Studenti sa kojima je razgovaralo „Vreme“ nisu oduševljeni opozicionim metodama borbe. Dok jedni poteze opozicije vide kao nužan otpor, drugi ih doživljavaju kao politički performans bez suštinske koristi
Nastavnici u osnovnim i srednjim školama više od dva meseca su u štrajku. Zbog toga su na udaru vlasti koja hoće da ih slomi, mnogi od njih nisu dobili platu. Zašto su, uprkos silne moralne podrške, samo profesori ETF-u i Fizičkog fakulteta sledili njihov primer
Pančevci pokušavaju da mirnim putem uklone nezakonit bilbord sa likom predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji danonoćno čuva policija. On predstavlja, kažu, i bezbednosni rizik
Opozicija nije bojkotovala parlament (osim DS-a), ali ga nije ni blokirala. Razlozi su brojni, ali sad je tako kako jeste. Očito, opozicija nije u stanju da napravi zajednički dogovor i strategiju, pa da onda radi po nekom planu. Iako je izgledalo da je događaj od utorka 4. marta zapravo nastavak onoga što građani zovu “pumpanje”, nema nagoveštaja da posle ovog “skupštinskog prepada” koji im je doneo reputaciju nasilnika (što nije ni ključno, ni toliko važno), sledi neka druga akcija. Znalo se i pre ovoga da je parlament paravan, kao i sve druge institucije. Još uvek se ne vidi na koji način to može da se promeni
Nisu ih omeli ni praznici, ni ledeni dani poput onog na Sretenje kada su napolju bili punih 15 sati, ali ni još hladnije noći, kada su spavali pod otvorenim nebom na putu do Novog Sada. Nisu ih omela ni krvava stopala od prepešačenih stotina kilometara, niti svakodnevno zastrašivanje iz krugova vlasti da će ostati bez stipendija i domova, a ni poslednje pretnje da će izgubiti godinu. Kako studenti uče sve ostale šta je istrajnost i prilagodljivost pred novim izazovima
Učenici direktorki nalepili sendvič na vrata, ona im zaključala školu. Njen izlazak praćen zvižducima đaka za Vučića predstavlja “jedno od najjezivijih svedočanstava srpske današnjice”
Pre dolaska SNS-a na vlast 2012. godine, “Vodovod” je u proseku proizvodio oko 1400 litara vode u sekundi. Danas – a u međuvremenu je Novi Sad dobio minimum 100.000 novih žitelja – izbaci oko 400 litara manje. Povod za restrikcije jeste trenutno nizak nivo podzemnih voda, ali suštinski uzrok je nebriga. Odnosno, sistem je zapušten, ulaganja su bila daleko od potrebnih
Ogorčeni predsednik Republike Srpske pozvao je građane da kamenuju Visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita jer RS ne priznaje “ovog turistu”. Međutim, u vreme kada su ga visoki predstavnici dovodili na vlast, Dodik je govorio drugačije: “Pravo je visokog predstavnika da posegne za tom odlukom, koje je dobio po Dejtonskom sporazumu, u kojem je sadržana klauzula da je on iznad Ustava BiH i ustava entiteta. Nije Vestendorp diskvalifikovao (smenio) Nikolu Poplašena (tadašnjeg predsednika RS), već se Poplašen sam diskvalifikovao
Bauk kruži Hrvatskom, bauk Laure Koveši. Čini se da bi razni ministari i drugi moćnici mogli da završe iza rešetaka zatvora Remetinac. Ali hoće li lekcija biti naučena? Teško. Recidivizam hrvatskih političara je neizlječiv
“Svet je nekoliko puta promenio svoju fasadu, ali matrica ostaje ista – ona se samo adaptira novim tehnologijama kontrole: moć kapitala vlada, mase slede iluziju, istorija se reciklira. Zaborav je najveći saveznik ponavljanja grešaka. Kada se emotivna distanca od užasa prošlosti poveća, otvara se prostor za njihovo ponavljanje – u novom obliku, sa novim narativima, ali sa istim ishodom.”
Sednica Skupštine zapravo je bila borba za kapitalizaciju energije studentske pobune. Verovali ili ne, vlast i opozicija su svoje delovanje predstavile kao “ispunjavanje studentskih zahteva”
Možda je ovo prilika da se nevladin i neprofitni sektor vrati svojim korenima – da ponovo postane glas onih kojima je zaista potreban, a ne samo alat u rukama donatora. Ako sada ne pronađemo alternativne načine finansiranja, ako ne smislimo kako da održimo ono što je godinama stvarano, sve će pasti u ruke onih koji demokratiju vide kao problem. Ili je sve već palo
Životni put je 25. januara 2025. završio deseti svetski šampion, velemajstor sovjetskog amalgama “šaha za mase” i duge tradicije. Taj šahovski Oblomov, pametan, plemenit, talentovan i lenj, izgubio je hladnoratvoski meč stoleća 1972. u Rejkjaviku od američkog vunderkinda Bobija Fišera, “najboljeg predstavniku sovjetske škole šaha”, sebe oslobodio tereta vođstva, a mnoge razočarao, ali je i stekao poštovanje zbog sportskog ponašanja i dostojanstva u porazu
Ajelet Gundar-Gošen višestruko je nagrađivana izraelska književnica, autorka četiri romana i više filmskih scenarija. Nakon studija psihologije studirala je film i dramaturgiju, radila je kao novinarka i aktivistkinja Udruženja za građanska prava
Bridžet Džouns: Luda za njim, režija Majkl Moris, scenario Helen Filding, uloge Rene Zelveger, Čuitel Edžiofor, Hju Grant, Leo Vudal
“Ovde, u Severnoj Irskoj, navikli smo da se istorija događa neverovatnom brzinom – mir može da bude ugrožen u bilo kom momentu. Život u takvom liminalnom stanju naučio me je da budem prisutna u trenutku”
Nedavno objavljena autobiografija princeze Jelisavete Karađorđević Tamo daleko je priča, osim o njoj, u velikoj meri i o knezu Pavlu i knjeginji Olgi. Tu su i kraljica Elizabeta, Džon Kenedi, Liz Tejlor i Ričard Barton, Grejs Keli, Voren Biti, Žan Kokto, Benazir Buto, Tramp…
Zbog tabloidnih napada na predsednika Izvršnog odbora Đenerali osiguranja Dragana Filipovića i proterivanja aktivista civilnog sektora u januaru organizatori velikog međunarodnog sajma koji je trebalo da bude održan u Beogradu, otkazali su taj događaj
Prodaja luka koje su bile pod kontrolom kompanije iz Hongkonga usledila je nakon što se predsednik SAD Donald Tramp žalio da je Panamski kanal pod kineskom kontrolom
Značajni pritisci na civilni sektor u Srbiji dovode u pitanje demokratske procese u zemlji i njen put ka Evropskoj uniji, rekao je specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Emanuel Saracin u razgovoru za Dojče vele
U četvrtak (6. mart) počinje veliki Irski festival u Beogradu koji u goste dovodi velikog svetskog scenaristu i reditelja Nila Džordana
Nastavljena je prva ovogodišnja redovna sednica Skupštine Srbije, ali bez učešća većine opozicionih poslanika koji najavljuju dogovor o tehničkoj vladi
Ispred gradske skupštine u Zaječaru okupili su se građani. Zgradu obezbeđuje Žandarmerija. Opozicija traži da gradonačelnik Zaječara Boško Ničić objasni šta je dogovarao sa kineskom kompanijom Ziđin
Dimne bombe, baklje i vuvuzele obeležili su prvi dan sednice, dok su fizički sukobi među poslanicima dodatno pojačali krizu u parlamentu. Drugi dan sednice je počeo veoma mirno, raspravom o amandmanima, bez poslanika opozicije
Svaka škola će, prema inicijalnim proračunima, uštedeti i do 4.360 funti godišnje na računima za struju
„Ovakvi incidenti narušavaju demokratske procese, ometaju rad institucija i stvaraju napetost među građanima“, poručio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić
Jedini koji su izrazili zvaničan stav o postupcima opozicije su studenti iz Kraljeva, koji su se nedavno ogradili od incidenata ispred lokalnog parlamenta, gde su se okupili građani na poziv odbornika Lokalnog fronta. Građani su tom prilikom obasuli jajima gradonačelnika Predraga Terzića, koji je u pratnji obezbeđenja napustio zgradu.
Uprkos tome što je ograđivanje studenata od događaja koji je na društvenim mrežama ubrzo postao „viralan“ mnoge iznenadilo, u nedavnom intervjuu za „Vreme“ je Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta kazao da razume studente.
„Prirodi njihove borbe ne odgovara priroda ovog incidenta. Stoga odgovornost za njega u u potpunosti preuzimamo moji saborci i ja. Ne želimo da deci, čiji su protesti bili i ostali mirni, bez ikakvih jaja i bez agresivnog suprotstavljanja vlasti, prebacujemo odgovornost“.
Kako je rekao, ograđivanje studenata od opozicije ne treba shvatiti kao antagonizam, već kao poziv da svako radi svoj posao.
„Ovo je trenutak kada opozicioni političari treba da se nađu ispred ljudi čije stavove zastupaju ili nameravaju da zastupaju. Ono ka čemu smo se zaputili nužno će podrazumevati opasnosti i neprijatnosti, i svako ko želi da se bavi opozicionim delovanjem treba da bude spreman na to“, naveo je sagovornik „Vremena“.
', title: 'Kako studenti gledaju na poteze opozicije?', pubdate: '2025-03-06 19:00:04', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "Narodna skupština,Opozicija,Protesti u Srbiji,Studenti u blokadi", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Kako studenti gledaju na poteze opozicije?', 'pageContent': 'Nakon nedavne bakljade i dimnih bombi u republičkom parlamentu, opozicija je opstruisala i rad Skupštine grada Beograda – ovog puta pevanjem himne „Bože pravde“ i držanjem srpskih zastava. Uprkos tome, odbornici većine ekspresno su, bez rasprave, usvojili niz urbanističkih odluka.
Jedan deo građana je poteze opozicije pozdravio, drugi je na scene iz Narodne skupštine odmahivao glavom – a šta o svemu tome misle studenti?
„Vreme“ je o potezima opozicije razgovaralo sa nekoliko studenata koji blokiraju fakultete i došlo do zaključka da ni među njima, očekivano, nema konsenzusa – iako je kod svih prisutna averzija prema parlamentarnim opozicionim partijama.
Studenti sa kojima smo razgovarali zatražili su da govore anonimno, jer nisu predstavnici svojih studentskih plenuma, već dele isključivo lične stavove.
Podeljena mišljenja
Prvo redovno prolećno zasedanje Narodne skupštine obeležili su tuča, dimne bombe i baklje koje su uneli poslanici opozicije, a aktiviran je i protivpožarni aparat. Jedan od sagovornika „Vremena“, student (22) smatra da „opozicija i nije imala neke druge poteze u opticaju“.
„To možemo protumačiti i kao odraz nemoći, ali poslata je jasna slika da je rad skupštine nelegitiman, što je svakako pohvalno“, kaže on.
Druga sagovornica „Vremena“ (21) saglasna je sa tim da je ovaj potez opozicije pokazao „koliko skupština kao institucija ne radi“, ali smatra da ovakav vid borbe studentima ne pomaže.
„To rade za ‘podršku studentima’, iako mi ne tražimo takvu podršku. I podstiču onaj narativ: ‘Ko bi došao na vlast posle Vučića’. Jer ispada da je jedina alternativa razdudana rulja opozicije“, dodaje ona.
„Umesto da učestvuju u štrajku, izađu na ulice i ostalo, oni prave ‘derbi situaciju’ u Skupštini“, kaže ova studenkinja.
Još jedan student (20) deli njeno mišljenje i smatra da opozicija takvim potezima „gubi ugled i kredibilitet“.
Skeptičnost prema opoziciji
Četvrti student sa kojim je „Vreme“ razgovaralo kaže da na nedavne poteze opozicije gleda pozitivno jer pokazuju da se „aktivirala“.
„Ne razmišljam mnogo o postupcima opozicije, jer studenti nemaju nikakve političke aspiracije i jasno se, kao i do sada, ograđujemo od svih političkih partija. Ali ne mogu da kažem da su postupci opozicionih poslanika bili negativni, jer pokazuju da se opozicija probudila“, dodaje on.
Među našim sagovornicima provejava i mišljenje da je potreban neki vid ujedinjenja različitih društvenih aktera.
„Mislim da se svi slažemo da je potrebno da se ujedini celo naše drustvo i da sve moguće sile i napori budu skoncentrisani na naše zajedničke zahteve i da ćemo jedino ujedinjenjem uspeti“, kaže jedan od studenata i dodaje: „To podrazumeva i famoznu opoziciju“.
Sagovornica „Vremena“ je, ipak, skeptična prema opozicionim partijama, koje su u Srbiji – kako zbog svojih loših poteza, tako i zbog dugogodišnjeg propagandnog delovanja vlasti – i dalje vrlo nepopularne.
„Studenti su oprezni sa opozicijom, jer bi udruživanje sa njima podstaklo narativ da su nas oni organizovali, a onda jer bismo time izgubili veliki broj građana koji nas podržava“, kaže ona.
Zvanična reakcija studenata?
Studentski plenumi nisu se izjašnjavali o dešavanjima u republičkom parlamentu, kao ni o situaciji koja je nekoliko dana kasnije usledila u Skupštini grada Beograda.
Jedina reakcija je za sada došla od studenata Elektrotehničkog fakulteta. Oni su na svom Iks profilu komentarisali situaciju koja se 6. marta odvijala ispred Starog dvora, ali ne i u njegovim prostorijama.
Naime, dok je jedan deo opozicije vršio opstrukciju sednice Skupštine grada, drugi deo se ispred zgrade zajedno sa građanima sukobio sa privatnim obezbeđenjem. Okupljeni građani i političari gađali su jajima i crvenom farbom zgradu, a u jednom trenutku, nekolicina je pokušala da skloni zaštitnu ogradu, nakon čega je došlo do reakcije obezbeđenja i tuče.
Nakon završetka sednice jake policijske snage okružile su zgradu Skupštine Beograda, a priveli su i najmanje četvoro ljudi i ubacili ih u maricu.
„Šta radi privatno obezbeđenje ispred Skupštine grada? Kako oni mogu da legitimišu bilo koga?Ko su oni da tuku građane? Oće li biti procesuirani?“, upitali su studenti Elektrotehničkog fakulteta u blokadi na svom Iks profilu.
„Samo vršite represiju… Svaka sila akcije ima silu reakcije“, dodali su.
Ograđivanje kraljevačkih studenataŠta radi privatno obezbeđenje ispred skupštine grada? Kako oni mogu da legitimišu bilo koga? Ko su oni da tuku građane? Oće li biti procesuirani? Samo vršite represiju... Svaka sila akcije ima silu reakcije.
— ETF Blokada (@etfblokada) March 6, 2025
Jedini koji su izrazili zvaničan stav o postupcima opozicije su studenti iz Kraljeva, koji su se nedavno ogradili od incidenata ispred lokalnog parlamenta, gde su se okupili građani na poziv odbornika Lokalnog fronta. Građani su tom prilikom obasuli jajima gradonačelnika Predraga Terzića, koji je u pratnji obezbeđenja napustio zgradu.
Uprkos tome što je ograđivanje studenata od događaja koji je na društvenim mrežama ubrzo postao „viralan“ mnoge iznenadilo, u nedavnom intervjuu za „Vreme“ je Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta kazao da razume studente.
„Prirodi njihove borbe ne odgovara priroda ovog incidenta. Stoga odgovornost za njega u u potpunosti preuzimamo moji saborci i ja. Ne želimo da deci, čiji su protesti bili i ostali mirni, bez ikakvih jaja i bez agresivnog suprotstavljanja vlasti, prebacujemo odgovornost“.
Kako je rekao, ograđivanje studenata od opozicije ne treba shvatiti kao antagonizam, već kao poziv da svako radi svoj posao.
„Ovo je trenutak kada opozicioni političari treba da se nađu ispred ljudi čije stavove zastupaju ili nameravaju da zastupaju. Ono ka čemu smo se zaputili nužno će podrazumevati opasnosti i neprijatnosti, i svako ko želi da se bavi opozicionim delovanjem treba da bude spreman na to“, naveo je sagovornik „Vremena“.
', 'pageDate': '2025-03-06 19:00:04', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
