Peleov otac Dondinjo bio je ubeđen da će Brazil biti prvak, da je prvak sveta. U kući Peleovih kretali su se u muku, u tišini, a otac Dondinjo je plakao. Desetogodišnji dečak seo je ocu u krilo: Brazil će biti prvak sveta, samo malo da porastem
Pet knjiga koje se neizostavno moraju pročitati u 2023. godini (ako to već niste učinili)
Stranka slobode i pravde (SSP) zatražila je danas od javnog tužioca da odmah pokrene krivične postupke po službenoj dužnosti protiv Siniše Malog, Gorana Vesića, Zorana Radojičića, Aleksandra Šapića, Nemanje Stajića i Sonje Božović zbog sumnje da su omogućili investitorima da se protivzakonito okoriste i oštetili budžet za više od milijardu evra
Sedam godina nakon što je donet Zakon o ozakonjenju, on ne samo da nije rešio višedecenijski problem nelegalne gradnje, nego je otvorio prostor za zloupotrebe. Tokom višemesečnog istraživanja BIRN je pronašao više od 300 objekata površine veće od 450.000 kvadrata koji su ozakonjeni bez jasnog zakonskog osnova. SSP upozorava da je na taj način izgubljeno 250 škola ili 500 vrtića ili 20 socijalnih naselja ili četiri mosta ili pola metroa
Na mnoge se teme predsenik Srbije osvrnuo gostujući u jutarnjem programu na TV Pink, nakon što je saopštio da je KFOR na Badnji dan odbio zahtev Srbije da se na KiM stacionara jedan broj pripadnika Vojske Srbije. Među njima i da su strani špijuni nasankali Srbiju pa ona zato ne iskopava litijum i odriče se tako dramatičnog ekonmoskog napretka
Američki list je turistima preporučio beogradske restorane koje obavezno treba da posete, zato što njihovi kuvari stvaraju moderna kulinarska dela inspirisana tradicionalnim. Napomenuli su i da je sada dobar kurs dinara u odnosu na dolar
Jedna neobična godina je za nama, a broj utisaka daleko prevazilazi okvire ovog pregleda. Kada smo svi pomislili da je korona na izdisaju, da ćemo se vratili koliko-toliko redovnom stanju, izbio je rat u Ukrajini i gurnuo nas u još veću, globalnu krizu. Premotajmo, dakle, kao na savremenim daljinskim upravljačima, ovu godinu, možda se u podsećanju otkriju nekakvi nagoveštaji budućnosti
“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba i da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
“Biti predan tradiciji znači da svoj život svestrano razvijam, prihvatam iz svoje zajednice ono što je autentično, a ne ono što treba da prihvatam jer tako mora. Pogledajte, danas je deo našeg načina života – zagađen vazduh. Da li ću ja sutra, jer sam tradicionalista, čuvati taj nečisti vazduh? Ako je moja zemlja ugrožena zbog nezrelosti ekološke svesti, da li treba da to negujem ili upravo suprotno? Ovo se odnosi naravno i na druge aspekte”
“Rušenje Saborne crkve u Mostaru jeste, što je rekao i vladika Grigorije u jednom intervjuu, fantastika zla. Tu su crkvu mesec dana minirali, palili, to je bio jedan pokušaj zatiranja… S druge strane, važno je da shvatimo, da imamo tu svest, da je pre toga neko u naše ime minirao franjevački samostan. Neko je u naše ime granatirao Karađoz-begovu džamiju. Da li svi to znamo? Da li uopšte mislimo o tome”
Šta je cilj javne nabavke? Da se javni novac iskoristi na najbolji mogući način, a to se ostvaruje tako što se na javnu nabavku javi što više ponuđača: konkurencija bi trebalo da iznedri najbolju ponudu sa najnižom cenom. No, to je tako u teoriji. U Srbiji ta teorija ne važi – svi veliki poslovi zaobilaze javne nabavke i idu direktnom pogodbom, a i ovi, uslovno, manji poslovi, “kroje” se za podobnog ponuđača
Muška košarkaška reprezentacija je razočarala na Evropskom prvenstvu, vaterpolo reprezentacija na Svetskom, kao i fudbalska, nisu se proslavile ni rukometašice, podbacili su i odbojkaši, a i košarkašice su prekinule niz uspeha na velikim takmičenjima, ali su u godini na izmaku zablistale odbojkaške reprezentativke, koje su odbranile svetsku titulu, uz njih i atletičari i atletičarke, basketaši, rvači i strelci, i naravno, dvojica svetskih sportskih zvezda – Novak Đoković i Nikola Jokić
Od dobrotvornih čajanki za ruske izbeglice 1922, preko raskošnih svadbi i rođendana Gaspromovih menadžera 2008. do ruskih karaoke-žurki, koje se u ovdašnjim kafićima organizuju proteklih par meseci, Novi Sad svedoči trećem talasu Rusa u proteklih 100 godina
“Za mene je slikanje kao neko prevođenje ideja i vrednosti, materijala, prostora i boje. Mislim da je moj posao usamljenički i van pogleda javnosti sve do trenutka kad odlučim da to što radim pokažem. Prvenstveno da bih mogla da krenem dalje”
„Našim javnim prostorom vladaju fudbalski huligani, promovišu se retrogradne i direktno zle ideologije, na zidove zgrada se postavljaju likovi osuđenih javnih zločinaca čiji se zločin ne dovodi u pitanje, a oni se ne veličaju pod pretpostavkom da ih nisu počinili, već se veličaju upravo zato što su radili to što su radili“
Ako bi se u delo sproveo predlog gradonačelnika Beograda da svi osnovci i srednjoškolci dobiju besplatne udžbenike svi bi bili zadovoljni: roditelji bi imali znatno manje troškove, a izdavačima je svejedno ko im plaća. Deo opozicije podseća da je prva odluka SNS-a kad je došao na vlast bila da ukine besplatne udžbenike
Borislav Pekić nije bio čuven po lapidarnosti. Svoje debele romane pisao je dugim rečenicama koje su odbijale mogućnost da ih zaustavi obična tačka – “uvek sam želeo da kažem sve”, izjavio je ne bez samoironije
Siniša je bio “mešavina” u onom najboljem smislu: na terenu, kao igrač, bio je i napadač i bek, bio je najbolji izvođač slobodnih udaraca na svetu, ali je bio i najbolji čistač u odbrani, igrao je i za Romu i za Lacio, igrao je za Inter, trenirao je Milan, bio je prznica, drčan i bezobrazan, ali su ga svi poštovali, bio je neka vrsta TV zvezde i javne figure, ali je živeo samo za svoju veliku porodicu
Kad ju je srela razredna i čula da studira dirigovanje, pitala ju je: “A zašto, pa ti si bila baš dobro dete?!”, priča Biljana Radovanović Brkanović, jedna od naslednica Darinke Matić Marović
Šta štrajk Regulatornog tela za elektronske medije pokazuje? Koliko je on opravdan? Dokle će trajati čekanje na dodelu pete nacionalne frekvencije? Kakva je uloga REM-a u sadašnjem medijskom pejzažu Srbije, bilo da je reč o činjenju ili nečinjenju? Koliko je on (ne)zavisan od vlasti u teoriji i praksi? I zašto je situacija takva kakva je
„Poređenje sadašnjih barikada na Kosovu i onih iz devedesetih oko Knina je umesno. Ono je pokazatelj nedostatka političkog mišljenja, jer mi se posle 32 godine vraćamo na blokadu puta kao na jedino sredstvo rešavanja problema“
„Vikend-ratovi“ minulih godina podsećali su na priču o pastiru koji je iz hira vikao „vuk, vuk!“ Poenta nije da vuk ne postoji, nego da je došao kad više niko nije verovao pastiru. Vučićeva krivica je što je sto puta urlao da zabavljao glasačke mase na nekoliko dana. Sada možda stvarno ima razloga da urla, ali mu malo ko veruje
Aleksandar Vulin je u MUP-u demonstrirao kako vidi javnu funkciju: pišući svakodnevno saopštenja i šaljući ih preko portala MUP-a, obračunavao se sa svima koji bi rekli bilo šta negativno o predsedniku i koristio svaku priliku da mu se zakune na večnu vernost. Po takvom bekgraundu razlikuje se od svih ranijih direktora BIA i deluje kao neka vrsta rijaliti zvezde. Zajedno s njim, sada je i Služba na ivici da postane deo Zadruge ili Parova. Opasnije od ovoga jeste samo to što Vulin raspolaže ozbiljnom moći i ovlašćenjima
Nikada nije pronađen nijedan materijalni trag koji bi dokazao da je suprug pevačice Jelene Marjanović zapravo njen ubica, nikada nije pronađeno oružje kojim je ta nesretna žena ubijena, nema svedoka zločina, niti je otkriven motiv ubistva… Ipak, ima sudija koje su spremne da sude isto kao politički državni vrh i tabloidi, pa čoveka pošalju na 40 godina robije jer su, kako se navodi, u prvostepenoj presudi, “čvrsto uverene” da je muž ubica. Presuda je obrazložena skandaloznim pitanjem: “Ako muž nije kriv, zašto onda pravdu nije uzeo u svoje ruke?”
U nizu njihovih problema su pristup teritoriji, izloženost krijumčarenju i trgovini ljudima, ponekad i ropskom radu, arbitrarno lišavanje slobode migranata, problemi sa regulisanjem statusa, nedostatna konzularna pomoć i diplomatska zaštita. Aktuelan je i problem ostvarivanja i priznavanja stečenih prava, poput regulisanja radnog staža, sticanja uslova za penziju... Na sve to dodaje se i izloženost diskriminaciji, govoru mržnje i zločinima mržnje
“Nema stvarno demokratskog društva bez uključivanja velikog broja građana u odluke političkih stranaka. Niko neće predstavljati stranku na izborima, a da ne dobije legitimitet na ovaj način. Mi pozivamo građane da se uključe u izbor najboljih kandidata, a ovo je put da dođemo do toga da poslanici i odbornici budu odgovorni onima koji ih biraju. Građanima ćemo vratiti volju da se bave politikom i tako ćemo zbrisati partokratiju, tu užasnu bolest našeg javnog života”
Dragana Ognjenović je i likovna umetnica, a ne samo poznata modna kreatorka i veoma uspešna poslovna žena. Njene izložbe su hvaljene i zapažene, moguće da crne i bele odeće svedenih linija sa znakom D. O. ne bi ni bilo da nema i njenih slika. Pa ipak, o slikarki Dragani Ognjenović se malo zna
