Pokazalo se da se Evrosong ne može zamisliti bez uticaja geopolitičkih strujanja, ali ne samo pri glasanju, već u promociji ili hibridnom ratu neprijateljskih zemalja. Danas se više te podele ne mogu ni sakriti ni kamuflirati, one su sve dublje i dovode u pitanje samu suštinu ovog takmičenja koje postaje paradigma političkog odnosa snaga u Evropi i svetu
Island, Irska, Holandija, Slovenija i Španija neće učestvovati na Evrosongu 2026. Bugarska, Rumunija i Moldavija vraćaju se posle izostanka, što zbog finansijskih, što zbog autorskih razloga. Prošle nedelje održan je sada već istorijski sastanak javnih servisa (brodkastera), članica EBU, zvaničnog organizatora ovog takmičenja koje će 2026. u Beču napuniti 70 godina. Deset godina po okončanju pakla Drugog svetskog rata Evrovizija je nastala kao oblik pomirenja, u pokušaju da se putem muzike ujedine sve nacije koje su se međusobno ubijale u višemilionskom obimu. Belgija, Poljska i Švedska, koje su bile na granici da se pridruže bojkotu, u poslednjem trenutku su donele odluku da daju još jednu šansu Evroviziji.
Formalni uzrok bojkota je prisustvo Izraela na Evrosongu, pa je potpuno jasno da su političke razlike duboko i možda bespovratno uništile idilični TV šou koji svake godine pred malim ekranima drži stotine miliona gledalaca i fanova na svim kontinentima. Formalno, učesnici su iz Evrope, Azije i Australije, ali gledaoci su širom sveta. Prošle godine je na takmičenju u Bazelu pobedio JJ, pevač iz Austrije korejskog porekla. Po svoj prilici, 2026. će se pevati u Beču mada se još nekoliko gradova u Austriji ponudilo da budu domaćini.
SVE VIŠE POLITIKE
Šta se zapravo desilo na sastanku EBU, saznali smo posredno. Ali neke stvari su definitivno jasne. Pandorina kutija je zapravo otvorena kada su takmičari iz Rusije izbačeni sa Evrosonga u sklopu sankcija, primenjenim i na sportiste na međunarodnim takmičenjima. U međuvremenu je nastalo i alternativno muzičko nadmetanje, koje je održano u Moskvi kao Intervizija i okupilo je manje-više zemlje BRIKS-a. Prvo izdanje delovalo je pomalo konfuzno, bilo je izgubljenosti u prevodu, ali ukoliko opstane, ovaj relikt iz doba Hladnog rata će postati, barem po broju gledalaca i teritoriji emitovanja, ozbiljna alternativa. Da podsetim, tamo je stigla čak i delegacija SAD, koja se u poslednjem trenutku povukla izazvavši mini diplomatski skandal.
Evrosong se, međutim, poslednjih nekoliko godina suočio sa veoma ozbiljnim bezbednosnim izazovima. Sve manje je raspevanih fanova, žurki i promocija, a probe i nastupe prate sve složenije bezbednosne procedure.
Prva velika politička borba pesmama bila je izazvana ratom u Ukrajini. Naime, 2016. je Ukrajinska pevačica Jamala pevala o progonu Tatara sa Krima 1944. godine i pobedila. Njen nastup je bio kontroverzan, a ruskoj takmičarki sledeće godine nije bio dozvoljen ulaz u Ukrajinu. Da podsetim, 2014. Rusija je anektirala Krim, do tada ukrajinsku teritoriju.
Još 2009. godine Gruzija je odstranjena sa takmičenja zato što je tekst pesme bio aluzija na ruskog predsednika – We Dont Want to Put–In. A 2022. pobedio je Kaluša bend, sve je bilo u žuto-plavoj dekoraciji, pobedili su, pobeda je bila pomalo nategnuta, a domaćini su umesto Ukrajinaca 2023. bili Britanci.
SLUČAJ IZRAEL
Pokazalo se da se Evrosong ne može zamisliti bez uticaja geopolitičkih strujanja, ali ne samo pri glasanju, već u promociji ili hibridnom ratu neprijateljskih zemalja. Danas se više te podele ne mogu ni sakriti ni kamuflirati, one su sve dublje i dovode u pitanje samu suštinu ovog takmičenja koje postaje paradigma političkog odnosa snaga u Evropi i svetu.
Ovo je posebno puklo tokom sukoba u Gazi, kada su posle surovih akcija izraelske vojske prema civilima počeli protesti širom sveta.
Već je došlo do sukoba kada je pre dve godine holandski takmičar diskvalifikovan jer je, navodno, vređao članove izraelske delegacije. Odnos prema učešću Izraela na Evrosongu doveo je do poslednjeg talasa bojkota, tako da će ove godine nastupiti rekordno malo zemalja – samo 35. Uzroci i posledice će svakako biti veoma ozbiljne.
Zemlje koje su bojkotovale takmičenje smatraju da genocid u Gazi mora biti sankcionisan, pa su zato izostale. To su i zemlje koje su najavile ili su već priznale državu Palestinu.
Specifičnost Evrosonga je u tome što su njegovi osnivači zapravo brodkasteri, javni servisi, a ne države. Procurela je informacija da je jedan od argumenata za zadržavanje Izraela podrška njihovom javnom servisu koji se trudi da zadrži nezavisnost iako je pod ozbiljnim pritiskom vlade Benjamina Netanjahua. Sa druge strane, Evrosong i učešće Izraela smatra se neskrivenom pobedom državne propagande.
PROMENA PRAVILA I VRAĆANJE TROFEJA
Izostanak nekih važnih zemalja takođe dovodi u pitanje budžet takmičenja koji će biti umanjen za više od 340 000 funti, koliko svake godine uplaćuje Španija kao član “velike petorke”. Ona sa još par zemalja, osnivača, ne mora da se kvalifikuje već ide direktno u polufinale. Bez ovih pet zemalja, teret finansiranja pada na učesnice, pa će učešće biti skuplje. Naravno da sve ove raspevane peripetije neverovatno podsećaju na političke ujdurme, od Rusije i Ukrajine (čitaj raspevana nafta i gas) do Gaze i Izraela.
Pošto se ovde radi o TV šou programu koji postavlja svetske standarde, domaćini će morati da se dodatno potrude da pronađu pare od sponzora.
Drugi razlog bojkota, o kojem se takođe žučno raspravljalo, jesu propozicije. Ovog puta nije u pitanju zaštita od “komšijske razmene poena” koje je karakteristično za Skandinaviju ili Balkan. U pitanju je sumnja u zloupotrebe pri lobiranju i glasanju, koje su Izrael dovele prošle godine na drugo mesto u finalu. Na prošlonedeljnom sastanku EBU, 65% članica je glasalo za promenu pravila pri glasanju koja podrazumevaju povratak žirija na polufinalna takmičenja, smanjenje dozvoljenog broja glasova sa jednog telefona i druge načine da se spreči nefer “nabijanje glasova” pojedinim pesmama.
Sve ovo će doprineti da već komplikovana procedura raspodele glasova publike i glasova žirija bude još složenija. Uskoro će voditelji programa biti još konfuzniji u opisivanju pravila, pa se tu ne bi snašla ni Dragana Kosjerina, koja obično mora da glumi učiteljicu u razredu.
Evropska porodica je velika, nesložna, podeljena oko ekonomskih i političkih pitanja, baš kao i ona velika, prava zajednica u Briselu. Jedina razlika je odsustvo još jednog faktora koji unosi haos, a to su Amerikanci, ili preciznije Donald Tramp. Odnos prema Rusiji i Gazi, finansiranje, sloboda izražavanja i sloboda medija kao temeljne proklamovane vrednosti duboko se preispituju.
Interesantno je kako su različite oblike bojkota prikazali i umetnici. Poslednjih dana, pobednik Evrosonga iz Švajcarske, nebinarna osoba pod umetničkim imenom Nemo, demonstrativno je svoj trofej, pobednički kristalni mikrofon, poslao centrali EBU u Ženevi. On je govorio ne samo o bojkotu zbog genocida u Gazi, već je pomenuo samu suštinu ovog takmičenja koja je dovedena u pitanje. Naime, Evrosong je decenijama prostor političke i lične slobode, mesto prihvatanja različitosti u svakom smislu, a po njegovom mišljenju, pesme same po sebi, ma kako lepe bile, ne znače ništa ukoliko se u životu ne poštuju proklamovani principi ove manifestacije. Ovim gestom je možda najpreciznije izrečena suština jedne velike hipokrizije koja prati Evrosong, koji se pretvorio u poligon političkog i ekonomskog hibridnog sukoba.
Tu brojanje glasova i šareni kostimi, nažalost, neće biti od velike pomoći.
Zbog čega je već dan nakon glasanja Vučić izgledao poput karikature trenera i kapitena Real Madrida u istoj osobi koja euforično slavi pobedu nad FK Mladost Lučani? Kako je na parcijalnim kvaziizborima režim zaklao vola radi kile rebara, a studentska parola “Niko nije umoran” dobila nastavak – “Niko nije poražen”
Studentski protesti će se ispostaviti kao jedan odlučujući sloj materijala ugrađenog u veličanstvenu tvorevinu budućeg demokratskog oslobađanja. Nezavisno od toga kad će se ono dogoditi i ko će od nas biti u prilici da ga doživi
Kad seansa otpočne, ona vama može delovati poput razgovora, mada vam je očigledno da vi govorite više nego terapeut. Za to vreme, međutim, dobar psihoterapeut sluša tako i toliko da je jedino poređenje koje meni pada na pamet crno-beli snimak Mravinskog kako proba Nezavršenu i reaguje na finese koje ja nikad neću uspeti da razaznam. Baš me briga i ako svako daje bolje savete, terapeut je olimpijski pobednik u prepoznavanju toga da vam glas drhti zato što skrivate suze, da su vam pauze duže nego inače i oklevate s nekim temama, da se često vraćate na neka iskustva dok druga nikad ne pominjete...
Iako je država podigla cenzus za dečiji dodatak, ova pomoć, „ne može da hrani dete u Srbiji ni nedelju dana, a kamo li čitav mesec“, kažu za „Vreme“ iz Centra za mame
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
