Ovog vikenda, u „Krsmancu“, beogradska premijera savremene plesne predstave „Na koncu“ o osvajanju slobode i posledicama oslobađanja
I pored Bitefa, Beogradskog festivala igre, Bitef dens kompanije, Instituta za umetničku igru, DAH teatra, Stanice, Mimarta… savremeni ples još uvek nema mesto na našoj sceni kakav odavno ima po svetu. Predstave su, istina, po pravilu pune, ali smatra se da ih gledaju uvek isti ljudi, da kao i na baletske ili operske predstave i na savremeni ples dolaze uglavnom oni koji razumeju njegov jezik.
Ovog vikenda, 2. i 3. marta, je beogradska premijera predstave savremenog plesa „Na koncu“ kojoj je cilj da prevaziđe pomenutu prepreku. Igra se u Akademskom pozorištu „Branko Krsmanović“. Koreografiju i dramaturgiju potpisuje Mina Ćirić, muziku Vladislav Velkovski, a igraju Vanja Višnjić, Tanja Ivanov, Nikola Pušičić i Mina Ćirić, članovi Džepne trupe.
„Na koncu“ je priča o četiri marionete i njihovom osvajanju slobode. Dok pokušavaju da se oslobode niti koje ih kontrolišu, pronaći će zaboravljene veštine Poverenja i Saosećanja. Shvatiće da imaju moć da biraju kome predaju konce kontrole. Možda prijatelju. Možda sebi.
„E sad, šta uopšte znači biti slobodan? Da li znamo šta želimo kad poželimo slobodu? Sloboda podrazumeva odgovornost, to mi je važno da kažemo ovom predstavom. Kontrola ne nestaje, samo je ti preuzimaš, što definitivno nije „samo”. Na kraju i na koncu, marionete će otkriti slobodu da biraju. Što znači da moraju da obnove zaboravljenu moć poverenja u druge, a to nije lako. Ali, biće slobodne da ostvare bliskost s kim žele, i da budu iskrene prema sebi. Strašni konci kontrole postaće neraskidive niti poverenja“, objašnjava Mina Ćirić zašto se njena predstava tiče svakog od nas.
Predstava je premijerno izvedena oktobra 2023. u Novom Sadu, u okviru festivala Kaleidoskop kulture, i podržana je od strane Evropske prestonice kulture.
Baletska predstava „Karmen svita i Bolero“ nagrađena je višeminutnim aplauzom na Ohridskom letu, na kome je učestvovala zahvaljujući Madleni Zepter a ne Ministarstvu kulture
Povorka brodova koja se od Perasta do Gospe od Škrpjela 22. jula svake godine organizuje od 1452. nije prekidana ni za vreme ratova i pandemija što je čini najdugovečnijom manifestacijom u Evropi
Nastavljeni su radovi na adaptaciji Kolarčeve zadužbine započeti prošlog leta, kad je proširena Likovna galerija. Sad se radi prizemlje, a idućeg leta će početi adaptacija Velike koncertne dvorane
Žiri 33. Festivala evropskog filma Palić smatra da je najbolji film „Nino u raju“ , dok je publika glasala za nemački film „Ah, ta praznina, ta strašna praznina“
“Bolje vreme će doći i to je naša izabrana odluka, ali mi nemamo luksuz da to vreme čekamo. Moramo neprekidno da ga pozivamo i to je Reflektor u Srboleku. Adresa na koju pozivamo bolje vreme da dođe, da se upoznamo. Ako mu se dopadnemo, možda i ostane”
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
