Zborovi građana predstavljaju jedan od retkih oblika neposredne demokratije u Srbiji, ali se retko koriste. Iako zakon omogućava njihovo organizovanje na lokalnom nivou, podaci pokazuju da su u prethodne dve decenije bili aktivni samo u pojedinim opštinama. Da li bi oživljavanje ovog mehanizma moglo doneti promene u političkom životu zemlje
Pred veliki protest u Beogradu 15. marta Andrej Vučić navodno vrbuje poljoprivrednike da traktorima blokiraju prilaze Beogradu
„Uvođenje vanrednog stanja je jedna od opcija u zavisnosti od toga šta će se 15. marta događati na ulici. Vučić priželjkuje incidente“, kaže za „Vreme“ poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta
U otvorenom pismu „narodu Srbije“ studenti u blokadi kažu da su njihovi protesti prerasli u opštenarodne. I pozivaju građane na sprovođenje neposredne demokratije, da se po uzoru na studentske plenume organizuju u zborove jer je sistem predstavničke demokratije u korumpieranoj i centralizovanoj državi zakazao. Šta to znači
Kada god se dešava neki incident, reporterka „Informera“ Branka Lazić je tu – telefon u ruci, kamera uključena. Za režimske medije, ona je hrabra novinarka, za opoziciju – provokatorka. Vučić sada najavljuje njeno odlikovanje
„Vreme“ objavljuje fotografiju koju je tužilaštvo u Novom Sadu izuzelo iz predmeta. A onde se vidi da je vojvođanska premijerka Maja Gojković glavna zvezda svečanog otvaranja Železničke stanice. No nju, za razliku od bivšeg ministra Gorana Vesića, optužnica volšebno zaobilazi
Novinska agencija Asošijeted pres (AP) izveštava o masovnim protestima širom Srbije, ocenjujući ih kao odgovor na poziv studenata i univerziteta za generalni štrajk u borbi protiv korupcije
„Pumpalo” se u petak, 7. marta, krugom tramvaja broj dva. Više hiljada srednjoškolaca, nastavnika, studenata i građana u protestnoj šetnji centralnim ulicama Beograda
„Razmere državnog nasilja i zastrašivanja u Srbiji su krajnje alarmantne”, stoji u saopštenju koje je potpisalo više od 130 evropskih organizacija civilnog društva
Nakon incidenata ispred Skupštine Beograda u četvrtak zbog nasilničkog ponašanja je privedeno petoro aktivista. Opozicione političke organizacije zahtevaju da se smesta puste na slobodu i za nasilje okrivljuju “privatno obezbeđenje Aleksandra Šapića”
Protestne šetnje, ali i blokada prodavnica, ugostiteljskih objekata, bioskopa, pumpi i svih potrošačkih delatnosti - očekuje se za petak, 7. mart, u novom generalnom štrajku koji predvode studenti
Skupština Beograda je usvojila niz urbanističkih odluka, a ispred zgrade su se sukobili građani i pripadnici privatnog obezbeđenja
O nastavničkoj plati koju bi danas (6. marta) trebalo da dobiju, ali verovatno neće, podršci studentima, ali i podršci studenata, nezakonitim potezima Ministarstva prosvete i planovima za osnivanje regionalne sindikalne organizacije za “Vreme” govori nova predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević
Opozicija nije bojkotovala parlament (osim DS-a), ali ga nije ni blokirala. Razlozi su brojni, ali sad je tako kako jeste. Očito, opozicija nije u stanju da napravi zajednički dogovor i strategiju, pa da onda radi po nekom planu. Iako je izgledalo da je događaj od utorka 4. marta zapravo nastavak onoga što građani zovu “pumpanje”, nema nagoveštaja da posle ovog “skupštinskog prepada” koji im je doneo reputaciju nasilnika (što nije ni ključno, ni toliko važno), sledi neka druga akcija. Znalo se i pre ovoga da je parlament paravan, kao i sve druge institucije. Još uvek se ne vidi na koji način to može da se promeni
Kako zamišljate horor? Ministarstvo rudarstva i energetike, na primer, angažovalo je francusku kompaniju “Ežis”, čija je kćerka firma povezana sa padom nadstrešnice u Novom Sadu, da izradi plan za izgradnju – nuklearne elektrane u Srbiji
“Svet je nekoliko puta promenio svoju fasadu, ali matrica ostaje ista – ona se samo adaptira novim tehnologijama kontrole: moć kapitala vlada, mase slede iluziju, istorija se reciklira. Zaborav je najveći saveznik ponavljanja grešaka. Kada se emotivna distanca od užasa prošlosti poveća, otvara se prostor za njihovo ponavljanje – u novom obliku, sa novim narativima, ali sa istim ishodom.”
Ekspertska grupa Univerziteta u Beogradu ocenila je da nije objavljena kompletna dokumentacija u vezi sa rekonstrukcijom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu
Zbog tabloidnih napada na predsednika Izvršnog odbora Đenerali osiguranja Dragana Filipovića i proterivanja aktivista civilnog sektora u januaru organizatori velikog međunarodnog sajma koji je trebalo da bude održan u Beogradu, otkazali su taj događaj
Prosvetni radnici u štrajku su i 5. marta na drumu. Neki od njih već danima pešače do Čačka, gde će se 6. marta održati veliki protestni skup nastavnika pod nazivom „Korakom do slobode“
Značajni pritisci na civilni sektor u Srbiji dovode u pitanje demokratske procese u zemlji i njen put ka Evropskoj uniji, rekao je specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Emanuel Saracin u razgovoru za Dojče vele
U četvrtak (6. mart) počinje veliki Irski festival u Beogradu koji u goste dovodi velikog svetskog scenaristu i reditelja Nila Džordana
Na optužnici, koja tek treba da bude potvrđena, su menadžerka za razvoj investicija AD „Infrastruktura Železnica Srbije“ Slobodanka Katanić, predsednik Komisije za tehnički pregled Milutin Savović i članica te Komisije Biljana Krstić
Dok se najavljuju smanjenja zarade nastavnicima, direktori šalju obračune Ministarstvu prosvete. Kolike će plate u martu leći na račune nastavnika
Nakon više od četiri meseca posle tragedije u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešnice Železničke stanice poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno, podignuta optužnica protiv osumnjičenih
Imajući u vidu nedavni pad nadstrešnice u Novom Sadu i način na koji se izvode projekti u Srbiji, očigledno je da aktuelni donosioci političkih odluka ne mogu da garantuju bezbednost učesnicima i posetiocima izložbe Ekspo, poručuje opozicija
Predsednica Skupštine je u gostovanju na televiziji K1 govorila o izgubljenom gradivu studenata i đaka, spominjući i nekakav Dan D, kada će se znati šta će biti sa akademskom godinom. Promašila je i broj škola koje se nalaze u blokadi, i to znatno
Šta su zborovi građana? Zakon o lokalnoj samoupravi Srbije piše da su oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su građanska inicijativa, zbor građana i referendum. Kako se dalje navodi, zbor građana se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave utvrđen statutom. „Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. Zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave. Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora građana, razmotre zahteve i predloge građana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste građane“, navodi se u zakonu. Međutim, način sazivanja zbora građana, njegov rad, kao i način utvrđivanja stavova zbora uređuje se statutom i odlukom svake skupštine opštine. U analizi Cesida iz 2011. godine navodi se da se zbor građana saziva po potrebi za mesnu zajednicu, deo mesne zajednice ili više mesnih zajednica na način utvrđen statutom opštine. Poslednji podaci iz istog istraživanja Cesida pokazuju da su u periodu od 2002. do 2011. godine zborovi građana sa kojih je upućen neki zahtev održani u 35 različitih opština ili gradova u Srbiji. Tada je najveći broj organizovanih zborova građana bio u dve opštine sa juga Srbije – Aleksincu (219) i Ražnju (207), a veći procenat organizovanih zborova beleži se još u Mionici i Smederevu. Kako su tada naveli, u ove četiri lokalne samouprave održano je više od 80 odsto svih zborova koji su tokom prethodnih devet godina uopšte i organizovani u Srbiji, a među zborovima građana nije bilo najvećih centara u Srbiji – Beograda, Novog Sada ili Niša. „Na zborovima su, dominantno, formulisani politički zahtevi (u različitim formama), posebno oni koji se tiču izbora Saveta mesnih zajednica. Česta organizacija zborova građana sa ciljem da se utiče na promene u Savetu MZ ukazuje na to da građani često nisu zadovoljni akterima na nivou mesne samouprave, njihovim aktivnostima, odlukama ili budućim planovima. Od ostalih tema, možemo izdvojiti zahteve za uvođenje samodoprinosa u određene mesne zajednice, izgradnju i popravku ulica/puteva i brojne komunalne probleme (vodovod, kanalizacija, vodosnabdevanje, komunalno opremanje...)“, ističe se u Cesidovoj analizi od pre 14 godina. Da li se zahtevi studenata i opozicije mogu rešiti na zborovima? Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Milan Jovanović objašnjava za Vreme da se zborovi građana svrstavaju u oblike neposredne demokratije i da su bili rasprostranjeni posebno u socijalističkom periodu. „Na njima građani pokreću razne inicijative – od komunalnih tema, saobraćaja, puteva, struje... uglavnom teme iz lokalne samouprave. Zborovi građana u tom smislu kao institut imaju efekta kada se ljudi organizuju za nešto životno, te preko zborova skreću pažnju lokalnoj samoupravi. Oni su odlična mogućnost građanima, iako su kod nas kao oblik nesporedne demokratije suženi, za razliku od referenduma“, napominje Jovanović. Povodom apela studenata u blokadi građanima da se organizuju u zborove, profesor FPN ističe da je reč o političkim zahtevima i da postoji mogućnost da lokalne samouprave kažu da nisu nadležne za ta pitanja. „Studenti pokušavaju verovatno da relaksiraju pritisak koji se očekuje od njih i poručuju – ne moramo mi sve da uradimo“, ocenjuje sagovornik Vremena. Statuti lokalnih samouprava o zborovima građana U statutu Grada Beograda ističe se da se zbor građana saziva za područje mesne zajednice ili drugog oblika mesne samouprave. „Zbor građana saziva predsednik mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave ili lice ovlašćeno aktom mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave, najmanje 15 dana pre održavanja zbora. Sazivač je dužan da sazove zbor građana na zahtev 10 odsto birača sa prebivalištem na području za koje se saziva zbor građana“, ističe se u propisima prestonice. U Smederevu se navodi da zbor građana može sazvati gradonačelnik, predsednik Skupštine grada, ovlašćeni predstavnik mesne zajednice ili grupa od najmanje 50 građana koji imaju prebivalište na području za koji se zbor saziva. Radi razmatranja pitanja od interesa za celu mesnu zajednicu, dodaje se, zbor građana može se održati ako zboru prisustvuje najmanje 10 odsto građana koji imaju biračko pravo. „Ako zboru u zakazano vreme nije prisutan potreban broj građana iz prethodnog stava, po proteku 30 minuta, zbor se može održati ako je prisutno najmanje 50 građana“, pravila su u Smederevu.', 'pageDate': '2025-03-10 16:00:01', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });View this post on Instagram
