Sa malim zakašnjenjem, a bez objašnjenja zašto, objavljena je selekcija ovogodišnjeg Bitefa. Biće sedam predstava, o kojima je uprava festivala javnost obavestila pismeno
Danas (26. jun) je konačno objavljen program 59. Bitefa, iako je trebalo da bude predstavljen još na konferenciji za novinare 23. juna, odnosno kasnije tog dana ili sutradan – kako je tom prilikom obećao Spasoje Ž. Miladinović predsednik Odbora Bitefa i ovogodišnji selektor.
Kao ni tad, ni sad nije naveden razlog ni ovog kašnjenja.
Novinari su sada imejlom dobili program 59. Bitefa, Reč selektora, i tekst o predstavama. U ovom poslednjem dokumentu su samo opisi predstava, bez informacija o pozorištima/trupama koje su ih realizovale.
Izbegnuta je direktna komunikacija sa medijima, pa samim tim i mogućnost da se selektoru Miladinoviću postave pitanja o njegovom izboru.
Crnogorci su na otvaranju
Ovogodišnje izdanje Bitefa, 59. po redu, biće održano od 14. do 20. septembra pod sloganom „Usudi se da saznaš“. Beogradska publika imaće priliku da pogleda sedam predstava iz Argentine/Španije, Crne Gore, Italije, Libana, Portugalije, Slovenije, i Srbije.
Bitef otvara predstava Predmet Medeja u režiji Dijega de Bree, koprodukcija Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice i Kulturnog centra Bar.
U glavnom programu naći će se i predstava Kada sam videla more libanskog autora i reditelja Alija Čarura, koja nastaje u neposrednom kontekstu bombardovanja Libana tokom 2024. godine. Iz Slovenije stiže Anhovo, po tekstu Žige Divjaka i Katarine Morano, u režiji Žige Divjaka i produkciji Slovenskog narodnog gledališča Nova Gorica. Dokumentarna predstava polazi od istorije istoimenog mesta u dolini Soče istražujući način na koji određene odluke nastavljaju da proizvode posledice dugo nakon što su donete.
Predstava Audicija vraća portugalski kolektiv Teatro Praga u prostor iz kojeg je, pre gotovo dve decenije, bio prinuđen da ode, a njihova predstava polazi od tog jaza između sećanja na mesto i mesta kakvo ono danas jeste.
Diptih Frankenštajn (Ljubavna priča + Istorija mržnje) italijanske trupe Motus, čiji su autori Danijela Nikolo i Enriko Kazagrande. Kultni roman Meri Šeli inspirisao je nastanak dve predstave koje fukcionišu kao celina i istražuju mehanizme kroz koje zajednica uspostavlja sopstvene granice.
Predstavnik Srbije
Domaću produkciju u glavnom programu predstavlja Crno zlato Dejana Dukovskog u režiji Olivera Frljića i produkciji Beogradskog dramskog pozorišta, koja kroz priču u kojoj se postepeno otkrivaju porodične veze, stari sukobi, dugovanja i potisnuta sećanja, gradi svet u kome ništa nije sasvim stabilno: identiteti, porodične uloge, društveni položaji i međusobni odnosi neprestano menjaju značenje.
Selekciju zaokružuje predstava Ubij me argentinske autorke Marine Otero, treći deo njenog dugoročnog projekta Remember to live. U sve tri predstave Otero polazi od autobiografskog materijala i sopstvene psihijatrijske dijagnoze, otvarajući pitanje odnosa između života, izvođenja i njihove scenske konstrukcije.
Spasoje Ž. Milovanović se odlučio za pomenutih sedam predstava nakon odgledanih 87 predstava.
Sudeći po materijalu dostavljenom novinarima, među njima nema ni jedne plesne predstave.
Spasoje Ž. Milovanović je ovogodišnju selekciju nazvao „Usudi se da znaš“.
Usudi se da znaš istinu
Na početku eksplikacije je objasnio da „naslov ovogodišnjeg Bitefa nije bio polazna tačka izbora, već njegov rezultat. Pojavio se tek kada su predstave počele da se čitaju zajedno. Sedam predstava nastalih u različitim produkcionim okolnostima i umetničkim tradicijama ne povezuje zajedničko estetsko opredeljenje, niti politički stav ili sadržaj. Njihove razlike nisu prikrivene niti podređene unapred uspostavljenom konceptu – naprotiv, upravo iz njih proizlazi mogućnost susreta i dijaloga“.
Zatim kaže da se „u gotovo svim predstavama, sukob ne nastaje između neprijatelja, nego između onih koji dele isti prostor, istu porodicu, isto poreklo ili isto iskustvo“, te zato „u prvi plan dolazi pitanje odgovornosti – ne samo za učinjeno, nego i za prećutano, za ono što je moglo biti sprečeno, za ono što je nasleđeno, za odluke čije posledice nadživljavaju svoje donosioce. Njihovi junaci raspolažu samo delom istine, njihovi postupci proizvode posledice koje ne mogu u potpunosti da predvide. Odgovornost se zato pokazuje složenijom od jednostavne raspodele krivice“.
Milovanović konstatuje i da su „u Srbiji poslednje godine obeležene naglim rastom nepoverenja prema institucijama“, kao i da „različiti delovi istog društva neretko opisuju istu stvarnost kao da žive u različitim državama, govore različitim jezicima i dele različita sećanja. Kao da je dovoljno znati ko je nešto izjavio, kojoj strani pripada ili za koga navija, da bi se znalo da li je istinito“.
Zato, zaključuje Spasoje Ž. Milovanović „predstave ovogodišnjeg izbora ne polaze od gotovog zaključka, niti nastoje da složenost iskustva svedu na unapred određeni sud. Njih zanima ono što prethodi presudi: okolnosti, odnosi, posledice, perspektive i procesi kroz koje određeni događaji postaju razumljivi. Nisu izvan tih događaja, već usred njih, pred publikom od koje se i danas očekuje odgovor. One ne brane vreme od kritike, ne oslobađaju pojedince ili zajednice odgovornosti, ali odbijaju da zaključak dođe pre saznanja i bez sopstvenog mišljenja“.
Do početka Bitefa ima dva i po meseca, biće dovoljno vremena da se o izabranim predstavama i svemu ostalom o 59. Bitefu kaže još koja reč.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Otkazana je i treća predstava očekivana na Bitefu. Selektor ovog festivala Spasoje Ž. Milovanović kaže da sudbina Bitefa ne sme da zavisi od toga ko je trenutno na vlasti. A priča i o pritiscima domaće javnosti na inostrane umetnike da ne dođu na Bitef
„Duplikat“, jedan od četrdesetak filmova „Apollon“ produkcije Željka Mitrovića dokazuje da kinematografija nije fabrika u kojoj je najvažnije koliko je komada izašlo sa trake
Glumci Drame Narodnog pozorišta osudili su postupak uprave svoje kuće da sa Instagrama povuče vest o Zlatnoj areni koju je dobio glumac Vučić Perović na Filmskom festivalu u Puli
Prikazivanje mađarskog filma „Kao kod kuće“, psihološkog trilera sa snažnim elementima horora, u takmičarskom programu Palića je još jedan zanimljiv izbor selektora i svojevrstan otklon od dosadašnje festivalske prakse
Od knjiga edicije „Reč i misao“ koja odavno ne postoji, nastala je velika apstraktna slika u crvenoj boji njenih korica, brišući granicu između umetnosti i umetničkog dela. Izložbom na kojoj je postavljena ova slika Irene Lagator Pejović, otvoren je likovni program Budvanskog leta
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
