Pogledaj dom svoj, anđele

Katiheta Aleksandar Turukalo, kao uostalom i Crkva, ne danas – već hiljadama godina unazad, služi se poznatim manipulacijama u obmanjivanju neukog naroda, naročito omladine. Tako za novinara, koji izražava svoje neslaganje sa tribinom na Mašinskom fakultetu, kaže da to čini zbog „velikog nedostatka obrazovanja“, a nedeljnik, koji je objavio tekst novinara, etiketira za „neprofesionalizam u struci“.

Hrišćanska crkva se 1543. godine nije složila sa naučnom postavkom Nikolausa Kopernika, astronoma, o heliocentričnom sistemu. Njegov rad je zabranjen. Đordano Bruno je prihvatio učenje Kopernika zbog čega je, od strane Inkvizicije, bio živ spaljen na lomači 1600. godine.

U osnovi i postupku ova dva događaja su identična! Neslaganje sa stavovima Crkve i odmazda! „Pun amfiteatar mladih“ koji jedan sat i po mirno sluša propoved, može se iz stava katihete zaključiti, svakako bi se složio sa navedenim hrišćanskim no, svako bi osetio olakša nje u duši, jer, nestao je još jedan bogohulnik! Tako treba učiti mlade!

Hrišćanska crkva, koja sebe uzdiže iznad svih, samo je jedna od oko dve hiljade crkava (vera!) koje postoje na ovoj „grešnoj“ planeti. I svaka od vera (crkava!) sebe uzdiže na sličan način. I svaka veruje u svog boga. Dve hiljade bogova! I u ime bogova vode se ratovi i ubijaju ljudi „druge vere“ ili se oslobađa Hristov grob, kao što su to radili hrišćani u poznatim krstaškim ratovima! U ime Hrista, bogočoveka, vođeno je osam krvavih, pljačkaških ratova i pobijeno nebrojeno mnogo ljudi. A Hristov grob, zbog koga su i vođe ni ratovi, je prazan, jer, to mladi treba da nauče, Hristos je vaskrsnuo, vinuo se na nebo pa nas sada sve odande posmatra i brine se o nama i našim dušama. A oni pobijeni? U ime čega?

Hrišćanska crkva, koja svima drži moralne propovedi, sama se raspala, posle nekih hiljadu godina provedenih u sopstvenom obmanjivanju, na istočnu i zapadnu, na dva nepomirljiva tabora koji su odneli stotine hiljada ljudi na onaj svet, opet, svaki tabor činio je to u ime svog boga!

Datum rođenja Isusa Hrista niko ne zna pouzdano, pa ni Crkva. Postojanje Isusa Hrista je pod znakom pitanja. To ne smeta Bibliji koja je puna citata hiljada i hiljada izgovorenih reči istog Isusa. Ko li to zapisa?

Rimski filozof Seneka, vaspitač Neronov, umro 65. go di ne nove ere, znači savremenik Isusov, pismen čovek – ni reči jedne o nekakvom buntovniku Isusu nije zapisao! Ni o razbojnicima sa kojima je za jedno Isus razapet. Ni o vaskrsenju, ni o bezgrešnom začeću. Samo je Biblija to sve lepo zapisala i satkala naivno-smešnu, za primitivne ljude izmišljenu nejasno prihvatljivu manipulaciju, koju, evo, do današnjeg dana sprovodi.

Na svakom planu, a naročito moralnom i etičkom, Crkva deluje dvostrukim (ili višestrukim) standardom: jedno govori, drugo radi. Zaboravlja svoja zlodela koja je čovečanstvu činila hiljadu i više godina (spaljivanje veštica, uništavaje naučnih knjiga, vođenje ratova, nasilno pokrštavanje, blagosiljanje zločinaca, gušenje naučne misli, nemoral sveštenih lica i mnogo toga još) i ponaša se kao da pred sobom ima, u bukvalnom smislu reči, ovce.