Zborovi građana predstavljaju jedan od retkih oblika neposredne demokratije u Srbiji, ali se retko koriste. Iako zakon omogućava njihovo organizovanje na lokalnom nivou, podaci pokazuju da su u prethodne dve decenije bili aktivni samo u pojedinim opštinama. Da li bi oživljavanje ovog mehanizma moglo doneti promene u političkom životu zemlje
Među pobunjenim studentima i građanima stvorena su očekivanja da bi 15. mart mogao da bude početak kraja naprednjačke vlasti. Sa druge strane Aleksandar Vučić govori o kraju početka „nezakonitih“ protesta i „obojene revolucije“. Da li je subota zaista „Dan D“, kako je predstavljaju režimski mediji? Šta planiraju studenti, a šta naprednjački stratezi
Zastareo prekršajni postupak protiv Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, zbog toga što je pod dejstvom narkotika izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su lakše povređene dve žene
„Uvođenje vanrednog stanja je jedna od opcija u zavisnosti od toga šta će se 15. marta događati na ulici. Vučić priželjkuje incidente“, kaže za „Vreme“ poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta
Ministar kulture u ostavci Nikola Selaković nije fizički napadnut, kako su to tvrdili tabloidi i nosioci vlasti, ali i on sam, već je napadnut isključivo verbalno, saznaje „Danas“. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da se M. T. svakako tereti za ugrožavanje sigurnosti, pa da detalji incidenta nisu ni važni
„Vreme“ objavljuje fotografiju koju je tužilaštvo u Novom Sadu izuzelo iz predmeta. A onde se vidi da je vojvođanska premijerka Maja Gojković glavna zvezda svečanog otvaranja Železničke stanice. No nju, za razliku od bivšeg ministra Gorana Vesića, optužnica volšebno zaobilazi
Nakon odlaganja tradicionalnog Festa, studenti u blokadi odlučili su da održe sopstveni filmski festival – Blokadni Fest. Šta su za posetioce festivala studenti pripremili od 9. do 16. marta
Iako mnogi veruju da u svojim kuhinjama imaju pravi med, istraživanja pokazuju da je tržište preplavljeno falsifikatima. Kako prepoznati lažni med i zbog čega je on toliko prisutan
Na Međunarodni dan žena u subotu (8. mart) u Srbiji pored protesta „Žene u prvim redovima“ i Osmomartovskog marša, studenti u blokadi u Beogradu pozvali su i na skup „Studenti i radnici – rame uz rame“. Studentkinje se nadaju da opšta pobuna može biti dobra i za prava žena
Novinska agencija Asošijeted pres (AP) izveštava o masovnim protestima širom Srbije, ocenjujući ih kao odgovor na poziv studenata i univerziteta za generalni štrajk u borbi protiv korupcije
Studenti su pozvali na još jedan „generalni štrajk“. „Vreme“ je pratilo šta se 7. marta događalo širom Srbije, gde se protestovalo, šta se blokiralo i ko se sve odazvao pozivu na obustavu rada
Ansambl predstave „Što na podu spavaš“ posvetio je aplauz studentima, a publika Kazališta „Gavela“ u Zagrebu je to rado prihvatila
„Razmere državnog nasilja i zastrašivanja u Srbiji su krajnje alarmantne”, stoji u saopštenju koje je potpisalo više od 130 evropskih organizacija civilnog društva
Šestog marta uveče u Pionirskom parku šatore su razapeli mladi ljudi koji sebe nazivaju „studentima koji žele da uče“. Predvodi ih Miloš Pavlović, paradni student koga SNS vodi po svim medijima i kontramitinzima
„Generalni štrajk“ 7. marta na koji su pozvali studenti nije pravi generalni generalni štrajk, ali je snažna poruka u sklopu protesta za pravnu državu koji traju preko četiri meseca. To je zapravo međukorak do najavljenog velikog protesta u Beogradu 15. marta koji bi mogao da bude najveći u istoriji Srbije
Svakodnevni protesti, zasedanja skupština na svim nivoima uz prisustvo policije, prosveta u rasulu, univerziteti u otvorenoj pobuni, a Vučić i društvo „brane“ stabilnost. O čemu pričate gospodo? Baš ste vi destabilizirali Srbiju
Na velikom protestu prosvetnih radnika iz cele Srbije u Čačku učestvali su i nastavnici koji su pešaka došli sa četiri strane. U ovom pobunjenom gradu govotovo nijedna škola ne radi od 20. januara
Ispred gradske skupštine u Beogradu sukobili su se pripadnici privatnog obezbeđenja s građanima. Ko su firme koje obezbeđuju gradske objekte
Posle dva prekidanja, Sednica Skupštine grada Valjeva završena je. Bez rasprave, uz buku i skandiranje, usvojene sve tačke dnvenog reda
Prošlo je tačno pet godina od prvog slučaja korona virusa u Srbiji. Kako je pandemija promenila naše živote
Muzičari širom Srbije odlučili su da u znak podrške studentskim protestima prestanu sa radom, saopštili su Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Narodno pozorište u Beogradu i Beogradska filharmonija
Opozicija nije bojkotovala parlament (osim DS-a), ali ga nije ni blokirala. Razlozi su brojni, ali sad je tako kako jeste. Očito, opozicija nije u stanju da napravi zajednički dogovor i strategiju, pa da onda radi po nekom planu. Iako je izgledalo da je događaj od utorka 4. marta zapravo nastavak onoga što građani zovu “pumpanje”, nema nagoveštaja da posle ovog “skupštinskog prepada” koji im je doneo reputaciju nasilnika (što nije ni ključno, ni toliko važno), sledi neka druga akcija. Znalo se i pre ovoga da je parlament paravan, kao i sve druge institucije. Još uvek se ne vidi na koji način to može da se promeni
“Nema vraćanja na staro. Mnogi su osetili slobodu i shvatili njen značaj. Pravi način je da se podrže deca i podrži budućnost. To su prepoznali i oni stari koji jedva imaju za život, koji su teškom mukom izašli, ali su to učinili kako bi pružili toplu dobrodošlicu toj vojsci koja je umarširala u naša srca”, kaže, sumirajući utiske, dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović
Učenici direktorki nalepili sendvič na vrata, ona im zaključala školu. Njen izlazak praćen zvižducima đaka za Vučića predstavlja “jedno od najjezivijih svedočanstava srpske današnjice”
“Pričaće se o generaciji koja je pokrenula ne revoluciju, nego evoluciju. Ovo je civilizacijski, evolucioni korak. Mi, stariji, zaboravili smo da je to moguće”
“Želimo da omogućimo uključivanje u dijalog različitih aktera, da promišljaju promene koje su nam svima odavno neophodne i da u isto vreme pokušaju da te promene otelove u samom prostoru. Promišljati i živeti promene, to je nešto što mora da postoji i pre ulaska u legalističke okvire”
Kako zamišljate horor? Ministarstvo rudarstva i energetike, na primer, angažovalo je francusku kompaniju “Ežis”, čija je kćerka firma povezana sa padom nadstrešnice u Novom Sadu, da izradi plan za izgradnju – nuklearne elektrane u Srbiji
Šta su zborovi građana? Zakon o lokalnoj samoupravi Srbije piše da su oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su građanska inicijativa, zbor građana i referendum. Kako se dalje navodi, zbor građana se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave utvrđen statutom. „Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. Zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave. Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora građana, razmotre zahteve i predloge građana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste građane“, navodi se u zakonu. Međutim, način sazivanja zbora građana, njegov rad, kao i način utvrđivanja stavova zbora uređuje se statutom i odlukom svake skupštine opštine. U analizi Cesida iz 2011. godine navodi se da se zbor građana saziva po potrebi za mesnu zajednicu, deo mesne zajednice ili više mesnih zajednica na način utvrđen statutom opštine. Poslednji podaci iz istog istraživanja Cesida pokazuju da su u periodu od 2002. do 2011. godine zborovi građana sa kojih je upućen neki zahtev održani u 35 različitih opština ili gradova u Srbiji. Tada je najveći broj organizovanih zborova građana bio u dve opštine sa juga Srbije – Aleksincu (219) i Ražnju (207), a veći procenat organizovanih zborova beleži se još u Mionici i Smederevu. Kako su tada naveli, u ove četiri lokalne samouprave održano je više od 80 odsto svih zborova koji su tokom prethodnih devet godina uopšte i organizovani u Srbiji, a među zborovima građana nije bilo najvećih centara u Srbiji – Beograda, Novog Sada ili Niša. „Na zborovima su, dominantno, formulisani politički zahtevi (u različitim formama), posebno oni koji se tiču izbora Saveta mesnih zajednica. Česta organizacija zborova građana sa ciljem da se utiče na promene u Savetu MZ ukazuje na to da građani često nisu zadovoljni akterima na nivou mesne samouprave, njihovim aktivnostima, odlukama ili budućim planovima. Od ostalih tema, možemo izdvojiti zahteve za uvođenje samodoprinosa u određene mesne zajednice, izgradnju i popravku ulica/puteva i brojne komunalne probleme (vodovod, kanalizacija, vodosnabdevanje, komunalno opremanje...)“, ističe se u Cesidovoj analizi od pre 14 godina. Da li se zahtevi studenata i opozicije mogu rešiti na zborovima? Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Milan Jovanović objašnjava za Vreme da se zborovi građana svrstavaju u oblike neposredne demokratije i da su bili rasprostranjeni posebno u socijalističkom periodu. „Na njima građani pokreću razne inicijative – od komunalnih tema, saobraćaja, puteva, struje... uglavnom teme iz lokalne samouprave. Zborovi građana u tom smislu kao institut imaju efekta kada se ljudi organizuju za nešto životno, te preko zborova skreću pažnju lokalnoj samoupravi. Oni su odlična mogućnost građanima, iako su kod nas kao oblik nesporedne demokratije suženi, za razliku od referenduma“, napominje Jovanović. Povodom apela studenata u blokadi građanima da se organizuju u zborove, profesor FPN ističe da je reč o političkim zahtevima i da postoji mogućnost da lokalne samouprave kažu da nisu nadležne za ta pitanja. „Studenti pokušavaju verovatno da relaksiraju pritisak koji se očekuje od njih i poručuju – ne moramo mi sve da uradimo“, ocenjuje sagovornik Vremena. Statuti lokalnih samouprava o zborovima građana U statutu Grada Beograda ističe se da se zbor građana saziva za područje mesne zajednice ili drugog oblika mesne samouprave. „Zbor građana saziva predsednik mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave ili lice ovlašćeno aktom mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave, najmanje 15 dana pre održavanja zbora. Sazivač je dužan da sazove zbor građana na zahtev 10 odsto birača sa prebivalištem na području za koje se saziva zbor građana“, ističe se u propisima prestonice. U Smederevu se navodi da zbor građana može sazvati gradonačelnik, predsednik Skupštine grada, ovlašćeni predstavnik mesne zajednice ili grupa od najmanje 50 građana koji imaju prebivalište na području za koji se zbor saziva. Radi razmatranja pitanja od interesa za celu mesnu zajednicu, dodaje se, zbor građana može se održati ako zboru prisustvuje najmanje 10 odsto građana koji imaju biračko pravo. „Ako zboru u zakazano vreme nije prisutan potreban broj građana iz prethodnog stava, po proteku 30 minuta, zbor se može održati ako je prisutno najmanje 50 građana“, pravila su u Smederevu.', 'pageDate': '2025-03-10 16:00:01', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });View this post on Instagram
