Dok se i dalje pred domaćim tužilaštvom vodi istraga da li je i koje nezakonito sredstvo upotrebljeno na protestu u Beogradu 15. marta, veće od sedmoro sudija Evropskog suda za ljudska prava donelo je privremenu meru Srbiji o korišćenju zvučnih uređaja za kontrolu okupljenih građana.
Sud je, kako se navodi u saopštenju, odlučio 29. aprila 2025. godine da izda privremenu meru i ukazao Vladi da bi trebalo sprečiti bilo kakvu upotrebu zvučnih uređaja za kontrolu okupljenih građana.
„U vezi sa zahtevom podnosilaca da Sud kaže da bi država trebalo da spreči upotrebu zvučnog oružja ili sličnih uređaja na budućim protestima, Sud je ukazao Vladi da, do daljeg, bilo koja upotreba zvučnih uređaja za kontrolu okupljenih građana (osim u komunikacione svrhe) mora da bude sprečena ubuduće”, stoji u saopštenju.
Sud je, kako se dodaje, naveo da je upotreba takvog oružja za kontrolu okupiranih građana nezakonita u Srbiji i, posebno, da potencijalno može izazvati ozbiljne zdravstvene posledice kod velikog broja ljudi.
Kako se dodaje, Sud je podvukao da odluka ne znači da je zauzeo bilo kakav stav o tome da li je takvo oružje upotrebljeno 15. marta 2025. godine, i da ne prejudicira ishod predstavke koju bi podnosioci zahtevali.
Podnosioci zahteva imaju mesec dana da podnesu predstavku.
Delimično usvojeni zahtevi
Kako je navedeno, Evropski sud za ljudska prava delimično je usvojio zahteve podnosilaca i izdao privremenu meru u slučaju Đorovića i drugi protiv Srbije.
Predmet se, kako se navodi, odnosi na navodnu upotrebu zvučnog oružja za kontrolu okupljenih građana na demonstracijama i zabrinutost da bi se ono moglo koristiti na budućim demonstracijama.
„Podnosioci zahteva su tražili da Sud izda privremenu meru kojom bi se srpske vlasti obavezale da spreče upotrebu zvučnog oružja u takvim okolnostima, spreče krivično gonjenje onih koji učestvuju u javnoj raspravi o upotrebi zvučnog oružja 15. marta 2025. godine i da sprovede efikasnu istragu o navodima da je zvučno oružje korišćeno”, stoji u saopštenju.
Uvedena je jedna mera, a po ostalim zahtevima, Sud navodi da ne potpadaju pod postupak prema pravilu 39, te Sud nije izdao privremene mere s tim u vezi.
„Mere prema pravilu 39 Poslovnika Suda se donose u vezi sa postupkom pred Sudom, bez prejudiciranja bilo kakvih naknadnih odluka o prihvatljivosti ili meritumu slučaja. Sud odobrava takve zahteve samo u izuzetnim slučajevima, ukoliko bi podnosioci zahtevali u suprotnom bili suočeni sa neposrednim rizikom od nepopravljive štete”, navodi se u saopštenju.
Zahtev 47 državljana
Evropskom sudu za ljudska prava zahtev je podnelo 47 srpskih državljana.
„Podnosioci zahteva su 15. marta 2025. godine učestvovali u protestu u Beogradu. Dok su držali 15 minuta ćutanja u znak sećanja na one koji su preminuli nakon urušavanja nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, oko 19 časova glasni zvuci i vazdušni talasi poremetili su okupljanje”, stoji u saopštenju.
Kako se dodaje, podnosioci zahteva su navodno doživeli intenzivan instinktivni strah, paniku, šok, ubrzan rad srca, drhtanje, probleme sa sluhom, povraćanje, mučninu, tahikardiju i slične simptome. Neki su navodno zadobili fizičke povrede zbog panike koja je usledila. Do 4.000 ljudi prijavilo je svoja iskustva o incidentu.
O incidentu na protestu 15. marta „Vreme” je objavilo opsežno istraživanje.
