Rogovi i sveće

Poštovana gospođo Vesna, htela bih da vam se iskreno zahvalim za ovaj odličan intervju. Nije to vama prvi put, vi ste uvek otvoreni i konkretni. Ovog puta nisam htela da propustim da vam se javno zahvalim na tome što ste jasno postavili pitanje najodgovornijim ljudima iz vlasti i nekada bliskim saradnicima Čedomira Jovanovića zbog toga što, radi lične koristi, danas sramno ćute pred svakodnevnim lažima koje se govore i pišu o njemu. Kada je takva „čuda“ činio – kako ih nije bilo sramota da sa njim dele vlast ili da ga hvale dok nije ugrožavalo njihove pozicije i interese?! Ali, ja verujem u onu narodnu da „ničija nije gorela do zore“.

Razlog više da vam se zahvalim za sve vaše izjave jeste što ste na ovaj način svojim autoritetom stali iza tog mladog čoveka i otvoreno rekli da su sve optužbe najcrnja propaganda i laž, jer ovaj narod je pokazao da mu je lako „prodavati rog za sveću“.

Uvek sam se pitala: zašto najbliži saradnici, ljudi koji su odlično poznavali sve kvalitete i sposobnosti pokojnog premijera dr Zorana Đinđica, nisu smogli snage da pobede svoje sujete, zaštite ga i pomognu mu da ostvari sve svoje vizije i dobre namere za dobro svih nas. Ćutali su, mnogo puta radeći suprotno, da bi ga onemogućili i u sumnju doveli sve njegove dobre namere. A kada je pao kao žrtva, može se reći i zbog njihovog nečinjenja, iskupljivali su se rečima hvale i divljenja za sve što je činio još kao akademac. Tada je sve bilo već kasno.

Kao obična građanka želim da zamolim sve dobronamerne i razumne ljude da ne taktiziraju i da istinom i pravdom stanu iza onoga što danas radi Čedomir Jovanović. Inače, survaćemo se do kraja – jer, kako smo krenuli, nismo daleko od međusobnog uništenja.