Napor da se od emocionalne pustoši dođe do živosti, tema je u izložbe poljske umetnice „Odmrzavanje osećanja“ Malgožate Njeđelko u CZKD-u
„Odmrzavanje osećanja“ je višeznačni naslov izložbe Malgožate Njeđelko koja je juče 7. maja otvorena u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu. Izložba je, moglo bi se reći, predstavljanje ovdašnjoj javnosti ove poljske umetnice koja je trajno prisutna u CZKD-u kao autorka skulptorskog rešenja nagrade ustanovljene prošle godine u čast Borke Pavićević, koja je osnovala CZKD.
Malgožata Njeđelko je vajarka, autorkom umetničkih predmeta, crteža, instalacija, fotografija, video radova
Izložbom „Odmrzavanje osećanja“, Malgožata Njeđelko postavlja u odnos procese konstantne transformacije u prirodi i zamrznutost osećanja usled straha, traume ili bola, podvlačeći značaj prepoznavanja sopstvenog mesta unutar neumitnih promena.
U tekstu za ovu izložbu, Ana Sladojević gostujuća kustoskinja CZKD-a, navodi da su na fotografijama i u video-radovima Malgožate Njeđelko „žive boje kompostera: biljni ostaci i insekti koji se njima hrane“, i objašnjava da će „proces truljenja i raspadanja pretvoriti biljnu materiju u humusnu zemlju, od koje umetnica izrađuje posude koje podsećaju na grubu, ručno rađenu keramiku. Zbog svog organskog sastava, međutim, ove će se posude upotrebljene kao posude ili hranilice za ptice u bašti umetnice, razložiti i vratiti u tlo“.
Suprotnost bujnog baštenskog života, su siluete ogoljenih gvozdenih stalaka za saksije koji u njenom opusu sugerišu „emocionalnu pustoš i usamljenost, nakon što se sva radost povuče, što neretko povlači sobom osećaj gubitka svrhe, smisla, ili pripadanja. Napor za ponovnim uspostavljanjem ove veze, povratkom potisnutih ili zamrznutih osećanju, znači ponovno uspostavljanje društvenosti i zajedničkog horizonta nade“.
Izložba je realizovana saradnjom CZKD i Poljskog instituta u Beogradu i galerije „Arsenal“ iz Bjalistoka, a kurirale su je Monika Ševčik, kustoskinja i direktorka Galerije „Arsenal“, i Ana Sladojević. Izložba je otvorena do 21. maja.
Kada sam prvi put čuo reč tradicija i razmišljao o njoj – gledao sam neku emisiju o Škotskoj, bilo mi je desetak godina – verovao sam da su Škoti neki ljudi koji, uprkos svim praktičnim prednostima savremenog načina odevanja, još uvek nose široke haljine bez donjeg veša. Zašto to rade? Pa: tradicija!
Kako je Holivud, pod maskom progresivnosti, pretvorio političku korektnost u jeftin reciklažni marketing? Zašto publika sve glasnije odbija “polovne” likove i gde leži spas za autentični diverzitet na velikom platnu?
Ljudi na stadionu i oko njega ne moraju imati istu predstavu Bosne i Hercegovine. Ne moraju deliti istu političku viziju, isto iskustvo zemlje, isti odnos prema njenoj prošlosti ili budućnosti. Mnogi od njih u Bosni i Hercegovini odavno više i ne žive. Neki možda ni sami ne bi umeli da kažu šta ih tačno povezuje sa drugima oko njih. Ali znaju istu pesmu. Pevaju Halida, ”Ljijane”
Oko 100 najboljih filmova iz Evrope, svrstanih u 15 selekcija, biće prikazani u Subotici na Paliću u okviru Festivala evropskog filma od 18. do 22. jula
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
