Čemu ovo služi, a uz to i ne radi

Svako ko se priseća Beograda iz prošlih vremena neizostavno pominje da je grad umnogome drugačiji nego što je bio: veća je gužva, zgrade niču na svakom koraku, parkinga je sve manje iz dana u dan, građani su nervozniji. Odnedavno još jedna promena nije mogla da prođe neprimećena ‒ postavljanje ograda, stubića i bedema u centru grada. Korak po korak, Beograđani su došli u situaciju da svedoče ekspanziji metalnih barijera koje su oivičile prostor u Kralja Milana, oko Narodne skupštine i Trga republike i smanjile manevarski prostor za vozače i pešake. “Ogradizacija” Beograda se nastavlja i dok ovaj tekst nastaje.

OGRADA KAO NOVI SIMBOL GRADSKE VLASTI

Upravo pomenuti neologizam, izveden iz reči ograda, postao je poslednjih meseci jedna od ključnih tema za analizu funkcionalnosti rešenja sprovedenih u centru dvomilionskog grada. Pored građevinskih radova i saobraćajnih rešenja (koji su paralisali odlazak od kuće do posla i obrnuto), postavljanje metalnih i betonskih saobraćajnih dekoracija postalo je novi simbol gradske vlasti.

Najveći deo ogradizacije sproveden je na potezu od Slavije do Trga republike, odnosno dužinom Ulice kralja Milana, tj. nekadašnjih Srpskih vladara. Već negde kod raskrsnice sa Resavskom, u smeru ka Predsedništvu nikle su ograde koje odvajaju kolovoz od trotoara. Baš na tom mestu pre nekoliko dana došlo je do saobraćajne nezgode zbog čega su pešači morali da hodaju ulicom ‒ autobus se zaustavio nekoliko metara od metalne barijere. Da nije bilo ograda, oni bi u dva koraka prešli u sigurnost trotoara.

Ako krenete ka Terazijama, naletećete na čitav spektar dekorativnih saobraćajnih novina. Kod kružnog toka u blizini hotela “Moskva” nalaze se ograde, stubići opasani lancima, a postavljene su i biljke koje bi trebalo da “oplemene” ovaj prizor. Isti stubovi nalaze se i kod Narodne skupštine, Narodnog pozorišta, a nedavno napravljeno “metalno” ostrvo kod Filozofskog fakulteta privuklo je veliku pažnju šire javnosti. U početku nije bila jasna njegova upotrebna vrednost, za sada deluje da mu je jedina svrha dekoracija.

IMA LI LOGIKE

Ukoliko izuzmemo estetsku ulogu ovih novih “elemenata” u centru grada, nametnulo se pitanje da li je struka dala zeleno svetlo za ovakvu akciju, da li se “ogradizacijom” centra grada postiže bilo kakav efekat i koji. Prema rečima Marine Lipovac Tanasković, saobraćajne inženjerke, prva instanca u okviru koje treba tražiti odgovore šta se postavlja jeste “Katalog urbane opreme za uređenje i opremanje javnih površina”. Kako objašnjava za “Vreme”, u projektima koji se planiraju deo mora biti posvećen analizi potreba za postavljanjem ograda radi povećanja bezbednost u saobraćaju. To se, dodaje, u ovom slučaju nije desilo. “Brojne ‘barijere’ po centru grada nisu deo ovih projekata već se postavljaju stihijski tamo gde se nekome iz nekog razloga učinilo da bi to bilo korisno. Često taj neko nije stručan, razlog je stihijski, a ne inženjerski, dok je korist krajnje upitna. Takav pristup je duboko pogrešan”, nema dilemu naša sagovornica.

Komentarišući inflaciju ograda u užem centru grada, Marina Lipovac Tanasković dodaje da je postavljanje ovakvih barijera po pravilima saobraćajne struke ograničeno na osetljive lokacije poput škola, mostova ili rizičnih mesta. “U inženjerstvu se ‘neposlušnost’ korisnika javnih površina rešava različitim merama, jedna od njih jeste ograda, ali to ne treba da bude mera koja se primenjuje svuda, već samo tamo gde je krajnje neophodna i gde drugim saobraćajnim rešenjem nju nije moguće drugačije rešiti. Postoji zakon koji propisuje ponašanje korisnika u saobraćaju; gde se prelazi kolovoz, gde je zabranjeno parkiranje i sl. U okviru zakona su propisane kaznene odredbe i na tome treba da se insistira, a ne na ‘ogradizaciji’. Ponavljam, ovo vidim samo kao nestručno i neopravdano rešenje zasnovano na nenamenskom i netransparentnom trošenju gradskog budžeta”, poručuje naša sagovornica.

KOLIKO NAS KOŠTAJU LANCI I OGRADE

Posebno pitanje predstavljaju troškovi realizacije “metalnog” projekta. Kada je reč o nabavci i postavljanju ograda i stubića u užem centru Beograda, postoji nekoliko ugovora koji su javno dostupni. Pretragom Portala javnih nabavki može se utvrditi da je u avgustu prošle godine javno komunalno preduzeće “Beograd put” raspisalo tender za nabavku više od 1.000 dekorativnih stubića. Posao je dobila manje poznata firma “Srčed doo” koja je te poduhvate parafirala na 12 miliona dinara, što nije iznos koji spada u visokobudžetnu kategoriju.

Jedan od javno dostupnih ugovora, vredan 2,78 miliona dinara, predviđa isporuku pet tipova “dekorativnih” barikadnih stubića i lanaca koji treba da obezbede sigurnost i zaštitu. Iako u dokumentaciji nije navedeno na kojim će se lokacijama stubići nalaziti, pregledom terena u centru grada i analizom o kojim se materijalima radi, najverovatnije je reč o barijerama postavljenim na gore pomenutim lokacijama ‒ Narodna skupština, Terazije i Narodno pozorište.

Isporuka “dekorativnih” barikadnih stubića ugovorena je i 2024. godine. Tada je firmi “Srčed doo” dodeljen ugovor vrednosti 7,7 miliona dinara, koji je zbog povećanja obima posla uvećan na 8,46 miliona dinara. Poslednji u nizu ovakvih poduhvata zabeleženi su 10. juna kada je ovoj firmi dodeljen posao “usluge izrada kapa za stubiće”. Iako vredan skromnih 840.000 dinara, takav posao potvrdio je kontinuitet angažmana ove firme koja je, prema izveštajima iz APR, prošlu godinu završila sa neto dobitkom nešto većim od 138.000 evra.

Pored pomenute firme, za poslove vezane za ograde neizostavna je postala još jedna ‒ “Delta filter” iz Arilja. Kako je to nedavno objasnio odbornik Stefan Simić, postoje dve grupe ograda: one koje proizvodi “Beograd put” i one koje pravi “Delta filter”. Ova druga firma je do sada, samo za poslove “ogradizacije” prestonice, parafirala ugovore “teške” oko 60 miliona dinara, odnosno oko pola miliona evra. Nema garancija da se ovaj projekat opasavanja završio ‒ pretragom baze ugovora može se videti da je “Beograd put” sa pomenutim “Delta filterom” potpisao ugovor u februaru ove godine oko nabavke “razdelne ograde sa pripadajućim stubovima”. Taj posao bio je vredan 12,6 miliona dinara, odnosno 106.000 evra.

KO SVE OVO REŽIRA

Dok struka, odbornici i šira javnost neretko raspravljaju o logici ovih noviteta, uporno izostaje objašnjenje predstavnika vlasti. Već smo navikli da se gradonačelnik Aleksandar Šapić ne oglašava previše o aktuelnim beogradskim temama, pa tako nije govorio ni o ogradama i stubićima. Jedan od retkih koji se u poslednje vreme “uhvatio u koštac” sa novinarskim pitanjima je gradski menadžer Miroslav Čučković. Rekao je da se on time ne bavi i da je prava adresa za to pitanje sekretar za saobraćaj. U pitanju je manje poznati Bojan Bovan.

Ova instanca ne odgovara na pitanja medija niti održava komunikaciju sa javnošću, pa je Čučković time samo lopticu prebacio na drugi teren. Nije nezanimljiv ni podatak da je upravo Bovan jedan od najbližih saradnika gradonačelnika Aleksandra Šapić i da je na ovu funkciju došao sa pozicije predsednika Opštine Novi Beograd, nekadašnje baze prvog čoveka grada. U svakom slučaju, javnost pita, ali odgovora nema.

Stefan Simić, odbornik u Skupštini grada Beograda poručuje kako Čučkovićeva odluka da ne odgovori na ovo novinarsko pitanje šalje jasnu poruku i ističe da pomenuta saobraćajna rešenja nerviraju i predstavnike vlasti.

“Pouzdano znam da ograde nerviraju ne samo one koji su protiv aktuelne vlasti, već i funkcionere SNS. Čuli ste i sami na koji način Čučković nije želeo da odgovori na pitanje”, ističe Simić za “Vreme”. Prema njegovim rečima, jedini razlog za ogradizaciju je “korupcija i ništa osim nje”. “Ove nedelje zaseda Skupština grada Beograda na kojoj još jednom planiram da postavim pitanje čemu služe te ograde i ko je odlučio da ih postavi. Takođe tražiću da se odgovori kome se sve plaća za njih”, zaključuje Simić.

SAMO U SRBIJI IMA

Dok je deo ugovora javno dostupan i može se ući u trag firmama koje su dobile projekte i po kojoj ceni, do sada nije jasno ko idejno stoji iza projekta “ogradizacije” centra prestonice. Omerta sekretara, prebacivanje odgovora gradskog menadžera i tihovanje “Beograd puta” sugerišu da projekat nije dika aktuelnog rukovodstva, ali objektivnih dokaza da sve vodi do samog vrha još uvek nema. Ipak, tako rđavo postavljena strategija nije primer kojim možemo da se pohvalimo. Prema rečima Marine Lipovac Tanasković, saobraćajne inženjerke, Srbija je jedinstvena u Evropi. “Svuda u svetu postoji urbana oprema i ona nije sporna kada se postavlja prema projektu odgovornog projektanta koji je obrazložio njeno postavljanje. Mislim da se nigde u Evropi urbana oprema ne postavlja bez plana i projekta osim u Beogradu. S druge strane, u svetu postoje države u kojima ni obrazovanje ni saobraćajna kultura nisu razvijeni, a urbanizacija se naglo razvila poslednjih godina ili decenija. Takve zemlje imaju praksu postavljanja ograde svuda, sa planom i projektom ili bez njih, uključujući mesta koja nisu opravdana sa stanovišta struke. Ali Beograd takvu praksu ne sme da prati”, zaključuje inženjerka.

Ironično posmatrano, Beograd je barem u ovom kontekstu predvodnik promena. A ako čitalac nije video u čemu, dovoljno je da prošeta centrom grada. Neke ograde su među nama, a neke upravo postavljaju.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!