Na proizvodnju vina su najviše uticali ekstremni klimatski uslovi i rasprostranjena gljivična oboljenja, što je kulminiralo istorijskim niskim nivoom u globalnoj proizvodnji vina
Globalna potrošnja vina u 2023. godini je smanjenja, cene proizvodnje se nisu smirile, a sve je manje i površina pod vinogradima – koji su pogođeni kako klimatskim promenama tako i bolestima – rekao je Džon Barker iz Internacinalne organizacije loze i vina (OIV), piše Nova ekonomija.
Barker je, predstavljajući godišnji izveštaj, naveo da je površina vinograda globalno nastavila da opada, smanjivši se za 0,5 odsto u odnosu na 2022. godinu, na 7,2 miliona hektara.
Dok se u Srbiji, prema podacima Repuličkog zavoda za statistiku uzgaja 19.849 hektara vinograda.
Na proizvodnju vina su najviše uticali ekstremni klimatski uslovi i rasprostranjena gljivična oboljenja, što je kulminiralo istorijskim niskim nivoom u globalnoj proizvodnji vina od 237 miliona hektolitara.
Ovo je označilo pad od deset odsto u odnosu na 2022. i predstavlja najnižu proizvodnju od 1961. godine.
Smanjena je proizvodnja i u Srbiji
U istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, proizvodnja vina u Srbiji se u poslednjih pet godina neprekidno smanjuje, piše Nova ekonomija.
Iako Srbija ima kapacitete za proizvodnju oko 70 miliona litara vina, ona je u istraživanom periodu (2018-2022) prema zvaničnim pokazateljima iznosila prosečnih 24,6 miliona litara godišnje i značajno je opadala po stopi od oko 7,5 odsto.
Zahvaljujući malim privatnim vinarijama, kvalitet vina se u poslednjih desetak godina značajno poboljšao, ali u Srbiji postoji samo nekoliko vinarija koje flaširaju do 500.000 boca vina godišnje, dok ostale flaširaju do 50.000 boca.
To znači da je malo proizvođača koji mogu da obezbede stalan izvoz većih količina vina, pa se plasman na strana tržišta svodi na manje količine bez kontinuiteta.
Manje se i pije
Smanjena je i potrošnja vina. Globalna konzumacija u 2023. procenjuje se na 221 milion hektolitara, što ukazuje na smanjenje od 2,6 odsto u odnosu na već nizak nivo iz 2022. godine.
“Nagli rast troškova proizvodnje i distribucije, izazvan inflatornim pritiscima, doveli su do viših cena vina za potrošače, čija je kupovna moć već bila smanjena,” kažu vinari. Prosečna cena litra izvoznog vina je rekordno visoka i iznosila je 3,62 evra po litru.
Međunarodna trgovina vinom u 2023. takođe je bila značajno pogođena rastom cena. Iako je ukupan obim izvezenog vina pao na 99 miliona hektolitara, to je nadoknađeno visokom izvoznom vrednošću, koja dostigla 36 milijardi evra.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Policija, maskirana i tetovirana, bije i hapsi, pa sledećeg dana samo legitimiše studente i građane, pa opet bije, hapsi i za bolničke krevete veže uhapšene i povređene “teroriste”, uprkos tome “Kadinjača nije pala”
Zbunjuje kolektivna frustracija Tompsonove desno i ultradesno opredeljene publike. Pogotovo što su hrvatski nacionalisti ispunili sve istorijske planove – od nezavisne države, preko članstva u EU i NATO do smanjenja broja Srba na nivo statističke greške
Od apologeta režima ne treba očekivati prosvećivanje. Ali od opozicione humanističke inteligencije bi valjalo očekivati razmađijavanje prinude moralizma. Na pendreke odgovarati i časom anatomije
Kriminalci, korumpirani i njihovi glasnogovornici moraju biti izvedeni pred sudove i s tim ne sme biti trulih kompromisa. Ali, kuda će “otići” ostali neistomišljenici? Neprijateljstvo prema njima, etikete i podrugljivi nadimci koji se odnose na svakog pripadnika grupe, nedostatak istinskog dijaloga, moglo bi samo da vodi nastavku društvenog razdora i sabotiranju demokratskog razvoja zemlje
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
