Korozivni cinizam

Znao je Gojko Tešić na čijem se ramenu isplati isplakati.

Ostavši bez ijednog argumenta u raspravi izazvanoj zataškavanjem činjenice da je njegova Narodna knjiga (iz finansijskih razloga, a ne valjda iz ubeđenja, ili zbog „prijateljskog ubeđivanja“!?) objavila roman prvooptuženog za ubistvo Zorana Đinđića, on se obratio „dragom Žaretu“. Vi ga, kao urednik „Vremena“ – nažalost, posve očekivano – niste izneverili.

Kada neko Tešićevu razgolićenost nazove hipermoralnom, a pokušaj ukazivanja na ozbiljan etički problem pamfletskim talasanjem, onda se on – koliko god tonom simulirao nepristrasnost – jasno svrstava na jednu od suprotstavljenih strana.

I kao što je očigledno o kojoj je strani reč, tako je očigledno i šta se na toj strani nalazi. Vaše i Tešićevo pominjanje korozije otuda deluje kao brutalni cinizam onih koji ne samo da nisu njeni protivnici, nego joj svojim javnim delovanjem aktivno doprinose.

Imajući u vidu stavove koje zastupate, predlažem Vam da zajedno s „poštovanim Gojkom“, u okviru akcije „Knjiga uz novine“, podržite neke od budućih izdavačkih poduhvata g. Mijovića.