Pet meseci od smrtonosnog pada nadstrešnice u Novom Sadu srpska svakidašnjica se ustalila: studenti u blokadi svakoga dana širom zemlje organizuju razne protestne akcije, to čine i zborovi građana, a vlast na svaki mogući način pokušava da uguši pobunu. Izuzev upotrebe „zvučnog topa“ na velikom protestu u Beogradu 15. marta, sporadičnih mlaćenja i hapšenja, vlast se do sada uglavnom uzdržavala od primene veće represije u iščekivanju da će ova noćna mora koja ju je spopala da prođe.
Ne prolazi – mada je nelegalnim kresanjem plata i pretnjama otkazima prosvetnim radnicima u dobroj meri slomljena kičma, od obustave rada je odustala i Filharmonija, pozorišta rade, advokati se uzdržavaju od toga da ponovo stupe u dužu obustavu rada, tužioci i sudije su se nakon prilično skandaloznih pretnji predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će da smenjuje one koji neće da tuže i sude kako se njemu dopada zadovoljili nekim svojim protestnim saopštenjem…
Službenici u Vladi, ministarstvima, Privrednoj komori, opštinama… koji bi, a ima ih mnogo, voleli da Vučiću, koji sve više izbija iz okvira normalnog ponašanja, vide leđa, ne usuđuju da to javno iskažu. Plaše se otkaza, baš kao što se boje posledica ukoliko se između 11. i 13. aprila ne budu pojavili na onom skupu, vašaru, narodnom veselju, šta li je, koji je Vučić zakazao ispred Narodne skupštine da može da pokaže, makar na Pinku i Informeru, da je njegov veći od studentskog protesta. Mora da pokuša da u svom strahu od njega ili ljubavi prema njemu pokolobene građane, ili, ne daj bože, neke ortake u vladanju zemljom, spreči da pređu na drugu stranu.
Predugo ova građanska neposlušnost traje za svaku vlast, a kamoli onu na čijem je čelu ovakav autoritativan predsednik države koji na svaku kritiku reaguje, najblaže rečeno, neprimereno. Čini se da više ne može da izdrži, da nema više strpljenja da čeka da vidi da li će sve ovo što se dešava u zemlji, kao i svaki put do sada, da prođe samo od sebe.
Jer tu su studenti koji ne posustaju, a u pobunu se sve više uključuju i srednjoškolci. Univerzitetski profesori i dalje, iako se protiv njih sada primenjuje isti metod prtiska i zastrašivanja kao na nastavnike, deluju nepokolebljivo. To trojstvo održava vatru protivljenja otuđenom režimu.
Zato pretnje sa vrha vlasti i režimskih medija rastu, potpirivanje agresije sve je jače, a kao posledica toga nasilje gotovo da se oseće u vazduhu i svakog trenutka može da eksplodira.
Studenti ne veruju u dobru volju vlasti
Zbog svega toga studenti Univerziteta u Beogradu u blokadi objavili su u utorak na Instagramu da je sve teže verovati u dobru volju za ispunjenjem studentskih zahteva, o čemu svedoči „sistematsko zanemarivanje i lažiranje ispunjenosti drugog zahteva“ u kojem se, između ostalog, traži razrešenje sa funkcije bilo koje osobe koja je napadala studente i profesore.
„Igor Đogić, osoba pod brojem 10, ne samo da nije ni na kakav način sankcionisan, već je i nagrađen pozicijom mlađeg referenta u opštini Voždovac. Za petak 21. mart bila je planirana sednica SO Voždovac na kojoj je trebalo da se raspravlja o budžetu. Prema informacijama koje imamo čak do 70 odsto budžeta bi išlo na zaposlene, među kojima je i Igor Đogić“, navodi se u objavi studenata.
Prema njihovoj oceni, to je još jedan dokaz da je sve teže verovati u dobru volju za ispunjenje zahteva, jer se ljudi za koje studenti tvrde da su ih napadali nagrađuju.
„Neprestano nam govore da su nam zahtevi ispunjeni i pozivaju nas na dijalog, dok se sa druge strane fizičko nasilje i pretnje povećavaju. Većina napadača dovodi se u direktnu ili posrednu vezu sa određenom strankom i njenim delanjem“, ističu u saopštenju studenti u blokadi.
Pretnje i uvrede
Dalje piše: „Studentska borba nije stranački obojena, ali oni koji stoje nasuprot te borbe jesu, što je vidljivo i na prvom primeru, a to je napad na kolege sa Fakulteta dramskih umetnosti. Razni predstavnici vladajuće koalicije odobravaju nasilje i podstiču ga. To nasilje ne samo da ne prestaje od početka studentskih protesta nego i eskalira“.
Prema navodima studenata, najviši državni predstavnici, članovi Vlade i parlamenta ispred vladajuće koalicije, mesecima pozivaju na nasilje i prete njime.
„Rečeno je da ćemo biti uništeni, razbacani, kao i da se njihovi ljudi jedva suzdržavaju da nas ne razbiju. Jednom rukom, režim zvanično i nevoljno ispunjava naše zahteve, čak i kada mi sami to još nismo utvrdili. A drugom rukom, režim poziva na nasilje, a i naoružava lažne studente maljevima i kamenicama“, upozoravaju u objavi studenti u blokadi.
Naglašavaju da se i dalje nadaju ispunjenju zahteva da se „oni koji pesnicama ili vozilima nasrću na mirne demonstrante procesuirali i kaznili“.
„Sa druge strane, svesni smo i toga da bi se suština ovog zahteva mogla vratiti kao bumerang nalogodavcima nasilja, stoga je drugi zahtev neprestano aktuelan u našoj studentskoj, ali i građanskoj borbi“, zaključuju u objavi.
Studenti u blokadi ne saopštavaju kako misle da natareju vlast da ispuni njihove zahteva, kada je sve ovo što se do sada dešavalo nije suštinski pomerilo sa mesta. Aleksandar Vučić za to vreme priča da piše knjigu, svetski bestseler, kako je bez pendrečenja i ijednog ispaljenog metka pobedio „obojenu revoliciju“. Kraj pobune na univerzitetima i celom društvu najavlju za sredinu aprila.
