Šest meseci od pada nadstrešnice: Dva tužilaštva, mnogo upitnika

Bio je 1. novembar oko podneva. Sunčan i vedar jesenji dan u Novom Sadu nadvio je mrak kada su skazaljke na velikom satu na železničkoj stanici pokazale 11:52. Začuo se tresak. Obrušila se nadstrešnica. Pod njom je ostalo 14 života, a troje ljudi je teško povređeno.

Broj žrtava kasnije se povećao na 16, a njima od tada ljudi širom Srbije odaju poštu tišinom koja je sa početnih 14 minuta poslednjih meseci dva minuta duža.

Tragedija je otvorila brojna pitanja o odgovornosti i krivici, a već pola godine Srbija je na nogama zahtevajući odgovore. Ali sa optužnicama za pad nadstrešnice nije se daleko stiglo.

Foto: FoNet/AP

Dokle se stiglo s optužnicom?

U vezi sa padom betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu postoje tri predmeta u tri različite faze.

Predmet koji vodi novosadsko tužilaštvo, gde je optužnica podignuta 30. decembra proše godine, novosadski Viši sud vratio je na dodatnu istragu 10. aprila.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je zaduženo za istraživanje finansijskih tokova u okviru projekta i taj predmet je u fazi predistrage

Predmet koji je pokrenulo Više javno tužilaštvo u Beogradu, predat je Tužilaštvu za organizovani kriminal, nakon što je posle najkraće istrage korupcije u istoriji srpskog pravosuđa, podignuta optužnica koju je 17. aprila potvrdio Viši sud u Beogradu.

Postupak u Novom Sadu

Zbog tragedije koja se dogodila tog 1. novembra na novosadskoj železničkoj stanici, Više javno tužilaštvo u tom gradu pretposlednjeg dana 2024. godine podigao je optužnicu protiv 13 ljudi.

Među njima je bivši ministar saobraćaja Goran Vesić, koji je ostavku na funkciju u suzama podneo u danima posle nesreće, iako je od početka negirao bilo kakvu odgovornost. Na optužnici je i bivša direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković.

Među okrivljenima su i Anita Dimoski bivša v.d. pomoćnice ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Nebojša Šurlan, bivši generalni direktor Infrastruktura železnice Srbije.

Oni se terete da su izvršili teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti.

Optužnica je podneta i protiv Slobodana Naumovića, odgovornog projektanta građevinske konstrukcije, Milana Jelkića, glavnog projektanta idejnog projekta, Ljiljana Milić Marković glavne projektantkinje projekta za građevinsku dozvolu.

Među optuženima su i Milan Spremić, izvestilac za konstrukcije Republičke revizione komisije, Jasna Stojiljković Milić, koja je bila deo tima kompanije Cestra koja je radila tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu, kao i Zorica Slavković Marjanović i Dušan Janković, koji su bili odgovorna lica ispred kineskog konzorcijuma za izvođenje radova na stanici u Novom Sadu.

Među trinaestoro optuženih su i Marina Gavrilović i Dejan Todorović koji su bili odgovorna lica zadužena za nadzor izvođenja građevinskih radova ispred konzorcijuma koji je predvodio Project Biro Utiber, a zaposleni su u kompaniji Ežis. Gavrilović je nadzirala arhitektonske radove, a Todorović građevinske.

Protiv svih njih je podignuta optužnica zbog sumnje da su izvršili teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova.

Optužnica je, kako se navodi, podignuta nakon što je okončana istražna faza krivičnog postupka donošenjem naredbe o završetku istrage.

Nekoliko meseci kasnije, 11. aprila 2025. Viši sud u Novom Sadu vratio je na doradu optužnicu.

U obraloženju te odluke, sud je naveo da je potrebno „bolje razjašnjenje stvari da bi se ispitala osnovanost optužnica“.

Portparolka Višeg suda u Novom Sadu Sanja Ćetojević navela tada je da je Sudsko veće „detaljno analiziralo izuzetno obimnu optužnicu, kao i odredbe zakona i drugih propisa na koje se poziva javni tužilac u optužnici, a potom sa posebnom pažnjom analiziralo dokaze koje je predložio javni tužilac, bez upuštanja u ocenu predloženih dokaza shodno odredbama Zakona o krivičnom postupku u ovoj fazi postupka“.

Po njenim rečima, veće je analiziralo „detaljne i obimne navode odgovora na optužnicu koje su dostavili branioci svih okrivljenih“.

„Polazeći od krivičnih dela koja se okrivljenima stavljaju na teret i navedenih bitnih obeležja, blanketnih odredbi koje se navode u činjeničnom opisu optužnice, te propusta koje javni tužilac okrivljenima stavlja na teret, a u vezi sa navodima odbrana iznetih u odgovorima na optužnicu, vanpretresno veće je donelo odluku da je potrebno bolje razjašnjenje stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice“, rekla je tada Ćetojević.

Foto: Tanjug / Nenad Mihajlović / bg

Od 13 osumnjičenih, devetoro se nalazi u pritvoru, još troje osumnjičenih se nalaze u kućnom pritvoru, a jedna od njih je bivša vršiteljka dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije“ Jelena Tanasković. Bivši ministar građevinarstva Goran Vesić brani se sa slobode, jer mu je nakon nekoliko dana provedenih u pritvoru, sud ukinuo pitvor, usvojivši žalbu njegovog branioca.

Zajednica „Zahtevi inženjera“ koja okuplja više od sedam hiljada stručnjaka, predala je 16. aprila Višem sudu u Novom Sadu peticiju za omogućavanje odbrane sa slobode za uhapšene inženjere.

Peticiju su, kako navode za „Vreme“ prethodno predali i Višem sudu u Beogradu.

Potpisalo ju je više od 2800 inženjera uz zahtev za jednaka prava za inženjere, kakva imaju politički akteri — pravo na odbranu sa slobode.

„Do danas, nismo dobili nikakav zvaničan odgovor od sudskih organa, što smatramo neprihvatljivim, posebno imajući u vidu broj potpisnika i težinu situacije“, navode inženjeri iz ove grupe.

U međuvremenu su iz medija saznali da je troje optuženih u postupku pred Višim tužilaštvom u Beogradu pušteno da se brani sa slobode, dok je jedna koleginica iz postupka u Novom Sadu puštena u kućni pritvor.

„Ostale kolege su i dalje zadržane u zatvorskom pritvoru. Smatramo da je takvo postupanje ozbiljno narušavanje načela pravičnosti, jednakosti pred zakonom i pretpostavke nevinosti“, navode inženjeri.

Kako dodaju, istražni postupak je završen, a pritvor se i dalje produžava bez utemeljenog razloga.

„U istom slučaju, političkim akterima koji su doneli odluke o otvaranju stanice i puštanju objekta u funkciju, omogućena je odbrana sa slobode svega nekoliko sati nakon zadržavanja. Ova očigledna selektivnost dodatno ugrožava poverenje u institucije i šalje poruku da su stručnjaci lakša meta od odgovornih nosilaca funkcija“, navodi se u odgovoru inženjera.

Vesić i Tanasković smatraju da protiv njih ne treba da se vodi postupak

Bivša v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić smatraju da ne treba da se vodi krivični postupak protiv njih. Ne vide sopstvenu odgovornost, a po dva pitanja imaju iste argumente, objavio je Forbes Srbija 28. aprila na osnovu uvida u njihove iskaze.

Kako navodi Forbes, oni tvrde da stanična zgrada nije mogla da bude puštena u rad, jer je sve vreme rekonstrukcije pruge već bila otvorena. Tvrde i da nisu doneli bilo kakav akt kojim otvaraju stanicu.

Takođe, smatraju da je tehničkim pregledom sprovedenim u aprilu 2024. odobren probni rad cele stanične zgrade, što bi ukazivalo da je bezbedna za korišćenje.

To su neki od delova odgovora na optužnicu koji su dve prvooptužene osobe među njih 13 iznele pred veće Višeg suda u Novom Sadu.

Po dopuni optužnice, biće poznato da li će ona biti potvrđena i ko će od 13 lica biti u njoj.

Proba s probnim radom i falsifikovani potpisi

Svita političara, predvođena Goranom Vesićem i Majom Gojković, predsednicom pokrajinske vlade, otvorila je u julu 2024. godine, samo nekoliko meseci pre rušenja nadstrešnice, rekonstruisanu železničku stanicu.

Bilo je to drugo svečano otvaranje zgrade. Rekonstrukcija stanice počela u oktobru 2021. godine, pa je stanica prvi put svečano otvorena u jeku predizborne kampanje u martu 2022. godine. Ubrzo je ponovo zatvorena zbog radova.

Kad je svečano otvarana pre pada nadstrešnice, Železnička stanica u Novom Sadu imala je dozvolu za probni rad, koja godinu dana važi umesto upotrebne dozvole. Ali, ta dozvola je po svemu sudeći bila falsifikovana, pisalo je u februaru ove godine „Vreme“.

U trenutku pada nadstrešnice, stanica je imala samo tu dozvolu za probni rad. Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, dozvola za probni rad, koju izdaje kompanija ovlašćena za tehnički pregled objekta, zamenjuje upotrebnu dozvolu na period od godinu dana, ali je ona, kako je „Vreme“ ranije objavilo, bila falsifikovana.

Foto: Vreme

Za tehnički pregled objekta bio je zadužen tročlani konzorcijum koji je kompanija Trioprojekt, Beogradčvor i KBV Datacom. Oni su u aprilu 2024. godine sačinili Izveštaj o izvršenom tehničkom pregledu objekta u okviru kojeg je u zapisniku navedeno da ne postoje nedostaci koji utiču na stabilnost i funkcionalnost objekta.

To ukazuje da je u julu prošle godine, kada su stanicu otvorili ministar Goran Vesić, predsednica Vlade Vojvodine Maja Gojković, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić i direktorka Infrastrukture Železnica Jelena Tanasković, postojala dozvola za probni rad koja je bila na snazi sve do aprila 2025. godine. Falsifikovana.

„Vreme“ je imalo uvid u potvrdu tehničke komisije za puštanje u probni rad na kojoj su potpisi predsednika komisije Milutina Savovića i još petoro članova komisije.

Zbog falsifikovanih potpisa, u februaru je uhapšeno petoro ljudi – Milutin Savović, Slobodanka Katanić, Jelena Vesić, Marija Nenezić Jović i Biljana Krstić.

Međutim, Jelena Vesić, Marija Nenezić Jović i Biljana Krstić su, kako je ranije pisala Nova ekonomija, još u decembru 2024. tvrdile da sporni dokument prvi put vide i da ga nikada nisu potpisale.

Prema rečima Nenezić Jović, sve zapisnike je po dogovoru potpisivao isključivo Savović.

„Za te potrebe mi smo mu poslali skenirane naše potpise i pečate, a on je naše skenirane potpise i pečate trebalo da ubaci u sačinjene zapisnike o tehničkom pregledu“, rekla je tada Nenezić Jović.

Njihova svedočenja ukazuju da je dozvola za probni rad železničke stanice trebalo da se odnosi samo na jedan njen deo, ali su potpisi članova komisije stavljeni na dokument kojim se odobrava rad celog objekta, pisala je Nova ekonomija.

Nova ekonomija je došla do zapisnika sa saslušanja Savovića i drugih članova komisije koja su – u svojstvu građana – obavljena još u decembru.

Savović je tada tužiocu u Novom Sadu maltene priznao da su prekršili zakon, navodno na insistiranje Elektrodistribucije i Elektromreže kako bi oni staničnu zgradu priključili na struju.

Foto: Tanjug/ OMK MUP Republike Srbije/ nr

Postupak pred Višim sudom u Beogradu

I pred Višim sudom u Beogradu vodi se postupak protiv troje lica odgovornih za tehnički nadzor nad rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu. Viši sud u Beogradu potvrdio je 17. aprila 2025. optužnicu protiv Slobodanke Katanić, Milutina Savovića i Biljane Krstić zbog propusta koji su doveli do pada nadstrešnice u Novom Sadu, 17. aprila 2025. godine.

Kako za „Vreme“ navode iz Višeg suda u Beogradu, to telo je donelo rešenje o potvrđivanju optužnice, međutim, ovo rešenje još uvek nije postalo pravnosnažno, „imajući u vidu da su protiv istog izjavljene žalbe i da će biti predmet Apelacionog suda u Beogradu po pravnom leku“.

„Dakle, optužnica još uvek nije stupila na pravnu snagu zbog čega i suđenje još uvek nije zakazano, a sve u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku“, navode u pisanom odgovoru za „Vreme“ iz Višeg suda u Beogradu krajem aprila 2025.

Istog dana, 29. aprila 2025, Apelacioni sud u Beogradu saopštio je da je ukinuo pritvor troma optuženima za korupciju i nesavesan rad u vezi sa tragedijom na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 ljudi.

Slobodanki Katanić ukinuta je mera zabrane napuštanja stana, odnosno kućni pritvor, dok je Milutinu Savoviću i Biljani Krstić ukinut pritvor i pušteni su na slobodu, navela je Nova S.

Foto: Vreme/Katarina Stevanović

Optužnicu je podiglo Više javno tužilaštvo u Beogradu 4. marta 2025, protiv troje okrivljenih za propuste u tehničkom nadzoru izvedenih radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu koji su doprineli padu nadstrešnice, prilikom čega je stradalo 16 ljudi.

U saopštenju Višeg javnog tužilaštva navedeno je tada da je nakon „efikasno sprovedenog predistražnog postupka i istrage, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu podiglo optužnicu protiv Slobodanke Katanić, Milutina Savovića i Biljane Krstić, a u vezi sa izvršenjem nekoliko krivičnih dela sa koruptivnim elementom, koja su imala za posledicu pad nadstrešnice“.

Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović ukazao je tada da postoji opravdana sumnja da su njihovi propusti doprineli i da su u uzročno-posledičnoj vezi sa pomenutom tragedijom, jer bi oni, da su savesno postupali i izvršili dužnost vanrednog pregleda, kao i kontrole ispunjenosti uslova u toku samog probnog rada, mogli vizuelno da uoče znake loma i povećanog ugiba na nadstrešnici u danima koji su prethodili njenom obrušavanju.

Slobodanki Katanić optužnicom se na teret stavlja krivično delo Zloupotreba službenog položaja i krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti, stojalo je u saopštenju.

Milutin Savović i Biljana Krstić optužnicom se terete za krivično delo Nesavesan rad u službi i krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti.

Stefanović je ukazao da je protiv Jelene Vesić i Marije Nenezić Jović obustavljena istraga, jer nema dokaza da su izvršile bilo koje krivčno delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Napomenuo je da je, tokom istrage iz iskaza okrivljenih, svedoka i pregledane pisane dokumentacije koja je objavljena na sajtu Vlade Srbije, utvrđeno je da su njih dve bile dovedene u zabludu od optuženih članova Komisije o izvršenom tehničkom nadzoru, što isključuje protivpravnost u njihovom postupanju.

Prema rečima glavnog javnog tužioca, koruptivni element u ovom slučaju ogleda se u nevršenju dužnosti nadzora i nevršenju službene dužnosti, a krivična dela Nesavesan rad u službi kao i Zloupotreba službenog položaja predstavljaju koruptivna krivična dela.

Sa druge strane, kako je objasnio, VJT u Novom Sadu je u svom predmetu podiglo optužnicu protiv drugih okrivljenih lica za krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz oblasti tzv. opšteg kriminala.

Tužbe Startinga

Dok je odluka o pravosnažnosti optužnica na čekanju, i firma Starting, koja je radila na rekonstrukciji nadstrešnice, podnela je privatnu krivičnu tužbu zbog „narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti“, protiv sedmoro ljudi, nedavno je saopštio advokad Ivan Ninić, jedan od njih.

Kako kaže za „Vreme“, tužbu još nije primio.

„Vreme“ je kontaktiralo firmu Starting u vezi sa navodima, ali odgovor na pitanja nije stigao do objavljivanja teksta.