Noć na blokadi fakulteta: Sve suprotno od anarhije

Dva sata pre ponoći, ulica Jove Ilića neuobičajeno je živa. Sa nekolicine prozora dva komšijska fakulteta, Fakulteta političkih nauka i Fakulteta organizacionih nauka, dopiru svetla. Tiho rominjanje kiše razbija graja glasova studenata, poput one koja se inače čuje u prepodnevnim satima radnih dana, kada studenti pristižu na redovna predavanja i vežbe.

Ovog puta razlog graje su vannastavne aktivnosti – blokade. Kraj ulaza u FON od petka, 6. decembra, stoji obešen baner „I FON je (u)stao“. Susedni FPN je u blokadu stupio tri dana ranije. Ni na jednom od ovih fakulteta ne odvija se redovna nastava, a njihove prostorije postale su privremeni dom studenata koji su u blokade stupili kao vid pritiska na vlast.

Više od mesec dana je prošlo od tragedije na Železničkoj stanici Novom Sadu u kojoj je stradalo 15 ljudi, a dvoje je teško povređeno. Studenti traže da se dokumentacija vezana za rekonstrukciju objavi, kao i da se prestane sa gonjenjem onih koji su izašli na ulice da traže odgovornost, samo da bi potom bili uhapšeni. Jedan od zahteva je i procesuiranje ljudi koji su 22. novembra tokom protesta „Zastani, Srbijo“ fizički napali studente Fakulteta dramskih umetnosti, za koje tvrde da su članovi Srpske napredne stranke. Uz to, ako se ispostavi da su to ljudi zaposleni u javnim preduzećima, kako se sumnja, studenti traže njihovo razrešenje sa funkcija.

To nije anarhija

Na glavnom ulazu u Fakultet političkih nauka probijam se kroz gužvu. Deo studenata izašao je da zapali cigaretu – pušenje u prostorijama fakulteta nije dozvoljeno, pravilo koje se i u blokadi poštuje. Drugi deo je na zadatku i na vratima proverava indekse tek pristiglih. Ulaz na fakultet dozvoljen je samo studentima.

Unutra je raštrkano najmanje 30 ljudi – uglavnom onih koji će tu i prespavati. Kako mi pričaju, ovaj broj je u toku dana veći, a studenti dolaze po smenama. Ima i onih koji su tu danonoćno. Svakog dana se organizuje plenum na kome se odlučuje o nastavku blokade.

Jedna slušaonica pretvorena je u bioskopsku salu. U drugoj se emituje košarkaška utakmica Crvene zvezde, Partizan je bio na dnevnom redu dan ranije. Jedna grupica studenata sedi i ćaska, drugi ubijaju vreme igrajući asocijacije, a treći se zabavljaju uz karte. Jednom od studenata je rođendan, te on ide od jedne do druge osobe i deli kolače. Po fakultetu su izlepljeni posteri i odloženi transparenti sa krvavom šakom. Na stolovima knjige i skripte onih koji blokadu koriste da uče.

Tabloidi danima pišu tekstove o razuzdanim studentima koji na blokadama divljaju, prave žurke i bacaju smeće gde stignu. Kada je u pitanju Fakultet političkih nauka, sličnu poziciju zauzeli su i članovi studentskih organizacija koji se blokadi protive.

Međutim, na blokadi, stiče se potpuno drugačiji utisak. Da, energija među studentima je pozitivna, puštaju se muzika i filmovi, svira se gitara i organizuju razne igre – sve sa ciljem da se popuni vreme i održi motivacija da se sa blokadom nastavi.

Na fakultetu jeste bučno, sve vrvi od života, ali niko ko na to mesto kroči ne bi studente nazvao „anarhistima“, izrazom koji danima besomučno koriste režimski mediji, sa namerom da proteste delegitimizuju. Uostalom, ljudi koji se po kišnoj noći, pod nadstrešnicom guraju da zapale cigaretu jer poštuju pravilo o zabrani pušenja unutar fakulteta, teško da se mogu označiti kao izazivači haosa.

Fakultet noću

Noć fakultetu daje potpuno drugu dimenziju – on postaje čudno, mistično, donekle i nadrealno mesto.  Hodnici su mračni, mnoge prostorije su zaključane, a one u kojima je moguće boraviti dobile su novu namenu.

Amfiteatar, mesto gde se inače održavaju najvažnija i najposećenija predavanja, zbog niske temperature pretvoren je u neku vrstu ostave. Iza poslednjeg reda stolica studenti su smestili neotpakovanu hranu, grickalice, ali i hemijske proizvode – sve što bi se u normalnim okolnostima našlo u špajzu ili vešernici nekog domaćinstva, sada je uredno poređano u amfiteatru fakulteta, na slobodno korišćenje svakome ko je u tom trenutku prisutan.

To je, možda, i najveći utisak sa blokade. Kada sve ovo prođe i nastava na fakultetu ponovo počne da se organizuje, studenti će uredno ići na vežbe i predavanja u prostorijama na čijim su podovima u jednom trenutku spavali. Uvrnuto je, uopšte, i razmišljati o tome kako će se studenti osećati kada se vrate redovnim aktivnostima.

Da li je moguće gledati fakultet na isti način nakon što si u njegovim prostorijama spavao, prao zube i učinio ga mestom za život? Ovo pitanje mi odzvanja u glavi dok sa tvrdog poda gledam u plafon jedne od slušaonica.

Jutro donosi ozbiljnost

Dok se jutro polako uvlači u hodnike i slušaonice, doza mističnosti nestaje. Fakultet, bar na trenutak, ponovo postaje onaj stari. Po hodnicima su, ipak, i dalje poređani stolovi i stolice, gde ranoranioci već ispijaju prve jutarnje kafe. Na dnevnom svetlu primećuju se novi detalji – na tabli amfiteatra neko je kredom zapisao da na fakultetu cigarete i alkohol nisu dozvoljeni. Odmah pored, reči podrške studenata sa drugih fakulteta. Razaznajem rečenicu „Filozofski je uz FPN“.

Kada studenti govore o solidarnosti, ona nije ograničena samo na osećaj zajedništva unutar jednog fakulteta, odnosno na podršku fakulteta međusobno. Pored vrata amfiteatra stoji kesa u koju se odvajaju čepovi za misiju „Čep za hendikep“. Na zidu hodnika okačen je poziv za dobrovoljno davanje krvi.

Nakon doručka, počinje akcija čišćenja i vrlo brzo nestaju tragovi celonoćnog druženja. Ne samo to, već se sređuju i neke od stvari koje na fakultetu godinama ne funkcionišu – grupa studenata dala se u radnu akciju sređivanja ogledala u muškom toaletu, preko kojih su godinama lepljene nalepnice, ponovo ih učinivši upotrebljivim.

Ujutro nema muzike. Razmišlja se o narednim potezima. Ako je noć bila odvojena za zabavu i razonodu, sada se u vazduhu oseća ozbiljnost. Kako dalje? Ko se pridružuje? Kom fakultetu treba pomoć?

Kao i svakog dana do tad, za 14 časova je zakazan plenum na kom se odlučuje o budućim koracima. U međuvremenu dolazi do smene – pojavljuju se nova lica, dok se neki od ljudi koji su na fakultetu prespavali vraćaju svojim kućama. Uz obećanje da će, nakon što se odmore i osveže, ponovo doći.