Italijanska pozorišna trupa Motus povukla je svoju predstavu Diptih Frankeštajn sa 59. Bitefa, piše italijanski dnevni list „Il Manifesto“.
Ovo je treća predstava koja neće doći na Bitef iako je i planirana i najavljena. Očekivali smo ih ukupno sedam.
I, koliko god Spasoje Ž. Milovanović, selektor i predsednik Odbora Bitefa, govorio da ništa od toga nije dovelo u opasnost održavanje festivala, sumnja da će i ovaj septembar proći bez Bitefa, se povećala.
Pravo pitanje
„Nije više pitanje da li će Bitef biti održan, koja je predstava odustala ili ko će još odustati ili koja će doći. Pravo pitanje je mnogo jednostavnije: da li mi kao društvo i kao pozorišna zajednica uopšte želimo da sačuvamo BITEF“, kaže za „Vreme“ Spasoje Ž. Milovanović.
Smatra da je važno očuvati Bitef, jer „Bitef nije ni jedan Odbor, ni jedan selektor, ni jedan direktor. Ljudi dolaze i odlaze. Bitef ostaje. Skoro šest decenija on je jedan od najvažnijih načina na koji srpsko pozorište postoji u svetu. Zato bi morao da postoji elementarni konsenzus da se takva institucija čuva“.
Razgovor o Bitefu bez Bitefa
Najviše ga brine, kaže, „što se danas o Bitefu više govori kroz dnevnu politiku nego kroz pozorište“.
„Mesecima govorimo o Bitefu, a gotovo uopšte ne govorimo o predstavama. Raspravljamo o festivalu koji još nije održan. Sudimo programu koji niko nije video. Došli smo u situaciju da vodimo razgovor o Bitefu bez Bitefa. A to, po mom mišljenju, nije dobro ni za umetnike, ni za publiku, ni za srpsko pozorište. Kada okolnosti postanu važnije od samog umetničkog dela, onda smo izgubili iz vida ono zbog čega pozorište uopšte postoji.“
Anonimni mejlovi
Kaže da se „pojavljuju anonimni mejlovi, razne neformalne grupe i organizacije koje stranim umetnicima šalju poruke da će, ako dođu u Srbiju, postati deo nekog političkog problema“.
„Naravno da nas ti umetnici pozovu i pitaju šta se dešava. I naravno da deo njih posle toga kaže – ne želimo da budemo deo tuđeg političkog sukoba. To je njihovo pravo i to u potpunosti razumem i poštujem. Ali onda treba pošteno reći da se u javnosti ne raspravlja o ovogodišnjem Bitefu i njegovom programu, već o političkom narativu koji je, pri tom, o njemu već formiran.“
Vrednost Bitefa
Spasoje Ž. Milovanović se ne slaže sa stavom da se pod ovom vlašću Bitef ne može ili čak i ne treba održavati.
„Ako prihvatimo logiku da sudbina Bitefa zavisi od toga ko je trenutno na vlasti, onda smo već prihvatili da Bitef nema sopstvenu vrednost. A ako nema sopstvenu vrednost, onda će ga svaka naredna vlast, kada proceni da joj predstavlja politički teret, moći jednostavno da ukine. Da li je to zaista poruka koju želimo da pošaljemo? Da je posle skoro šest decenija dovoljno da se zbog nekakve dnevne politike odustane od jedne od najznačajnijih kulturnih institucija koje imamo?“
Dodaje: „Zato ne razumem ni dvostruke aršine. Ljudi nastavljaju da rade u javnim pozorištima, da režiraju, igraju, koriste javna sredstva i sarađuju sa institucijama, ali se istovremeno dovodi u pitanje upravo postojanje Bitefa. Ako postoji princip, onda mora da važi za sve. Ako važi samo za jednu instituciju, onda više nije reč o principu“.
O umetničkoj slobodi
Ne slaže se ni sa tvrdnjama da u Srbiji ne postoje umetničke slobode.
„Ljudi svakodnevno javno iznose političke stavove, kritikuju vlast, kritikuju opoziciju, kritikuju institucije. Da li zbog toga trpe pritiske na društvenim mrežama? Naravno da trpe. Ali to nije isto što i tvrdnja da više ne postoji mogućnost slobodnog umetničkog rada. Istovremeno, ni na koji način ne potcenjujem svu ovu dnevnu političku sumanutost kojoj prisustvujemo.“
Spasoje Ž. Milovanović podseća da je javno govorio kad je „pre dve godine napravljena ozbiljna institucionalna greška kada je Bitef uveden u krizu, a zatim prošle godine ta kriza dodatno produbljena. Tako i danas mislim da je jednako pogrešno pokušavati da se ta kriza nastavi domaćim insistiranjem na međunarodnoj izolacijom festivala koji pokušava da obnovi svoj institucionalni kontinuitet“.
Razlozi za otkazivanja
Italijani su odustali od ovogodišnjeg Bitefa u znak protesta zbog, kako navode, represije nad kulturom u Srbiji, pridružujući se međunarodnom pokretu umetnika koji odbijaju da daju legitimitet autoritarnom okruženju.
Italijanima su prethodili portugalska trupa Teatro Praga i Mladinsko gledališće iz Ljubljane, zbog istog razloga.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
