Defile kadeta Vojne i policijske akademije iz Beograda u Prijedoru izazvao je brojne zgrožene reakcije u Bosni i Hercegovini. U ovog gradu su jedinice bosanskih Srba 1992. počinile jedan od najgorih ratnih zločina u BiH
Uoči obeležavanja godišnjice stradanja srpskih civila na Kozari, kadeti Vojne i Policijske akademije prodefilovali su Prijedorom. Dan pre defilea u Prijedoru, bili su i u Bratuncu, gde je obeleženo stradanje Srba srednjeg Podrinja i Birčka tokom rata u BiH. To je izazvalo burne reakcije političara u BiH.
Kadeti su, posle marša kroz Prijedor, nastavili prema Kozari, a kako je izvestila RTRS, građani Prijedora su ih dočekali aplauzima. Pojašnjeno je da se radi o studentima bez oružja i da oni nisu nikakva vojna formacija, kao i da su ranije dolazili na obeležavanje važnih događaja u Republici Srpskoj.
Predsednik RS Milorad Dodik je na društvenim mrežama podelio prilog RTRS uz komentar: „Konačno“.
Komšić: Mora se utvrditi ko je dozvolio ulazak Vojske Srbije
Član Predsedništva BiH Željko Komšić rekao je da se mora utvrditi ko je dozvolio ulazak „Vojske Srbije“ na teritoriju BiH.
„Prvo i osnovno pitanje ovde je, ko je odobrio ulazak vojske Srbije u BiH? Predsedništvo BiH to nije učinilo“, rekao je Komišić za Radio Sarajevo i upitao da li je to uradilo Ministarstvo odbrane.
„To se odmah mora utvrditi. Ako nije ni Ministarstvo odbrane, onda je reč o klasičnom aktu agresije“, naveo je Komšić.
Međutim, oglasila se je i Ambasada Srbije u Bosni i Hercegovini koja je saopštila da je notom Ministarstvu spoljnih poslova BiH najavila dolazak kadeta Vojne i policijske akademije iz Srbije, koji su učestvovali u obeležavanju 82. godine od bitke na Kozari.
Helez: Nisu vojnici već kadeti
Ministar odbrane BiH Zukan Helez izjavio je da, prema njegovim informacijama, u Prijedoru nije bila Vojska Srbije, nego kadeti Vojne akademije, navodeći da je Republika Srpska (RS) dovela učenike pa ih prikazala kao vojnike.
Helez je za http://Klix.ba rekao da Ministarstvo odbrane BiH nije pozvalo, ni odobrilo ulazak vojnika Vojske Srbije u BiH.
„Nismo ih mi pozvali, Ministarstvo odbrane BiH nikakve veze s ovim i ovo nije u planu vojne bilateralne saradnje između BiH i Srbije“, kazao je Helez i dodao da, prema njegovim saznanjima, nisu u pitanju „pravi“ vojnici, nego kadeti Vojne akademije iz Srbije.
„Sve dok ne završi i ne dobije čin kadet nije vojnik. Prema našim informacijama, mislim da je Ministarstvo rada i boračko-invalidske zaštite RS našlo neku zakonsku osnovu da ih pozovu kao učenike, a onda da to prikažu kao vojsku“, zaključio je Helez.
Stevandić: Koja vojska treba da se pojavi povodom bitke na Kozari, ako ne srpska
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevadić izjavio je da ne zna koja bi druga vojska trebalo da se pojavi na parastosima i komemoracijama na Kozari i u Bratuncu, ako ne srpska.
„Nacistička? Mudžahedinska? Hrvatska? Koja ako ne srpska? Iz Srbije ili Republike Srpske manje je važno. Znamo ko su tu žrtve, a ko zločinci“, napisao je Stevandić na društvenoj mreži X gde je postavio i fotografije naslova sarajevskih portala povodom defilea pitomaca Vojne akademije u Beogradu ulicama Prijedora.
Dodik: Komšić nema pravo da Srbima drži lekcije
Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da član Predsedništva BiH Željko Komšić nema pravo da Srbima drži lekciju o poštovanju rada Predsedništva, jer je svojim dugogodišnjim nepropisnim delovanjem srušio tu zajedničku instituciju, kao i BiH.
„Kada se u delovanju budete vratili u okvire Predsedništva BiH i uverite nas da ozbiljno mislite, onda ćemo razgovarati. Mi njih pitamo, otkud oni u Generalnoj skupštini UN i kako glasaju po svetu navodno u ime BiH, a sada im smeta pet, deset momaka koji su polaznici akademija i koji su nenaoružani došli u Prijedor na obeležavanje 82. godine od Bitke na Kozari“, rekao je Dodik novinarima u Banjaluci, prenela je Srna.
Dodik je istakao da je Kozara veliko stratište srpskog naroda.
„Umesto da povodom tog velikog stradanja Srba kažu neku rečenicu, njima smetaju momci i devojke koji su ponosni na uniformu koju nose“, rekao je Dodik.
Bećirović zbog defilea zakazao sastanak sa Šmitom
Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović izjavio je da Predsedništvo nije odobrilo ulazak pripadnicima Vojske Srbije u Bosnu i Hercegovinu, kao i da je zbog toga zakazao sastanak sa visokim predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom.
Takođe, kako je naveo, u okviru plana bilateralne saradnje između Ministarstva odbrane BiH i Ministarstva odbrane Republike Srbije, ova aktivnost nije bila planirana.
Prema ocenama Bećirovića, „defile Vojske Srbije u Prijedoru, gradu u kojem su nesrbi označavani bijelim trakama prije nego što su odvedeni u koncentracione logore smrti predstavlja još jednu najavu početka realizacije Vučićeve velikosrpske i antidejtonske deklaracije, usvojene 8. juna u Beogradu“.
Podsećanje na zločine u Prijedoru
Dok su u subotu predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević i zvaničnici Srbije i Republike Srpske polagali vence kod Spomen-krsta na groblju u Bratuncu i odali počast za 3267 stradalih Srba u srednjem Podrinju i Birču, Bošnjaci i Hrvati su podsetili na činjenicu da je na području Prijedora bilo je 59 logora i drugih objekata za zatočenje. Utvrđeno je da je na području ovog grada ubijeno blizu 3500 osoba, uglavnom bošnjačke i hrvatske nacionalnosti.
Haški sud je osudio 16 bosanskih Srba na ukupno 230 godina zatvora za zločine počinjene na ovom području. Najteži zločin nad Hrvatima Prijedora počinjen je u selu Briševu gdje je u julu 1992. godine likvidirano oko 70 ljudi.
Za zločine u Prijedoru i njegovoj okolini sudilo se i Slobodanu Miloševiću, Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću, Momčilu Krajišniku i Biljani Plavšić.
Kako je razbijena zavera ćutanja o muslimanskim i hrvatskim žrtvama
Kako je „Vreme“ pisalo, u grobnici Tomašica kod Prijedora, lokalitet nekadašnjeg rudnika gvožđa, masovno su likvidirane stotine bošnjačkih i hrvatskih žrtava iz Bosanske Krajine, među njima i deca i starci.
Mnogi su ubijeni u svojim kućama, a nekoliko stotina u logorima Omarska, Trnopolje i Keraterm. Pretpostavlja se da je najveći broj ubijenih i sahranjenih iz okolnih sela Bišćani, Rizvanovići, Hambarine, Čarakovo, Rakovčani i Zecovi, u kojima su živeli Bošnjaci.
Grobnica je otkrivena nakon 21 godinu, i to zahvaljujući informacijama dvojice lokalnih Srba, koji su bili pripadnici Vojske Republike Srpske i sami učestvovali devedesetih godina u uklanjanju tela ubijenih.
„Nije tačno da im je za to dat novac. Radili su potpuno besplatno. Oni koji su ranije tražili novac, ispostavilo se da ništa nisu znali. Mi smo najpre došli do saznanja o osobama koje su učestvovale u prebacivanju i sklanjanju osoba na Tomašicu. Sa dvojicom njih smo uspostavili kontakt. Radili smo na tome ne bi li im proradila savest. Jedan od te dvojice Srba je kasnije bio važniji, jer je upravo on otkrio gde se tačno nalazi grobnica. Čovek je naprosto došao na lice mesta i pokazao nam gde se grobnica nalazi. Pošto je padala kiša, dali smo mu samo kabanicu. Taj čovek je kazao kako mu je nakon otkrivanja informacije o Tomašici ‘nekako postalo lakše’, te da se rasteretio otkrivši mračnu tajnu koju je tako dugo čuvao u sebi“, rekao je jedan od istražilaca.
Tela žrtava na području Tomašice zakopavana su 1992. godine tri meseca i u njihovom zakopavanju učestvovale su stotine ljudi. Neki od zatočenika su i sami prenosili leševe, da bi posle bili likvidirani. Forenzičari koji su radili na izvlačenju tela iz masovne grobnice Tomašica opisali su ono što su zatekli prilikom iskopavanja žrtava:
„Između ostalih, ljudi su izvođeni iz logora u Trnopolju i Omarskoj i terani da tela ubijenih skidaju sa kamiona i bacaju ih u grobnicu. Kada bi to obavili, bili su ustreljeni na licu mjesta, kako ne bi bilo svedoka zločina.“
„Ta najstrašnija noć bila je kad je pobijena kompletna spavaona, 208 ljudi. Svi su potovareni u taj kamion, slagali su ih kao vreće. Damir Došen, koji je osuđen u Haškom tribunalu na tih pet godina zato što je priznao krivicu, rekao nam je da će ta grupa biti odvedena i ukopana u Tomašicu. Znači u ono vrijeme se znalo, a što se krilo – ja ne znam“, rekao je bivši logoraš Fikret Alić.
„Ne postoje riječi kojima bi se moglo opisati strijeljanje, ubijanje, masakriranje tih ljudi, njihov transport – recimo, moje selo je Bišćani, tridesetak kilometara udaljeno od Tomašice – znači toliko dugo je neko vozio kamione sa stotinama ljudi na jednom kamionu – s tih kamiona je bukvalno krv lila čitavom trasom – i odvezao ih je u neku jamu koju je prethodno napravio, dubine 10 metara, i onda najvećim mogućim rudničkim mašinama gurao kao najveći otpad – i na kraju o svemu tome je 21 godinu šutio. Ne znamo šta je teže – od samog načina ubistva do te šutnje“, kazao je Mirsad Duratović iz Udruženja logoraša Prijedora.
Podsetimo da se svake godine u Prijedoru obeležava Dan belih traka, u znak sećanja na žrtve, civile nesrpske nacionalnosti, ubijene tokom rata od 1992. do 1995. godine.
Procesi još uvek traju
Poslednji proces u vezi sa ovim zločinima je završen 2023. godine.
U decembru prošle godine je sud Bosne i Hercegovine izrekao je prvostepenu presudu u kojoj je Ilija Zorić osuđen na 20 godina, Dušan Milunić na 12 godina, Zoran Stojnić na osam godina, Zoran Milunić na 14 godina i Ljubiša Četić na pet godina zatvora.
Njih petorica su osuđeni za zločin protiv čovečnosti koji uključuju progone civila bošnjačke nacionalnosti, ubistva, mučenja, silovanje, zatvaranja u logore u selu Zecovi kod Prijedora tokom 1992. godine.
U istom predmetu, Radovan Četić, Željko Grbić, Boško Grujičić, Rade Grujičić, Uroš Grujičić i Rajko Gnjatović su oslobođeni krivice.
Svih 11 je oslobođeno za udruženi zločinački poduhvat.
Nijedan od optuženih se nije pojavio na izricanju presude.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
