Dobar put do publike

Nikako nam nije namera da komentarišemo tuđe stavove povodom nedavno završenog 23. Beogradskog Jazz festivala, već samo da izvestimo javnost o činjenicama vezanim za posećenost koncerata, a o kojima postoje precizni podaci. Naime, gdin Dragan Kremer u svom tekstu objavljenom u „Vremenu“ navodi kako sale u kojima su se odvijali koncerti 23. BJF-a nisu bile pune, što se ne slaže sa podacima koje posedujemo, a oni pokazuju da je posećenost sala na pet glavnih dana 23. Beogradskog Jazz festivala izgledala ovako: koncert u Pozorištu na Terazijama i dva koncertna dana u sali Kolarčeve zadužbine bila su rasprodata, u Domu sindikata bilo je popunjeno 1300 od postojećih 1500 mesta, dok je na završnoj večeri u Sava centru – uprkos otkazivanju koncerta Dee Dee Bridgewater, koja je zbog bolesti u poslednjem trenutku odustala od evropske turneje (o čemu smo javnosti stavili na uvid medicinsku dokumentaciju) – ipak bilo 1100 posetilaca, na nastupu Archie Sheppa i sastava Dar Gnawa, kao i Five Corners kvinteta, u uvodnom delu programa. Usput: mada je i poslednji dan 23. BJF-a očigledno održan sa programom na nivou prethodnih dana, odlučili smo da svima koji su kupili karte samo zbog nastupa Dee Dee Bridgewater, vratimo novac u punom iznosu (što je, čini nam se, nezapamćeno u domaćoj praksi organizovanja koncerata). Vaš novinar je i sam dolazio u finansijsku službu Doma omladine Beograda zbog povraćaja novca od karata za pomenuti koncert Dee Dee Bridgewater, te se na licu mesta mogao raspitati o gornjim podacima. Do ove poprilične netačnosti u izveštavanju sa festivala očigledno je došlo samo zato što neko nije proveravao svoje sasvim neobavezne utiske – na osnovu činjenica o kojima je ovde bilo reči, mišljenja smo da su upravo vrhunska poseta i njena struktura (preovlađujući broj mladih) najbolji dokaz da je BJF na pravom putu, te da je za samo tri godine izgradio svoju vernu publiku.