TV serija „Sablja“ o ubistvu premijera Đinđića dobila je još jednu nagradu, viđena je već na nekoliko festivala, trenutno je u Leskovcu na festivalu LIFFE, a gledaocima u Srbiji kojima je i namenjena, biće dostupna tek od 2. novembra
Prenosimo u celosti govor kojim je Milo Rau u sredu otvorio Bitef, a o kome se još uvek priča. „Šolc je pozvao Srbe da se žrtvuju za Evropu, za takozvanu ’održivu’ energiju. ’Evropa’ znači, naravno - Folksvagen. Raseljavanje 20000 porodica i trovanje plodnog tla za naredne generacija. Da, to je ono što ’održivo’ znači - održivo u smrti“, rekao je između ostalog
Rezultati konkursa Ministarstva kulture govore da u ovoj državi iz godine u godinu ima sve manje i manje prostora za kulturu. Grad Beograd ju je već izbacio
O slobodi, pravima čoveka, starenju, silovanju, planeti, pozorištu, i mnogim drugim nama sada važnim stvarima, govoriće 10 predstava novog Bitefa, za koje je već prodato 60 odsto karata
Na filmu: Majkl Korleone, naravno sin Don Korleonea, drugi Kum, hladan kao led, neko ko može da potegne pištolj sakriven u toaletu i da prosvira metak kroz glavu korumpiranog policajca, neko ko može da kaže svojoj ženi Kejt da je nikada nije lagao lažući pritom, neko ko daje poljubac smrti svom brat Fredu – a inače, večiti neženja koji bi radije pristao da ujutru nađe odsečenu konjsku glavu u svom krevetu nego da novinaru išta poveri o svom neobičnom ljubavnom životu
Jedna od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica i dugogodišnja članica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozoršta preminula u Beogradu u 91. godini
Otvaranje Olimpijade u Parizu u svom je šarenilu praznik slobode za koju stalno traje borba, za razliku od sletova na nekim od ranijih ceremonija, jer su oni uvek ogledalo totalitarizma
Od kako postoji, Šećerana je uglavnom imala dobra iskustva sa državom – pametnom politikom kralja Aleksandra Obrenovića je podignuta, a zatim je nekoliko puta spasavana. Tokom narednih mesec dana videće se šta će joj prirediti ova Srbija
„Događa se neka mutacija u bezosećajnost, otupelost i nemoć. A istovremeno, dovoljno nam je udobno da bi menjali i reskirali ovo postojeće stanje stvari. To je neka čudna kombinacija inercije, pasivnosti, straha, sebičluka i komformizma, kako u ličnim, tako i kolektivnim društvenim odnosima“, kaže Snežana Trišić rediteljka predstave „Režim ljubavi“ Kruševačkog pozorišta, koja će sutra imati beogradsku premijeru
"Ja ću i mrtav navijati za Partizan", kaže za „Vreme“ pisac i dramaturg Božo Koprivica. Ali, ako se izbaci „jugoslovensko“ iz naziva Jugoslovensko sportsko društvo Partizan, „da se podlegne Šešeljevom načinu razmišljanja koji je pretrajao do danas, onda bih stvarno razmislio da li ću više ikad kročiti na stadion koji je za mene i dalje stadion JNA“.
“Vlada ne treba da daje umetniku jedan evro i da očekuje da oni stvaraju za deset evra. Istina, pravi umetnici su toliko kreativni da uvek pronađu rešenja. Jer, sve je to zbog strasti. Pravi umetnik može papir da pretvori u leteći ćilim”
Tokom najnovijeg gostovanja u Beogradu, veliki reditelj, koreograf i vizuelni umetnik promovisaće knjigu za koju kaže da je samo priručnik ne i metod. Knjigu je objavio Institut za umetničku igru, čijim će studentima Fabr biti gostujući profesor
„Glavni junak mjuzikla Company Robert je čovek dileme, a pozorišna predstava je ogledalo u kojem će se ogledati društvo. Zato sam ga jednom prilikom nazvao Hamlet mjuzikla“, kaže reditelj ovog novog naslova Opere i teatra Madlenianum
Filmovi savremenih palestinskih autorki, književne večeri, Van Gogh, Irski festival i Frankofonija, Marš za radna prava, a sve na Međunarodni dan žena koji ne mora da se svede na cveće i restoran
Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo je analizu mera koje su uvedene nakon tragedija koje su se dogodile 3. i 4. maja prošle godine. Zaključak je pokazao da su uvedene mere bile motivisane političkim interesima da se zadovolji javnost i da ih nisu doneli profesionalci iz oblasti javne bezbednosti, pravosuđa ili školstva. Zbog toga neke nije bilo moguće primeniti, a druge su neodržive
Ovog vikenda, u „Krsmancu“, beogradska premijera savremene plesne predstave „Na koncu“ o osvajanju slobode i posledicama oslobađanja
Ima se utisak da se o biografiji Mire Trailović, rediteljke, simbola Ateljea 212, Bitefa i Bitef teatra – sve zna. Ovog ponedeljka je bila stogodišnjica njenog rođenja, povod za otkrivanje mnogo toga novog o ženi koja je promenila prestoničku, srpsku i jugoslovensku pozorišnu scenu
Pre sto godina rodila se Mira Trailović. Očekivalo bi se da grad kome je otvorila svet, to nije zaboravio
“Mogućnost normalnog, dostojanstvenog života, pre svega za moje dete, dovoljan je razlog da se, makar u ovom trenutku, osećam bolje u Švedskoj. Zašto me nema više u Srbiji, nije pitanje za mene. Ima me tačno onoliko koliko sam potrebna srpskom pozorištu. I koliko je ono potrebno meni”
Projekat nazvan „Čačanska rodna“, zbog čega je kritikovan, doneo je gradu Etnološki muzej, amfiteatar za programe na otvorenom u Galeriji Nadežde Petrović, arheološki projekat, Galeriju na Moravi, Dušanova ulica povezuje pet ustanova u muzejsku celinu, čeka se Muzej košarke…
Bilo je izuzetnih naslova, festivala, nagrada i uspeha vrednih pamćenja. Pa ipak, zasenile su ih pogrešne odluke zasnovane na interesima koji nisu opšti i potisnule ih u sećanju o 2023. godini
Ovo je knjiga iskrenosti. Iskrenost ovoj autobiografiji daje sinkopirani džez ritam. Ritam kratkih rezova, ritam u kome nema suvišnih znakova. Ili, blažena težina riječi
Zbog dinamike radnog procesa ali i novca, većina beogradskih pozorišta u decembru ima dve premijere. Kod nekih su to i jedine nove predstave u ovoj sezoni
Srpska vrana ne zvuči tako poetski kao mala havajska vrana, ali pitam se da li vrana koji živi u Bulevaru kralja Aleksandra može da pati kao havajska vrana kada izgubi bližnjeg. Ne znamo, a bilo bi dobro da saznamo jer angažovano pozorište nije ono koje nas dirne, već ono koje ume da pozove na odgovornost
Jednako je važno da manji gradovi imaju ozbiljne festivale, jer su veliki gradovi zasićeni sadržajem svih vrsta. Ovo što radi Urban sa svojim timom neka potraje. Mesto na granici uvek daje poticaje da se dogode pomaci, pogotovo kada ima tradiciju kao Subotica
U Srbiji je, prvi put, održan godišnji skup svetskih pozorišta za decu i to je važna vest. Nazvan je “Prekretnica”, što odgovara i jednom od pitanja o kojima se razgovaralo – da li su današnjem detetu, posebno u Srbiji, uskraćena/zanemarena prava na kulturu i umetnost
“Tužna je ova civilizacijska inverzija koju živimo. Nekada ste, ako ste bili iz unutrašnjosti, slali sina i ćerku u Beograd na školovanje, ćerka da bude učiteljica, nastavnica ili doktorka, sin inženjer ili arhitekta. Danas smatrate da ste uspeli ako vam je sin u nečijoj privatnoj vojsci, bodigard koji zavodi red i viče da je gospodar Beograda, a ćerka vam je starleta, svi je znaju i učestvuje u rijalitiju. I šta raditi sa decom koja idu u ozbiljne škole, poput Matematičke gimnazije, šire slavu ovdašnjeg srednjoškolskog ili fakultetskog obrazovanja po svetu? Da se ne lažemo, šta oni imaju da traže ovde? Koja im je perspektiva? Ali baš zato neko mora i da ohrabri te ljude, da se ne boje, jer je ova zemlja i njihova. I šta mogu da urade? Pa da glasaju!”
