Zbunjuje kolektivna frustracija Tompsonove desno i ultradesno opredeljene publike. Pogotovo što su hrvatski nacionalisti ispunili sve istorijske planove – od nezavisne države, preko članstva u EU i NATO do smanjenja broja Srba na nivo statističke greške
Prošle nedelje je svoj oproštajni koncert u rodnom Birmingemu održao bend “Black Sabbath”, u originalnoj postavi, na čelu sa Ozijem Ozbornom, koji je zbog Parkinsonove bolesti sedeći otpevao samo osam najvećih hitova. Na koncertu pred 40000 ljudi poštovanje su gostovanjem pokazali brojni bendovi, među kojima su “Metallica”, “Guns N’ Roses”, “Pantera”, “Slayer”, “Alice in Chains”, “Mastodon”, “Antrax”, kao i članovi bendova “Red Hot Chili Peppers”, “Smashing Pumpkins”, “Rage Against the Machine”, “Faith No More” i drugih.
Ozi je ceo koncert otpevao sedeći na crnom prestolu Princa tame, okružen poznatom ikonografijom demona i đavola, glas ga je poslužio, mada danas izgleda kao Drakula iz Kopolinog filma. Više od 55 godina od nastanka benda, pokazalo se da su uz kultne bengere poput “Paranoid” ili “Iron Man” odrasle generacije klinaca i buntovnika za koje je “Black Sabbath” bio simbol otpora protiv svakog establišmenta otelotvorenog u simbolima crkve.
Otud ovoliko poštovanje, dostojno posebnog muzičkog festivala. U našoj TV istoriji ostaje drama Želimira Žilnika Crno i belo, u kojoj Vlada Džet pomaže sinu i njegovom tamnoputom prijatelju da oslobode i “ukradu” devojku od njenog konzervativnog ćaleta. Tu Džet sa svojim bendom otpraši “Paranoid”, naravno iz “E-dura”, na nekom salašu, uz konje, da ne kažem na hipodromu.
Istog vikenda u Zagrebu svoj koncert pred pola miliona ljudi održao je Marko Perković Thompson. Ovaj koncert je nedeljama promovisan u svim državnim i privatnim medijima, uz prisustvo premijera Plenkovića, Janeza Janše i umirovljenog biskupa Šibenskog don Ante Ivasa, čiju je pesmu “Maranatha” kao molitvu Thompson izveo na hipodromu. Da ne ponavljam opšta mesta o povampirenom ustaštvu, odmah možemo reći da se radi o svojevrsnom uvodu u obeležavanje 30 godina od Oluje, kada je, kako tamo eufemistično kažu, “zaokružena državna cjelovitost Hrvatske”.
Ono što mene zbunjuje jeste izvor te kolektivne frustracije koju pokazuje desno i ultradesno opredeljena publika, koja uglavnom nije bila ni rođena u vreme domovinskog rata. Sve istorijske planove su hrvatski nacionalisti ispunili, od nezavisne države, preko članstva u EU i NATO, smanjenja populacije manjina, naročito Srba, na nivo statističke greške, do sve jačeg uticaja klera na politiku i društveni život.
Otkud onda potreba da se danima na vestima HRT ovaj koncert prikazuje kao nacionalno hodočašće, u svim programima. U izveštajima sa autocesta govorilo se o logističkom košmaru, u priči o smeštajnim kapacitetima takođe, izmenjen je režim saobraćaja, raspored hitnih službi, sve do osveženja, razglasa i hitne pomoći. Posebno mi je bizarno kako, recimo, voditeljica Dnevnika namiguje reporterkama kada najavljuje, pazite “muzičku… Oluju, na hipodromu” ili predigru na Bundeku. Prodavale su se i reklamirale majice i suveniri sa ultranacionalističkim i ustaškim porukama, ili ustašoidnim pošalicama tipa “Za hipoDrOM, spremni!”
Naravno da su svi pozdravljali tim pozdravom, zbog kojeg je, uz ostalu simboliku, Thompsonu zabranjeno nastupanje u Austriji ili Holandiji. Na drugoj strani, zanimljivo mi je bilo zgražavanje salonske desnice, kojoj nije prijala ova narodnjačko, black-sabath metalizirana vlaška fešta. U Hrvatsku je došla napaljena dijaspora, koju je ekonomska situacija i poterala u gastarbajtere. Zato su u prilozima HRT organizovani ili pojedinačni dolasci na koncert prikazani u formi svojevrsnog zavetnog hodočašća. Video sam desetine autobusa, iz raznih krajeva, državne službenike, koji su imali put preko Knina, ili Vukovara, ili Dubrovnika, da bi konačno stigli na koncert.
Tompson je primer, što zapravo njegove pesme i govore, kako je opasno kada potcenjujete taj niži stalež, poput njega koji je bez prednjeg zuba, u maskirnoj uniformi, na kazeti, iz Čavoglava doneo svoj prvi hit i puštao ga momcima iz “Ferala” u Splitu. Borisu, Viktoru i ostaloj ekipi bio je smešan i bizaran njegov hard-metal narodnjački vajb, ali se pokazalo da je to zapravo otelotvorenje hrvatskog nacionalnog mita. To je trenutak slave dragovoljaca, koje je danas pojeo PTSP, kao i osećanje da je, dok su oni ratovali, nekoliko likova podelilo i jeftino pokupovalo celu Hrvatsku. Što se tiče poziva iz Srbije da EU reaguje protiv ustašije, to se, naravno neće desiti jer je Tompson samo još jedna posledica odluke EU da svoje proširenje izvede preko desničara širom Istočne i Jugoistočne Evrope. Tako danas imamo nesmenjivu desnicu u Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj, Bugarskoj, sve do pokušaja da se slična politika sprovede u Ukrajini.
Unija nije verovala reformisanim komunistima i socijalistima, pa su domoljubi i popovi bili oslonac političke tranzicije. Današnji klinci u Hrvatskoj žele slavu branitelja, ukus pobede, baš kao što kod nas postoji bolesna floskula “vesele devedesete”, kada smo uz zvuke turbo folka i densa pobedili NATO. Zato ne mogu da prihvatim teorije hrvatskih poslanika u EU kako su danas studenti u Srbiji “desničarski naslednici devedesetih”, jer su u Srbiji na vlasti upravo zvezde devedesetih.
Tompson je zapravo potpuna suprotnost “Black Sabath”, ne zato što nema vraga, pentagrama ili okrenutih krstova, već zato što je Tompson državni populistički projekat kojim se zamenjuju neispunjena očekivanja i snovi o Hrvatskoj koja će kada postane nezavisna automatski postati raj na zemlji. Umesto toga su, dok su dronovi iscrtavali Gospu, anđele i Kninsku tvrđavu na nebu, majstori na zemlji prodavali flašicu čiste hrvatske vode za pet i mlake hrvatske pive za sedam evra.
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Srbije Jovica Stanišić, osuđen pred haškim sudom za zločine protiv čovečnosti, podneo je zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu. Iako ispunjava uslov za to, sve sudije tribunala smatraju, između ostalog, da su „njegovi zločini velike težine“ i da to govori protiv njegovog prevremenog puštanja na slobodu
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Nije se Thompson promenio toliko koliko se promenilo hrvatsko društvo, koliko je tvrdi nacionalizam normalizovan, kaže za “Vreme” novinar Ladislav Tomičić. Književnik Ivica Đikić za naš list konstatuje da Plenković godinama priča o evropejstvu, “a onda se pojavljuje kao politički sponzor koncerta na kojem se uzvikuje ‘Za dom spremni’”. Predsednik SDSS Milorad Pupovac zaključujuje da je to “veličanje ustaštva, čin obnavljanja ustaškog duha”
