Godišnji izveštaj o stanju u domaćoj gejming industriji koji kreira i objavljuje Asocijacija industrije video igara Srbije (SG) pokazuje kontinuiran i stabilan rast domaćeg tržišta video igara. Nedostaju obrazovni programi na državnim fakultetima za nove talente
Švajcarski list „Noje cirher cajtung“ piše da veliki broj Rusa u Beogradu donosi promene u gradu, ponovo. Ruska intelektualna elita je između dva svetska rata dala veliki dopirnos srpskoj arhitekturi, nauci, ali i noćnom životu. Danas njihovim stopama idu takozvani ekonomski i politički nomadi koji na svoj način od Beograda prave dom
Vajarka Julijana Kiš o vremenu studentskih demonstracija u Beogradu 1968. kad je milicija u zgradi Akademije tukla “sve što liči na čoveka” pa i Veneru od gipsa, i o umetnicima s kojima se družila, a koji su obeležili epohu punu mirisa duvanskog dima, vinjaka i genijalnosti
“Meni je, priznajem, potpuno neshvatljivo – ko god da se prepozna – da preživeli akteri scene o kojoj govorimo ćutke posmatraju urbanističku destrukciju i iživljavanje koje se nad Novim Sadom već duže vreme sprovodi. Naočigled ‘uglednih zvanica’ ubrzano se devastira grad u kom žive – njegov urbani duh, priroda – dok oni, volterovski kazano, obrađuju vlastiti vrt”
“Neki analitičari bliski SNS-u pominju beogradske izbore na jesen 2023. pa bi to moglo da navede na pomisao da oni znaju nešto što mi ne znamo. Međutim, mislim da će, ako bude parlamentarnih izbora, oni biti spajani sa pokrajinskim i lokalnim, a vrlo komplikovano izgleda da vi u više od 100 lokalnih samouprava, u kojima slede redovni izbori, izazivate veštačke krize kako bi se i tamo išlo na prevremene izbore. Iz tog ugla, parlamentarni izbori na proleće 2024. godine deluje mi mnogo realnije nego na jesen 2023.”
Novi Pazar. Na ulicama hiljade mladih ljudi, scena kakva se ne viđa u drugim manjim gradovima u Srbiji, u restoranima se čeka 18.01 da odjekne top sa tvrđave i označi početak iftara, večere kojom se prekida ramazanski dnevni post
Nakon što je Nemanja Vidić povukao svoju kandidaturu za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, Dragan Džajić je ostao jedini kandidat i biće danas izabran na tu funkciju. Ko su ljudi koji su Vidiću jasno stavili do znanja da nema nikakve šanse i koji će danas izabrati svog predsednika?
Ekonomista Dragan Radović već godinama unazad skreće pažnju javnosti (za to zainteresovanoj) na ogromne ekonomske posledice gubitka električne energije u “prenosu”. Kao jedinicu za lakše razumevanje koristi poređenje da je taj gubitak toliko ogroman da predstavlja količinu godišnje proizvodnje Đerdapa 1; ako bi to bilo iz termosektora, on kaže da se sagori količina lignita zapremine i veličine planine Rtanj da bi se proizvela električna energija koja se isporuči iz mesta proizvodnje, ali nikada ne stigne do mesta na kome bi se potrošila i, naravno, naplatila
Dragan Džajić još uvek nije ni reč prozborio, a čini se da ni Aleksandar Vučić još nije do kraja prelomio i sve su opcije i dalje otvorene: da sve prođe po do sada praktikovanom scenariju i Džajić bude ubedljivo izabran, ili da se delegatima naloži, kao što je to bilo u oktobru, da bojkotuju sednicu i nastavi se v. d. stanje u FSS-u ili da nekim čudom vlast posluša javnost, navijače, proslavljene fudbalere i trenere i okrene se Vidiću
Da bismo potpuno razumeli tržište nekretnina u Srbiji, odnosno eksploziju izgradnje i vrednosti kvadrata, pa i pogledali u budućnost, moramo se vratiti nekoliko koraka unazad. Nekretnine su ovde izuzetno dobar posao pre svega za vlasnike naših života. Naša ekonomija se u dobroj meri upravo zasniva na građevinsko-investitorskoj industriji. Interesantno je to područje jer se na njemu može prati ogroman novac, onaj dakako nezakonito ili poluzakonito stečen
Tek nekoliko gradova u Srbiji ima više od deset kilometara staza namenjenih svakodnevnom biciklističkom saobraćaju. Beograd i Novi Sad imaju trećinu manje biciklističkih staza od planiranih. Ove godine poginulo je već osam biciklista. DRI kaže da infrastruktura u Srbiji nije prilagođena biciklistima
Kotor i Novi Sad, gradovi sa bogatom kulturnom baštinom, muče problemi prisutni i u drugim delovima Zapadnog Balkana: neadekvatna zaštita i loše održavanje nekih od najreprezentativnijih objekata kulturnog nasleđa. O tome je, između ostalog, bilo reči na konferenciji “Vrijeme kreativnosti”, koja je prošlog vikenda održana u Kotoru
