva i to važi i sada. Zato je, po mom mišljenju, važno da ljudi generalno ne gube kontakt sa osnovnim originalnim principima svog postojanja na Zemlji i da umeju njima bar povremeno da se vode, jednako u ličnom i u profesionalnom životu. Naša civilizacija treba da napusti zanos kontinuiranim rastom i neumerenim gomilanjem materijalnih vrednosti. Tako bi se možda moglo izlečiti društvo, a sa njim i slika njegove reprezentativne arhitekture
